Sačuvajmo brak

Temelj svakog braka je ljubav, ali da li je to dovoljno za stabilan i dugovečan brak? Naravno da nije. Parovi ulaze u bračnu zajednicu zaljubljeni, ne razmišljajuci o tome da će jednog dana njihovi razliliti stavovi, različite navike ili različite želje doći u sukob.

Prve godine braka su pune nežnosti i strasti. Ljubav je na vrhuncu, a planovi i očekivanja veliki. Ne kažem da nakon nekog vremena svega toga nema, već da se kod većine parova javljaju problemi različite prirode. Ako nismo dovoljno mentalno jaki da se sa tim nosimo, možemo se naći u veoma teškoj situaciji.

Statistika je pokazala da su poslednjih par godina razvodi brakova sve učestaliji kako u Srbiji tako i u svetu. Razlog za to su socijalni pritisci kojima se sve teže odupiremo, jer su tolerancija i razumevanje između partnera svedeni na minimm.

Bračni problemi nisu ti koji razaraju brak, već način na koji parovi raspravljaju o njima ili čak uopšte ne raspravljaju. Problemi su zajednički i zajedničkim snagama ih treba rešavati, bez obzira koliko bili teški ili na izgled nerešivi. Nažalost, umesto toga većina parova se okreće jedan protvi drugoga.

Kritika izgovorena u besu je prvi napad na partnera, jer primedba više nije dobronamerna kritika već napad na ličnost partnera. Kritika ličnosti kod osobe izaziva osećaj slabosti, srama i omalovažavanja što dovodi do zauzimanja odbrambenog stava, a ne do pomirenja, pa se rasprava samo još više raplamsava umesto da se stisava.

Foto: Pixabay.com

Iz svega ovoga je lako zaključiti koji su faktori neophodni za zdrav i stabilan brak…Medjusobno poverenje kako glavni faktor, tolerancija i razumevanje su osnove svake veze, ali  jedna stvar za koju jako mali broj ljudi ima snage, a to je OPROŠTAJ.

„Slabić nikada ne može oprostiti. Oprost je vrlina jakih”

Mathatma Gandhi

Oproštaj se retko pominje kao značajan faktor za očuvanje braka, ali je i te kako važan. Jedan je od osnovnih u receptu za srećan brak. Opraštajmo svakoga dana ako hoćemo da nam brak uspe. Ako nismo sposobni da partneru oprostimo greške i nesavršenosti doći će do nezadovoljstva koje kasnije prelazi u mnogo gore stanje. U odnosima gde se useli često zvocanje i kritikovanje ljubav se gasi.

Negde sam pročitala da oproštaj čuva zajednicu, ali gde je granica opraštanju u braku? Gde se završava tolerancija i gde počinje trpljenje? Šta bi trebali da oprostimo, a preko kojih stvari nikako ne bi smo smeli da predjemo? Kako sačuvati dostojanstvo ako oprostimo?

To su pitanja koja nas često muče u takvim situacijama. Da bi smo dobili ispravan odgovor moramo pre svega trezvene glave sagledati situaciju i to koliko nam je zaista stalo do partnera i očuvanja zajednice.

Kada problem već nastane imamo samo dva izbora oprostiti ili odustati. Za mene je oproštaj odluka da odustanemo od osvete i negativnih milsi o partneru. A odustajanje je kukavičluk i nesposobnost da se suočimo sa problemom.

Oproštaj ne znači da smo slabi, naprotiv oproštaj je osobina jakih ljudi što ne znači da je lako i jednostavno. Ako nakon sukoba i povrede oprostimo, pružamo šansu sebi i našem braku. Dobijamo priliku da preispitamo naš odnos i postavimo naš brak ili vezu na jos jače i stabilnije temelje.

Današnje brakove može samo da sačuva velika emocionalna povezanost u kombinaciji sa iskrenošću, tolerancijom, opraštanjem i fleksibilnošću.

Nevena Lilin

Mama pre svega… Olovka i papir su mi najbolji prijatelji, a pisanje moja najveća strast.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *