Koža kao svila i tokom leta

Autor: Danica Žunjanin

Foto: Gildshire.com

Sunce je izvor života, to svi znamo, ali leti je pravi izazov imati negovanu kožu bez iritacija uz visoke temperature i index UV zračenja, koji su sve češća pojava kod nas. Ojed, osip, koža izgorela od sunca samo su neki od problema sa kojima se suočavamo. A kako ih izbeći?

Sunce nam je veoma bitno za mnoge stvari. Neophodno je biljkama, ali i nama jer je glavni izvor vitamina D, koji je neopohodan za normalno funkcionisanje organizma. Nažalost, važimo za populaciju koja pati od deficita ovog vitamina, pa doktori preporučuju minimum minuta u toku dana da provedemo napolju, čak i kada je oblačno.

Sem što sunce jača imunitet, ono poboljšava rad štitne žlezde, ubrzava bazalni metabolizam i tako doprinosi gubljenju viška kilograma. Sunčevi zraci imaju benefite i za kardiovaskularni sistem. Izloženost suncu regulisaće krvni pritisak i nivo holesterola, pa tako sprečiti srčani udar.

Ipak, kada je izlaganje suncu u pitanju, najbitnije je imati meru. Predugo izlaganje zračenju, bez zaštite, može dovesti do trajnih oštećenja kože. Od komplikacija koje mogu nastati izdvojićemo tri najučestalije.

1. Oštećenja kože

80% starenja lica je poruzrokovano izlaganjem suncu. Predugo izlaganje suncu bez zaštite doprinosi da koža brže stari, poprima umoran izgled i ubrzava pojavu bora.

Kada je telo izloženo štetnim zracima sunca, česta je pojava pigmentisanih mrlja. Hiperpigmentacija se najčešće javlja na čelu, obrazima i gornjoj usni, ali je moguća na bilo kojoj zoni kože. Opekotine su najbolnija oštećenja od sunca. Koža postaje upaljena, crvena i plikovita.

2. Uticaj sunca na pojavu karcinoma i melanoma

Karcinom kože se može pojaviti i na mestima koja nisu izlagana suncu, ali je izloženost suncu najčešći uzrok karcinoma kože. Melanom je najređi, najopasniji i najinvazivniji oblik karcinoma kože. To je maligni tumor melanocita, ćelija kože odgovornih za stvaranje pigmenta melanina. U Srbiji se godišnje otkrije oko 500 obolelih, a samo 20 % u ranom stadijumu. U grupi koja ima povećan rizik od dobijanja melanoma, sem onih sa brojnim mladežima i ljudi svetlije puti, nalaze se oni koji su imali opekotine od sunca i često boravili na suncu bez zaštite.

3. Sunce i alergije

Sve rasprostranjenije su pojave alergije na sunce:

  • Polimorfne svetlosne erupcije (PLE) čiji se simptomi ponavljaju i javljaju najčešće dan ili dva nakon izlaganja suncu. Simptomi se obično javaljaju na proleće, a variraju od blagog osipa do pustula.
  • Mallorka akne nastaju kada se kombinuje UV zračenje sa određenim sastojcima iz kozmetičkih sredstava.

Kako se negovati?

Nega kože lica između ostalog podrazumeva da svoju dnevnu rutinu prilagodimo vremenskim uslovima. Kada je leto u pitanju posebnu pažnju treba posvetiti tome da preparati koje koristimo ne isušuju kožu, već je dodatno hidriraju.

Kada je skidanje šminke u pitanju, preporučuje se miceralna voda, pošto ne sadrži alkohol, koji dodatno isušuje kožu.

Piling nanosite bar jednom nedeljno, kružnim pokretima, kako biste uklonili sloj izumrlih ćelija i omogućili koži da diše. Najbolje je da piling vude na biljnoj bazi, po mogućstvu sa ekstraktima kamilice, nevena ili aloje.

U letnjem periodu, maske za lice se nanose kako bi se koža dodatno nahranila i hidrirala, a odličan su izbor i za detoksikaciju kože.

Birajte izuzetno hidratantne kreme sa laganom teksturom bogate hijaluronom jer vezuje vodu, koje sadrže antiosidanse (poput vitamina E), vitamine i prirodne sastojke koji će vašu kožu negovati, nahraniti, zaštiti i regenerisati.

Kožu je leti važno hidrirati, kako spolja, tako i iznutra. Zato unosite dovoljno tečnosti, najviše vode, ali i prirodne sokove.

Uz savete za negu samog lica, tu su i oni o pravilnoj zaštiti od sunca:

Adekvatna garderobakako bi zaštitili svoje telo nosite garderobu koja pokriva kožu koliko god je to moguće. Da bi vam bilo prijatnije, praktikujte da odeća bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i lana. Šešir ili marama su obavezan aksesoar u letnjem periodu.

Izbegavajte sunce u zenitu ukoliko ste u mogućnosti, izbegavajte izlaganje suncu u periodu od 10 do 16 časova, kada je zračenje najače.

Koristite kreme sa zaštitnim faktorom – obavezno! Naročito na licu gde je preporučljivo da to ne bude ispod faktora 50 jer je koža lica najosetljivija. Ukoliko ste plivač, neka krema bude vodootporna kako se ne bi ispirala. Kremu nanosite u debelom sloju, jer pretanak sloj može smanjiti njen zaštitni faktor i za 50%. Ukoliko planirate odlazak na plažu, kremu nanosite bar pola sata pre kupanja, kako biste dali koži vremena da je upije.

Hlad je spas! Koliko god da volite sunce, hlad je odličan izbor da ne izgorite. Možete se sunčati ali neka vam bar suncobran bude pri ruci. Nemojte glumiti junaka (junakinju) već se ne zadržavajte preterano na direktnom suncu kako ne biste izgoreli ili vas ne bi „udarila” sunčanica. Džaba boja, ako ostatak odmora provedete u ambulanti.

Koristite kremu za posle sunčanjaona može ubrzati hlađenje kože, a daće joj vlažnost i olakšati osećaj vreline.

Neka vam tuš bude na dohvat rukeukoliko ste na moru, so iz vode će dodatno isušiti kožu. Ako vam je tuš pri ruci, makar plažni, koristite ga što češće.

Zaštitite i kosu. Kosa takođe strada od sunca, pa zahteva posebnu negu. Nemojte ulje za sunčanje mazati na kosu, jer ćete napraviti još veću štetu. Ukoliko imate suvu ili hemijski tretiranu kosu, to je razlog više da je dodatno negujete. Preporuka je da koristite posebna ulja za negu kose, i slobodno što češće, tj. kad god primetite da je suva i da gubi vlažnost. So u kombinaciji sa toplotom može naneti ozbiljnu štetu. Ako je moguće, nanesite obilno preparat koji inače koristite a zatim kosu uvijte u maramu ili turban. Tako će biti negovana celog dana, a samim tim i manje oštećena.

Nadamo se da smo bar malo pomogli. Lep provod i bez opekotina!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *