Moda 80-ih

Autor: Slavica Mijović

Ako je suditi po nedavno završenoj Pesmi Evrovizije – moda 80-ih se vraća na velika vrata. Sviđala vam se ili ne – to je jedna od dekada koje su napravile malu revoluciju u modnoj industriji, a pojedini elementi opstali su i do danas.

Pa, da vidimo šta je to karakterisalo tadašnju modu?

Tri reči mi odmah padaju na um. Veliko, raznobojno i smelo.

Moda osamdesetih je bila buntovnička, ali, ne kao sedamdesetih kada se išlo na negiranje visoke mode. Buntovništvo mode osamdesetih ogledalo se u kombinovanju svega sa svačim. Svilenih bluza i farmerki, helanki i sakoa širokih naramenica, svilenih haljina sa kožnim jaknama i plastičnim nakitom, iscrtavanje očiju kod muškaraca i kompletna odela sa sve prslucima i kravatama (obavezno jednobojnim i uskim) za devojke…

Nove tehnologije i novi materijali na velika vrata su uveli razne elastične tkanine jarkih boja.

Obavezne naramenice i karneri, raznobojni pramenovi i razbarušena kosa – sve su to odlike osamdesetih.

Prvi put je skoro izbrisana granica između muške i ženske mode. I jedni i drugi su nosili odela, suknje, kravate, karnere, šminku, ružičastu i ljubičastu boju.

Ali, da krenemo redom.

Kao što sam već napomenula, glavna karakteristika mode osamdesetih su – naramenice. Uz istaknuti struk, naravno. Na sakoima, mantilima, kaputima i bluzama – svuda su stavljane.

Uz njih su išli riševi i karneri. Ne samo na suknjama i haljinama, nego i oko vrata, na rukavima i, uopšte, na bilo kom mestu gde su mogli da se našiju.

Sakoi, prsluci (sa ili bez sakoa), bluze, košulje i majice bile su u svim mogućim bojama i od svih mogućih materijala, mada su dominirali pamuk i svila. Osamdesetih počinje i trend slika i natpisa na majicama.

Naravno, nošene su i teksas ili kožne jakne, motorke, i naravno da su nošene preko onoga što ste tog trena imali na sebi, pa makar to bila i svilena večernja haljina.

Takozvane polo majice (najčešće La Kosta), tih godina su izbile u prvi plan, a što se boja ticalo – nosile su se sve boje Benetona. I u odeći i u obući.

Kao što rekoh kravate su bile uske, a često su nošene i leptir mašne. I jedne i druge, skoro obavezno, jednobojne. (osamdesetih su vladale jarke boje, ali ne i istaknute šare)

Za razliku od bluza i košulja koje su, često, bivale i po nekoliko brojeva veče, suknje i pantalone su ostajale „uz telo”. Što je, sve zajedno, davalo vizuelni utisak „obrnutog trougla”. Široka ramena, uzak struk.

Farmerke su, skoro obavezno, bile što bi se danas reklo „slim fit”, izbledele, a prvi put su se, uz obavezni Levis 501 pojavile i farmerke sa visokim strukom.

Helanke su osamdesetih konačno izašle „na ulicu” i zadržale se do danas. Samo što su one osamdesetih bile, najčešće, od likre i u jarkim bojama. Skoro uvek jednobojne. Helanke sa printom došle su kasnije. Često su preko njih nošene i nazuvice (grejači) obavezno što šareniji i u bojama koje su išle kontra boji helanki.

Struk je, posebno u ženskoj modi, bio istaknut raznim pojasevima ili kaiševima, po mogućstvu sa što upadljivijom kopčom, mada su često nošeni i široki elastični kaiševi.

Za razliku od suknji, haljine su, uglavnom, bile bez posebno istaknutog struka. Takozvane „ravne linije”, ali sa istaknutim dekolteima, ili samo jednim ramenom ili „čamac izrezom” ili asimetirčno krojenim donjim delom.

Mala crna haljina” imala je svoj veliki povratak osamdesetih, samo što više nije bila samo crna, već u svim smelim bojama te dekade.

Frizure osamdesetih su bile ili bujne i razbarušene ili skroz kratke „muške”, po potrebi i zalizane gelom. U modi su bili i raznobojni pramenovi.

Uz takvu frizuru išla je i šminka koja je isticala oči i usne. U modi je bio bled ten, ali oči i usne su morali da dominiraju. Oči su obavezno iscrtavane krejonom ili ajlajnerom, a u modi su bile i raznobojne maskare – plave, zelene, ljubičaste… Krejonom je iscrtavan i obris usana, da bi vizuelno izgledale punije, a karmini su, uglavnom, bili ili jarko ružičasti ili jarko crveni ili crni.

Što se tiče nakita – osamdesetih je bižuterija izbila u prvi plan. Više nije bilo bitno od čega je nakit napravljen, bitnije je bilo kako izgleda. Narukvice, ogrlice, krupne minđuše svih boja i oblika, uz, jedno vreme obaveznu, traku oko glave – odlikuju osamdesete. Nošene su i kožne „znojnice“ sa nitnama, bez obzira da li ste momak ili devojka.

Takođe, to je i vreme bedževa koje su nosile i devojke i mladići.

Tada su se, posle par decenija, u modu vratile i rukavice. Ali, ne nužno u paru. Najčešće heklane ili čipkane, „odsečenih“ prstiju, ali i kožne u istom fazonu, vrlo su često nošene „solo“. Podrazumeva se da su bile u najrazličitijim bojama.

Kad je obuća u pitanju – osamdesete su vreme patika. I zepa. I baletanki. I salonki. I Martinki. Nosio je kome je šta prijalo, tako da je bilo potpuno u redu obuti crne Starke uz večernju haljinu i Martinke uz mini suknju. Što se čizama tiče – mogle su da budu ili „klasične“ konjičke, ili kratke, sa tankom štiklom ili one preko kolena. Šta god da vam je prijalo i odgovaralo.

Hulakopke su često bile sjajne, da se vidi da ima likre, a jedno vreme su u modi bile i soknice sa čipkom. I da, nošene su i sa salonkama.

Iako se moda osamdesetih često percipira kao „glamurozna” ili „prenaduvana” – đavo je, kako se obično kaže, u detaljima. Krojevi su bili jednostavni i udobni. Sve ostalo se nadograđivalo detaljima – bojom, kombinacijom materijala, ešarpama, kravatama, nakitom, kaiševima, obućom… Kako je i koliko je ko voleo. Jer, moda osamdesetih je, pre svega, bila individualna. Bilo je bitno biti drukčiji, biti samo svoj.

FOTO: Abestfashion.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *