Roditelj – detetov najveći (ne)prijatelj

Roditeljstvo je divna stvar koja se dešava u životu, ali to otvara mnoga vrata odgovornosti prema mladom biću. To je izazov koji predstavlja, pre svega, pravilno usmeravanje svog deteta.

Kada se odlučite za roditeljstvo, trebate biti svesni da je to najbitnija uloga u životu. Da bi se informisali i pripremili za roditeljstvo, postoje mnoge knjige o roditeljstvu kao i saveti vaših prijatelja koji imaju decu a koji vam mogu koristiti. Ipak, ne mora svaki savet da se prihvati, jer svako dete je priča za sebe.

U toku razvoja deteta postoji nekoliko faza: 0-6 godine, 6-12 godina i 12-18 godina. Svaka od ovih faza nosi periode osetljivosti u razvoju deteta.

Unutrašnja osetljivost kod deteta predstavlja izbor nekog predmeta ili igračke, koja će zadovoljiti njegovu potrebu u datom trenutku. To predstavlja i ponavljanje jednih te istih radnji, kao na primer penjanje na merdevine za decu u parku. Roditeljima to možda izgleda besmisleno, ali baš to ponavljanje podstiče detetovo samopouzdanje i jača njegov karakter.

Jedan od zadataka u roditeljstvu je da prepoznamo periode osetljivosti kod dece. Pritom roditelji treba da pruže podršku detetu, da samo razvije svoje veštine. Na primer, kada učimo dete da koristi nošu. Roditelji se u jednom momentu odluče da dete stavljaju na nošu i skinu pelene, ne obraćajući pažnju da li je dete za to spremno. To će stvoriti frustraciju i kod roditelja i kod deteta. Svako dete je drugačije, jer nekoj deci je potrebno više vremena da se naviknu na nošu, dok nekoj ne.

Postoji šest vrsta osetljivosti kod dece, to su: razvoj jezika, pokreta, društvenosti, reda, percepcije i finih pojedinosti.

Da bi roditelji prepoznali u kom periodu osetljivosti se nalazi njihovo dete, oni treba da prate i posmatraju njegove aktivnosti. To se može primetiti iz detetovog ponavljanja određene radnje, interesovanja za konkretne predmete ili same motoričke aktivnosti.

U nekim slučajevima roditelji misle da pomažu svom detetu da se pravilno razvija, ali to nije uvek slučaj.  Postoje različiti tipovi roditelja. Pomenućemo neke od njih, to su na primer: preambiciozni roditelji, prebrižni roditelji, strogi roditelji i roditelji sanjari.

Preambiciozni roditelji

To su roditelji koji svojoj deci postavljaju velike ciljeve, ne osvrćući se na njihove mogućnosti i želje. Zamislite porodicu advokata na primer – dete je oduvek želelo da bude zdravstveni radnik. Kao malo dete lečilo je lutkice i davalo inekcije. Kako dete raste, roditelji bi trebalo da budu svesni toga i da ga usmeravaju u tom pravcu, ali ne. Roditelji misle da „pošto smo mi odlični advokati, smatramo da će i on biti” . Počinju da mu sklanjaju sve ono što ga čini srećnim, gurajući mu u ruke knjigu prava. Ako ne bude uspešan u tome, takvi roditelji ga kritikuju i dete gubi samopouzdanje i bude isflustrirano.

Prebrižni roditelji

To su roditelji koji ne daju da se dete osamostali i uvek misle da su njihova deca još mala iako nisu. Verovatno ste nekad primetili da neka majka govori velikom sinu „Daj da ti mama namesti košulju… ” ili „Pazi kako voziš biciklu, da ne padneš… ”. Nekome ko ima više od 20 godina je smešno da se kaže tako nešto. Takvi roditelji ne žele da puste dete da se samo obuče, razmisli i da svoje mišljenje. Decu takvih roditelja to guši i smeta pogotovu kada im dođe vreme da nađu partnera. Neka od te dece ostaju sama u životu, baš zato što se roditeljima ne sviđa partner. Dobar primer za to je i serija „Mamini sinovi”.

Strogi roditelji

Zamislite samo da vam neko visi nad glavom ceo život i izdaje naredbe, jer misli da je uvek u pravu. To su strogi roditelji. Čućete sigurno od njih reči Kad je tako kažem tako će i biti”…ili jednostavno „ne kao odgovor. Kako će to delovati na odraslo dete, verovatno traumatično. Takvi roditelji ne dozvoljavaju slobodu detetu i frustriraju ga svojim ponašanjem. Takvo dete kao odraslo neće imati svoje mišljenje i prihvataće svaku naredbu drugih, što nije dobro. U braku će ta osoba iako se odvojila od roditelja, slušati idalje njihove naredbe. Te osobe su zatvorene i sklone da traže partnera koji je strog i naređuje. 

Roditelji sanjari

Ti roditelji nisu ostvarili svoje snove zbog svojih roditelja i tu frustraciju prenose na svoje dete. Obično u sebi govore „Nisu mi dozvolili da budem najpoznatiji fudbaler, ali imam tebe sine”… nije prijatno. Deca imaju svoje snove, zašto bi im to rušili. Ali neki roditelji nisu svesni toga. Dete na primer, forsiraju sa treninzima, dovikuju „možeš ti to… ” i slično. Deca se umore od pritiskanja i požele da pobegnu, svesni da nemaju gde. Kao odraslo dete, ono će se osećati uvek niže vredno i to ubiti samopouzdanje i hrabrost da nastavi svojim putem. Ako snovi roditelja nisu ostvarena kroz dete, roditelji su često skloni nesvesnom odbacivanju. To će učiniti odraslu osobu emocionalno praznom.

Foto: Parentingideas.com.

Svaki roditelj treba da bude svestan svojih postupaka prema svom detetu. Tu mogu mnogo da pomognu i načela o roditeljstvu.

  • Nemojte se bojati da ćete razmaziti svoje dete. Svesni roditelji ispunjavaju potrebe svog deteta za fizičkim kontaktom (držanjem, maženjem, mošenjem i dr.).
  • Roditelji ne treba da osuđuju izražavanje detetovih emocija nego da ih prihvate. Treba da budu svesni da ne mogu sprečiti svu tugu, bes i flustraciju svog deteta. Ne treba da pokušavaju da zaustave svoje dete u oslobađanju bolnih osećanja plakanja ili ispade besa.
  • Roditelji treba da stimulišu svoje dete primereno njegovom uzrastu i verujući da će to učiti u svom ritmu i na svoj način.
  • Roditelji treba da ohrabruju svoju decu u učenju novih veština, ako dete bilo šta uradilo treba roditelji da reaguju sa manje kritikovanja i procenjujućim pohvalama.
  • Treba uvek odvojiti vremena za svoje dete i provesti kvalitetno vreme sa njim. Kada vas dete pozove da se igrate, pridružite se igri ali bez usmeravanja aktivnosti deteta.
  • Roditelji treba da štite svoje dete od opasnosti, ali ne treba da sprečavaju sve dečije greške, probleme i sukobe.
  • Roditelji ne treba da pokušavaju da reše detetove probleme, već da ih ohrabruju da ih sami reše i pomognu kad treba.
  • Roditelji treba da postave normalne granice svom detetu i da vode računa o potrebama svih uključenih u rešavanju problema. Dete ne treba podkupljivati nagradama, pretnjama ili bilo kakvim kaznama.
  • Roditelji treba da se brinu o sebi kada su u pitanju njihova osećanja i potrebe. Ne treba da se žrivuju previše da ne bi opstali ogorčeni.
  • Roditelji treba da se potrude da njihova bol iz detinjstva ne utiče na vaspitanje dece, da ne bi njhovu traumu iz detinjstva preneli na svoju decu.

Deo roditeljskog posla je i da disciplinuje i vaspita svoje dete. Budite pažljivi u tome, jer svako dete je ranjivog srca i od roditelja očekuje zaštitu. Deca će najbolje razviti svoj osećaj identiteta, sposobnosti i samopoštovanja, ako roditelji reči koje im upućuju izgovaraju sa puno ljubavi, ohrabrenja i pozitivnosti.

Izvor: bebologija.rs

Ema Vitković

Ema Vitković to sam ja. Spremna uvek da pomogne i posavetuje o zdravlju i drugim stvarima. Volim da pišem i to me ispunjava. Ranije sam pohađala radio-novinarsku sekciju u Otvorenom klubu. Imam 3 srednje škole i jednu višu. Majka sam dvoje dece, Sare i Stefana. Vlasnik sam Pivnice „Usporavanje” u Nišu. Veliki pozdrav od mene, šta god vam treba tu sam.❤

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *