Skrivene lepote Srbije – Crkva brvnara u Dubu

Crkva je smeštena u selu Dub, nedaleko od Bajine Bašte. Leži ušuškana u jednom prelepom šumarku, dovoljno daleko od radoznalih pogleda, a ipak blizu glavnog puta koji vodi ka Bajinoj Bašti. Ova brvnara krasi zaseok Pejići već skoro dva i po veka.

Sagrađena je za vreme Turaka, 1792. godine. Predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Jedna je od najvećih i najlepših crkava izgradjenih od drveta na našim prostorima.

Pošto je građena za vreme Turaka, bilo je od izuzetnog značaja sagraditi je u zabačenom delu sela, daleko od očiju javnosti. U to doba crkve nisu spadale u omiljene građevine među turskim stanovništvom. Zato su Srbi svoje svetinje čuvali gradeći ih u zabačenijim mestima.

Naziv crkve je Crkva Vaznesenja Hristovog. Obnovljena je 1828. Godine. Podignuta je na temeljima još starije crkve.

U ono vreme kada je manastir Rača bio u ruševinama, ova crkva je preuzimala duhovno sedište tog kraja. Do 1885. godine pripadala je manastiru Rača. Te godine dobila je svoju parohiju. Arhiva crkve izgorela je u požaru koji je podmetnula austrougarska vojskag 1916. godine.

U ovoj maloj, ne tako poznatoj crkvi, nalazi se veoma zanimljiva zbirka ikona. Ove ikone naslikane su u Rusiji u provincijskim radionicama, krajem 18. i početkom 19. veka. Sve ikone sklonjene su na tavan pre požara 1916. godine a pronadjene su  50-ih godina 20.veka. Mnogi vredni predmeti su bez odobrenja crkvene vlasti 50-ih godina prošlog veka prenesena u Muzej u Užicu.

Ova crkva poznata je kao brvnara sa najvišim krovom. Ima veliki etnološki značaj. Ovaj hram je verovatno najlepše ostvarenje osaćanskih neimara. Ovakve crkve lako su se mogle premestiti pa su zato u narodnoj tradiciji ostale upamćene i kao „leteće crkve“. Graditelji ovog hrama se nisu potpisali pa su ostali nepoznati do danas. Gotovo je sigurno da je Hadži Melentije Stefanović imao udela u građenju crkve jer je i sam bio iz tog kraja.

Crkvu meštani još nazivaju i „Stara crkva”. Tako je razlikuju od Crkve Svetog Petra i Pavla koja se nalazi u centru sela, a koju još nazivaju i „Nova crkva”.

Nažalost, crkva nije uvek otvorena. Bogosluženja se održavaju samo na važnije praznike. Ovaj hram nalazi se na skrovitom mestu pa ga možete pronaći samo ukoliko se za njega raspitate kod lokalnih meštana.Crkva brvnara je, pored prelepih predela koji krase ovaj kraj, još jedan razlog više da posetite ovaj deo Zapadne Srbije.

Zbog svega gore navedenog, kada krenete put Bajine Bašte, zaustavite se u ovom malom mestašcu i upoznajte se sa njegovim prirodnim lepotama.

Ivana Čolić

Diplomirana profesorka francuskog jezika i književnosti, ljubitelj stranih jezika i dobrih knjiga, dete u duši. Obožavalac životinja, slikarstva i cveća. Smatram da se malim koracima dolazi do velikog cilja i da je za put do uspeha potrebno samo da verujete.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *