Obuzdajte detetovu agresivnost

Sva su deca različita i svako od njih traži posebnu pažnju. Baš kao što mi odrasli imamo svoje probleme, tako i deca imaju svoje. Možda mi mislimo da to nije ništa strašno i veliko, ali njima jeste.I baš kao odrasli i deca različito reaguju. Neko dete prihvata sve na miran način, dok neko drugo dete prikazuje agresivnost.

Psiholozi su utvrdili da je agresivnost sastavni deo svih nas, odnosno svi mi u sebi imamo agresivnu crtu. Pojavljuje se veoma rano u razvoju, pa se već sa godinu dana mogu uočiti prvi znaci agresivnosti. Takođe se i različito manifestuje u zavisnosti od razvoja, ali i neposrednih događaja. Tako da dete, ali i kasnije mlada i odrasla osoba pokazuju fizičku, to jest aktivnu agresivnost prema drugima, ali i prema sebi.

Ni pasivna agresivnost nije retka. Agresivnost može da se očitava kroz probleme sa roditeljima, nastavnicima, ne podnošenje autoriteta, zatim kroz odevanje i korišćenje opasnih supstanici poput droge i alkohola. Naravno, ne mora svako ko je agresivan da koristi drogu i alkohol, mogu postojati i drugi znaci.

Agresivno dete loše podnosi kritike i teško sklapa prijateljstva. U redu je naljutiti se po nekad, pa čak i osećati se iznervirano, ali ako vaše dete konstantno pokazuje agresivnost kada mu nije sve po volji onda je to već alarmantna situacija koju morate saseći u korenu.

Foto: Pinterest.com

Da bi ste to postigli morate i da razumete razlog zbog čega se dete tako ponaša.

Dete može da se oseća usamljeno, uplašeno, zapostavljeno, ali i previše stegnuto nevidjivim lancima ( brigom drugih). Sa takvim stvarima dete često ne ume da se izbori i agresivnost je po njemu jedini način da reši svoje probleme i da pokaže da se ne oseća dobro u svojoj koži.

Ukoliko detetu ne postavite određene granice, šta sme, a šta ne sme dete nenaviknuto na bilo kakve zabrane postaje agresivno. Ovo se najčešće odlikuje u školi ili na mestima gde postoji postoje pravila koja se moraju poštovati.

Nije retkost da dete upravo zahvaljujući agresivnošću traži znake pažnje ili da im se nešto ispuni. Na ovako pogrešan način dete traži vašu pažnju, da non stop budete predodređeni samo njemu.

Razmaženost kod deteta takođe može izazvati agresivnost. Svaki roditelj najviše voli svoje dete i ono je njemu najbolje. Međutim preterano štitenje deteta može dovesti do toga da kasnije kod njega izostane snalažljivost i da postane agresivno kada nije nešto onako kako je naviklo.

Srećom uz dosta rada, truda i strpljenja detetova agresivnost može prestati i kanalisati se u nešto pozitivno. Na primer, agresivno dete je obično hiper aktivno, pa može biti veoma uspešno u treniranju nekog sporta. Ali veoma je bitno da vi sami promenite odnos prema detetu ako želite da suzbijete njegovu agresivnost.

Foto: Pinterest.com

Ne kažnjavajte svoje dete fizički. Ako dete kažnjavate fizički nemojte očekivati da ćese ono drugačije ponašati. Pričajte sa njim, objasnite mu rečima zbog čega nije dobro ako uradi nešto loše. Možete mu pokazati i na nekom primeru ili, ispričajte mu iznišljenu bajku o nekome ko je to isto uradio i kako je loše prošao. Kazne su dobra metoda vaspitanja, ali nikako ako su to fizičke kazne. Umesto njih zabranite detetu upotrebu mobilnoh telefona, interneta, gledanje televizora ili mu uskratite omiljeni slatkiš.

Naravno isto tako kada se dete dobro ponaša pohvalite ga i nagradite. Samo pazite da to ne budu velike nagrade i ne stavljajte detetu do znanja da ga nagrađujete.

Deca su opasna i to vrlo lako mogu iskoristiti, a vi ne želite da se dobro ponaša samo zbog nagrade, već da to bude njegova normalnost.

Podstičite vaše dete da razgovara sa vama. Neka vam govori o tome šta ga je naljutilo i zbog čega. Znate i sami da kada nešto trpite u sebi to kad tad pukne, dok kada razgovarate sa nekim bude vam lakše. Takođe pomozite vašem detetu da bude fizički što je više moguće aktivno. Deca koja više vremena provode napolju baveći se nekim sportom nisu agresivna. To može biti trčanje po travi, vožnja bicikle, igranje lopte, penajnje po penjalicama…

Objasnite detetu zbog čega nešto ne sme i zbog čega su tu određena pravila. Podstičite ga da se igra sa drugom decom, da deli sa njima svoje igračke i užinu. Svako dete voli da bude sa svojim vršnjacima pa mu i recite koliko je važno da poštuje njihove želje kao i oni njegove kako bi oni voleli da se igraju sa njim. Objasnite mu da nin jedan njegov drug ili drugarica neće trpeti udaranja, štipanja, čupanja za kosu. I nikada vi ne rešavajte njihove svađe ako dođe do njih. Pustite ih da to reše sami. Deca su to, sad se posvađaju za pet minuta pomire.

Foto: Pexels.com

Vaspitavajte svoje dete na prav način. Često u šali roditelji, ali i okolina devojčicama pričaju kako treba da se ponaša kao mala dama, dok se dečacima priča kako moraju da budu jaki, da znaju da se biju i da ne smeju pokazati slabosti i suze. Vi svoje dete vaspitavajte tako da bude dosledno i dostojanstveno. Dečaka naučite da bude pažljiv i da nije ništa loše ako nekad zaplače.

Pustite dete da izrazi svoje mišljenje i svoja osećanja. Nemate robota da bi ste očekivali da vas svaki put posluša, već dete. Naravno, to ne znači da ne treba uopšte da vas sluša, ali možda ima prihvatljivo opravdanje zbog čega vas nije poslušalo u tom trenutku. To ne znači da neće nadoknaditi. Ali ako vi njega ne slušate, kako možete očekivati da će ono slušati vas. Ipak ono se najviše kroz vas i kroz vaše primere ogleda.

Igrajte se sa detetom i učite zajedno sa njim kroz igru. Verujte nam, koliko god dete može naučiti od vas toliko i vi možete naučiti od deteta. Dozvolite mu i da izgubi. Nemojte ga puštati, jer u životu niko mu neće popuštati.

Imati dete nije lako, posebno nije lako imati agresivno i hiper aktivno dete. Ne možete uvek sve sami, ne stidite se da potražite pomoć od svojih bližnjih.

Objasnite im kako ne mogu da se ponašaju sa vašim detetom.

Vi ste roditelji i ono je vaša odgovornost i niko nema prava zbog toga da se ljuti na vas. Ne strahujte da se obratite psihologu za pomoć, to nije ništa loše. Vašem detetu nije zbog toga umanjena vrednost, već ste vi savesni kao roditelj koji svom detetu želite najbolje.

Suza Milošević

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *