Majko, pusti dete da bude dete!

Roditeljstvo je najlepši deo života. Pored sve lepote koje donosi, ono je i jedan od najtežih zadatka. Imati dete ne znači da mu se ne treba posvetiti, raditi sa njim, na njegovom vaspitanju, obrazovanju i ponašanju, ali u toj ulozi mnogi roditelji umeju da pogreše.  Stvari se pogoršaju jer svojim pristupom, na pogrešan način pokušavaju da zaštite svoje čedo.

Svako od nas se susreo bar jednom sa situacijom kada je detetu bilo zabranjeno igranje u pesku, iz razloga da se ne bi umazalo, uprljalo rukice ili da ne može trčati, da ne bi palo. Ali takva odluka  roditelja dovela je do toga da dete ide u drugom smeru, a ne da bude dete.

Deca su radoznala bića. Kod njih je sasvim prirodno da skaču, trče, penju se, mažu u pesku ili blatu. Ne treba im uskraćivati detinjstvo samo zato što se roditelj plaši da se ono ne povredi. Pustimo dete da bude dete, a ne odrasla osoba. Ima vremena  kada će da poraste i bude tinejdžer.

Vratimo se u vreme kada smo mi bili deca. Tada je normalna pojava bila da budemo isprljani posle svake igre napolju ili da nam ruke budu izmazane zbog naših ,,čuvenih torti” od blata.  Bili smo slobodniji, a ta sloboda koju su nam roditelji pružili, naučila nas je pre svega da se pazimo, ali i da uživamo u najlepšem dobu.

Danas je situacija mnogo drugačija jer roditelji svoj deci brane mnogo toga. Usmeravaju ih tako da previše paze na sebe, pri svakom koraku, kako se ne bi desilo da padnu.  A kada padnu, dobiju malu ogrebotinu, kod roditelja se stvori velika panika te odmah prekidaju igru.

Foto: Pixabay.com

Ponašanje nekih roditelja dovodi do toga da dete ne može okusiti onaj deo života koji mu je namenjen samo zato jer je uplašen.

Mala ogrebotina na kolenu ne može naškoditi ni jednom detetu, ali može mu pomoći da nauči da se pazi .

Zbog straha, roditelji ograničavaju i udaljavaju dete od prirode koja je sastavni deo svih nas. Deca tako neće umeti da se igraju i jedini vid zabave  postaje upotreba telefona ili tableta, igranje raznih igrica i gledanje jutubera. A sve to je samo jedan pogrešan korak, u kom tehnologija budi u sreću kod deteta, ali ga izoluje od društvenog života.

Nikada nije kasno da našoj deci damo malo slobode i pustimo ih da okuse sve čari detinjstva. Nema ništa loše u tome da naša ,,mala beba” koja nas je do skoro držala za ruku potrči, druži se sa decom, igra se i zabavalja.

Biljana Ilić

Kreativna osoba koja voli da piše, istražuje i prati svoje snove.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *