Rezilijentnost – Izazov 21. veka

Često nesvesno, probleme „guramo pod tepih . Takav način borbe protiv njih potiče od pogrešnog uverenja da će problemi nestati ako ih ignorišemo. Međutim, šta se desi kada se suočimo sa njima i tražimo uzrok nastanka? Da li nam i koliko rezilijentnost može pomoći?

Rezilijentnost potiče od engleske reči resilience što znači elastičnost (u daljem tekstu otpor) i kao metoda počinje da se razvija krajem 70-ih godina prošlog veka. Ovakav efektivni stil borbe ima za cij sačuvanje mentalnog zdravlja pojedinca. Dakle, rezilijentnost je metoda borbe sa problemima, počev od onih manjih poput stresa na poslu do onih mnogo većih i značajnih kao što su traume iz detinjstva. Nije urođena, pa se kao takva uči.

Zašto je značajna? Umeće borbe sa problemima je od značajne važnosti za život čoveka i predstavlja ključ rada na sebi i razvoja zrele ličnosti. Ukoliko ne budemo naučili kako da prevaziđemo određene situacije, posledice mogu biti katastrofalne poput psihičkih, a kasnije i fizičkih oboljenja. Blaži oblik nošenja sa teškim problemima za posledicu ima odustajanje ili poteškoću u nalaženju rešenja.

Upravo rezilijentnost pomaže u očuvanju psihičkog zdravlja. Iako nije nasledna, svakako odrastanje ima veliku ulogu. Funkcionalni porodični odnosi grade temelj rezilijentnosti u kasnijem dobu. Iako predstavlja sposobnost osobe da se prilagodi promenama i odoli negativnom uticaju na stres, to ne znači da takvu osobu ne dotiču promene. Upravo suprotno.

Foto: Pixabay.com

Ovaj proces predstavlja osveštavanje problema, bola ili nelagodnosti, ali i pronalaženje adekvatnog načina da se sa istim situacijama izadje na kraj. Ova sposobnost se uči, vežba i razvija, te je rezilijentnost nešto na čemu treba konstantno raditi. Svaki segment života može predstavljati novi stepen sticanja otpora i prilagođavanja, upravo zato što svaki deo života donosi nove i drugačije situacije od onih na koje smo navikli.

Prema najnovijim istraživanjima, postoje četiri elemenata rezilijentnosti:

  • Sposobnost da se uvidi mogućnost pozitivnog uticaja na negativno dešavanje,
  • Sposobnost prihvatanja situacije, kontrolisanja emocija i pronalaženja najboljeg načina za odgovor na stres,
  • Sposobnost uviđanja koliko nešto, što nam se trenutno dešava loše, može uticati na ostale aspekte našeg života,
  • Sposobnost procene dužine trajanja loše situacije.

Iako svaki od navedenih elemenata zvuči jednostavno, zapravo je daleko komplikovaniji. Svaki od njih možemo raščlaniti u cilju dobijanja što jasnijih odgovora.

Tako, npr.ako imamo situaciju da nam se neki aparat pokvario, primer za prvi element bi bio :
Šta ja mogu da uradim da se to popravi? Mogu da pokušam da popravim.
Ne umem to. Mogu pozvati nekog ko ume.

Ovim primerom smo raščlanili prvi element. Mada bi mogao da bude i duži u slučaju da ne znate nikog ko bi mogao da reši. Onda biste zvali majstora ili nekoga ko zna nekoga ko ume… Ali ovo je samo primer, pa ćemo se zadržati na ovome.

Svaki od elemenata može biti duži ili kraći, ali ne stajete dok ne dođete do odgovora. Cilj je da otprilike imamo uvid u to kako se rezilijentnost vežba. Vežbanjem na ovaj način treniramo mozak da razvija sposobnost traženja rešenja što će nam koristiti za svaku sledeću situaciju. I umesto da sledeći put vidimo samo problem, videćemo i potencijalna rešenja.

Poznavanje sebe i svojih prednosti i mana jedna je od najvažnijih karakteristika za stabilan život. Ukoliko znamo zašto nam nešto nije kako treba, lakše ćemo doći do odgovora kako to rešiti. Internet je prepun tehnika za učenje rezilijentnosti i ako ste na početku ili možda prvi put čujete za sve ovo, znajte da niste sami. Bitno je da želite da radite na sebi, a to je prvi i najznačajniji korak ka emotivno stabilnom životu ispunjenom kvalietnim odnosima.

Divna Pajić

Večiti sanjar kome su papir i olovka glavni alati, te joj prva ljubav postade pisana reč. Ovde deli svoje misli, iskustva i savete i nada se dobrom druženju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *