Raška u doba Prvog svetskog rata

Kada je svet bio na ivici ponora od silnog razaranja od strane raznih okupatora koji su hrlili da okupiraju narod i zemlju po svaku cenu, tadašnja država Kraljevina SHS na čelu sa Kraljem Petrom I posle silnih borbi krenula je u povlačenje na jug zemlje pa kasnije u Solun. Povlačenjem na jug stigli su u grad Raška u kojem su napravili kratki predah. Odmaranjem u gradu poslanici i sam Kralj sedeli su i pričali u zgradi današnje biblioteke.                          

Tadašnji poslanik Nikola Pašić koji je krenuo u povlačenje sa ostalim stanovništvom redovno je šetao preko Kamenog mosta na Ibru i zamišljeno ćutao. Srpskoj vojsci je tada Raška predstavljala poseban simbol, što je činilo sve emotivnijim i težim celokupnu situaciju u kojoj su se nalazile i vojska i država. Nalazili su se na tlu gde je nastala srednjovekovna srpska država. Glavno pitanje je bilo, da li će na toj svetoj zemlji na kojoj je nastala Srbija, sada i nestati. Po navodima francuskog novinara Barbe, Pašić je stalno ponavljao „Raška je zemlja gde smo rođeni”.

Zanimljivo je da su se sem velikana naše istorije, tih dana u Raškoj nalazile i veoma značajne dragocenosti. U jednoj kući u centru bila je smeštena državna blagajna u čijim se prostorijama nalazilo Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji pisani ćirilični spomenik iz XII veka. Iako se, nakon dinastičkog prevrata 1903. godine, Jevanđelju gubi svaki trag, ono se pojavljuje tu u Raškoj prilikom evakuacije. Predato je na čuvanje službenicima Državne blagajne, koji se od njega ni noću nisu odvajali. Kada je srpska vojska pošla za Albaniju, Jevanđelje su sa sobom nosila dva činovnika, ni ne sluteći kakvu vrednost sa sobom nose.

Foto: Wikimedia.org

Sa naletom neprijatelja, prelepa Raška koja je do tada sijala od lepote i krasne arhitekture pretvorila se u odmaralište izmorene vojske i naroda koji beži od neprijateljske ofanzive. Samim tim i stanovnici Raške kreću sa vojskom i narodom prema Kosovu, gde kasnije odmaraju u Prištini tu i Kralj Petar prvi sa sinovima ostavlja krunu koja ostaje u zemlji i kreću u povlačenje preko Albanije.Preko Albanskih planina u cik zime bivaju mnogi poginuli i ubijeni od strane Albanskih bandi .

I danas Raška sija od lepote i krasne arhitekture, kao podsetnik na sve vojnike koji su kroz nju pošli u velike pohode, i nikada se nisu vratili. Malo ko je prošao kroz ovaj divan kraj, da je ostao ravnodušan. Kako onda, tako i danas.

Srećko Pendić

On je spojio nespojivo, moderne tehnologije i pisanje. U čemu je bolji – velika je dilema. U prvim borbenim redovima na održavanju ovog sajta, spretan za pisanje tekstova kad zagusti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *