Sve što niste znali o čokoladi

Bog je anđelima dao krila a ljudima čokoladu”- nepoznat autor

U ovoj poslastici koja budi sva čula uživaju ljudi širom sveta. Čokolada ima uticaj na mozak sličan kao marihuana. Ona luči hormone sreće, serotonin.
Današnja čokolada imala je veoma dugu i burnu istoriju nastanka.

U svom osnovnom, tečnom obliku i bez slasti, korišćena je još pre 3500 godina kod plemena Maja. Maje su pravile čokoladu kao smesu semena kakaa, vode i ljute paprike. Takođe su je koristili u religijskim ritualima pa su je zvali i „hrana bogova“. Kod Maja, kakao simbolizuje život i plodnost, a zidovi njihovih palata bile su oslikane kakao plodovima.

Reč čokolada potiče od astečke reči „ ksokoati“ što znači „ gorka voda“. Asteci su smatrali da im je kakao dat od boga Quetzalcoatl koji je kakao drvo ukrao iz raja. Asteci su verovali da je kakao afrodizijak. Takođe su ga smatrali eliksirom zdravlja. Verovali su da mudrost i snaga dolaze od ovog voća. Astečki car Montezuma je svaki dan pio po 50 pehara kakaa.

Zrna čokolade su u doba Asteka korišćena i kao novac.
Španski kralj Karlo V za čokladu saznaje od osnivača Meksika, Ernana Kortezea koji je u nju dodavao i mirisne orahe, biber iz Jamajke, karanfilić, vanilu i cimet. To se dešava 1528. godine. U to vreme španski vojnici su dodavali šećer i cimet, ali i dalje je pripremana u tečnom obliku. U to doba u Španiji je kakao bio sredstvo plaćanja. Španci su tajnu čokolade 100 godina čuvali od ostatka sveta.

Foto: Pixabay.com
Prva knjiga o čokoladi dolazi iz Meksika 1609. godine i zove se „ Libro en el cual se trata del chocolate („ Knjiga u kojoj se govori o čokoladi). Kćerka španskog kralja Filipa II udajom za Luja XIII donosi čokoladu na francuski dvor 1615. godine. Kazanova i Madam Pompadur je koriste za erotska zadovoljstva. Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine i zvala se „kuća čokolade. Nakon toga čokolada stiže u Nemačku, Austriju i Italiju.

Pojavom parne energije 1730. godine ubrzava se mehanizam prerade kakaa. Amerika otkriva čokoladu tek 1755. a prvu fabriku otvara 1765. godine. U Barseloni je 1780. godine proizvedena prva mašina za proizvodnju čokolade.

Tek početkom 19. veka čokolada počinje da se pravi u tvrdom obliku. Holanđanin Konrado J. Van Houten je 1828. godine izmislio presu za drobljenje kakaovih zrna. Tako nastaje kakao prah. Nakon toga, 1830. godine, britanski majstor čokolade, Džozef Fej, pronalazi način da čokoladu pretvori u štangle.
Čokolada u Švajcarsku stiže 1750.godine, a tek 70 godina kasnije otvorena je prva fabrika dok je prva mlečna čokolada proizvedena 1875. godine.

Prvi zvanični kolač od čokolade, Saher torta, nastaje u Austriji 1778. godine.

Foto: Pixabay.com

Nakon toga, kao što znamo, u savremenom dobu postoji mnoštvo oblika i oko 600 ukusa čokolade različitog kvaliteta. Čokolada je poslastica koja budi sva čula. Retko koji kolač bi se mogao zamisliti bez nje. Utiče na osećanja i ponašanje i čini nas srećnim. Štiti nas od depresije I čuva naše mentalno I fizičko zdravlje.

Zato uvek sebi priuštite barem kockicu čokolade dnevno. Jedite čokoladu, budite srećni!

Ivana Čolić

Diplomirana profesorka francuskog jezika i književnosti, ljubitelj stranih jezika i dobrih knjiga, dete u duši. Obožavalac životinja, slikarstva i cveća. Smatram da se malim koracima dolazi do velikog cilja i da je za put do uspeha potrebno samo da verujete.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *