Šta se krije na dnu mora?

Mora, okeani, ogromna vodena prostranstva, ogromna količina vode. Leti svi volimo otići na zaslužen odmor, brčkati se, kupati, roniti u moru. I tražiti na dnu mora, obično razne školjke, ljušture i drugo.

Dešava se da se na dnu mora često mogu naći razni brodovi, trgovački, gusarski, takođe se mogu naći i razna blaga i razni delovi građevina, mogu se čak naći i delovi grada, a ako uzmemo u obzir i okeane mogu se naći i potonula ili ostrva pod vodom.

Dešava se da se pored olupine broda obično nađe i teret koji je prevozio.

Zenta je bila Austrougarska krstarica i verovatno prvi brod potopljen u prvom svetskom ratu, i na dnu Jadrana provela je ceo vek, u blizini Petrovca. Potonula je u borbi sa ratnim brodovima Francuske i Velike Britanije 16. avgusta 1914. godine, i ostala neistražena do 2001. godine kada su je otkrili ronioci, a onda su došli i lopovi na arheološka blaga. A lopovi su pokušali da ukradu kompas sa komandnog mosta i to na dubini od sedamdesetak metara.

Na dnu mora se mogu naći i antičke amfore, olupine brodova a neke mogu biti i starije od 100 godina. Risanski zaliv je jedno od veoma poznatih nalazišta antikviteta na dnu mora, pa se tu nalaze amfore, brodsko kuhinjsko posuđe, razna stakla, delovi građevina, neke datiraju i do 4. veka pre nove ere, dokazi o trgovini ilirskog naroda sa drugim narodima.

Foto: Pixabay.com

A dešava se da ljudi namerno ostavljaju stvari na dnu mora. Recimo na primer amfore koje ostavljaju uzgajivači vinove loze u primorskim krajevima. Oni ostavljaju flaše u amforama da odstoje u moru ili pak vino u amforama, kako bi se dobio specifičan ukus.

Sem vina desilo se da je 2010. godine nađen viski kod Antarktika i to na temperaturi od -30 ℃. Tri boce viskija Mackinlay ostavio je istraživač Ernest Shackleton 1908. godine, kako je alkoholno piće na niskoj temperaturi je bilo u tečnom stanju. Prema pretpostavkama proizvedeno je između 1896. i 1897. godine, a moru je završilo usled neuspelog pokušaja da Shackleton dođe na južni pol.

Prošlo je više od 100. godina otkako je čuveni brod Titanik potonuo, usled udara o santu leda. Olupina Titanika leži na dnu Atlantika, na dubini od oko 3800 metara. Usled korozije, morskih struja, bakterija koje razjedaju metal, olupina polako nestaje.

Foto: Wikipedia.org
Zanimljivo otkriće Pola Heplera koji je 1985. godine našao dve lokomotive na pruzi iz 1850. godine za koje se veruje da su prenošene nekim brodom, pale u vodu. Grad Hera Herakliona kako su ga nazivali Grci odnosno Tonisa prema Egipćanima za koji se verovalo da je samo mit, pronađen je u blizini Egipta na dubini oko 460 metara.

Dubine su takođe i stanište živih bića koja su se prilagodila, niskim temperaturama, visokim pritiscima, maloj količini kiseonika i svetlosti. A neki od stanovnika koji su se prilagodili morskim dubinama i njihovim uslovima jesu: biluminiscentne ribe, celakanta, razne vrste lignji, oktopusa, koji svetle u mraku, meduza, raznovrsni puževi, i razni organizmi sa flurescentnim delovima tela.

Pored raznih predmeta i organizama na dnu se mogu naći i podvodi vulkani, zatim podvodne planine sa vulkanskom aktivnošću. Najveći podvodi venac planina koji je nastao od morskih grebena prostire se dužinom od oko 70000 km.
Najdublja tačka na Zemlji se nalazi u Tihom okeanu kod Marjanskog grebena sa dubinom višom od 11 km.

Miloš Nikolić

Master hemičar, ali i zaljubljenik u pisanu reč. Sem što voli pisati o popularnim naučnim članicima, voli i istraživati i ostale teme, uvek u potrazi za znanjem. Bavi se poljoprivredom od malih nogu, samim tim voli čitati i istraživati znanja vezana za boljni i životinjski svet. Pored toga veoma se zanima i za IT, i nove informatičke tehnologije. Član fakultetskih organizacija, i učestvovao u organizaciji mnogih događaja na fakultetu.

U životu je najvažnije biti uporan, truditi se i tragati za novim saznanjima. Posle kiše uvek dođe sunce.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *