Prva žena režiser u Srbiji Soja Jovanović

Svaki pravi poznavalac i ljubitelj filmske umetnosti i industrije, posebno domaće mora da zna za nju. Žena koja je imala tu čast da bude prvi srpski režiser je Sofija Soja Jovanović.

Rođena je u Beogradu 1. februara 1922. godine u porodici poznatih umetnika. Njen deda po ocu Milan Jovanović bio je dvorski fotograf, dok je njegov rođeni brat još poznatiji. U pitanju je Paja Jovanović, srpski slikar. Sojini roditelji, takođe su bili umetnici, njen otac Dušan Jovanović Đukin bio je poznati srpski vajar, a majka Nevenka Urbanova glumica.

Osnovnu i srednju školu završila je u francuskoj školi. Za vreme rata godine provodi studirajući glumu na dramskom odseku Muzičke škole u Beogradu. Po oslobođenju Jugoslavije pronalazi svoj pravi poziv i počinje da se bavi režijom.

U svojoj biografiji otkriva da je od malena volela da zapisuje sve svoje doživljaje u dnevnik. Jedino vreme kada nije pisala dnevnik bilo je za vreme rata. Kao članici SKOJ-a, pisanje dnevnika bilo joj je zabranjeno, da ga se ne bi dokopli neprijatelji i iskoristili to protiv nje, ali i protiv njenih saboraca. Posle rata vraća se pisanju dnevnika. Ipak otkriva da se najbolje sećala tog vremena kada nije pisala. U svojim mislima mogla je jasno da oživi mladost pun vere i nade koji se javljao u njoj i njenim drugovima prvih dana oslobođenja Beograda.

Foto: M.cdm.me

Osim što je režisirala preko 50 pozorišnih i televizijskih drama, bila je i osnivač Akademskog pozorišta.

Njena dela bila su živopisna i mnogi ih upoređuju sa ostvarenjem čuvenog Volta Diznija. Režisirajući sa puno strasti uspela je da uz pomoć legendarnih glumaca oživi dramska dela poznatih pisaca Branislava Nušića, Jovana Sterije Popovića, Stevana Sremca, Branka Ćopića.

Neka od njenih poznatijih ostvarenja su:

,, Sumnjivo lice” , koje je bilo i prava moderna adaptacija Branislava Nušića, ,,Diližansa snova,

,,Dr ,

,,Pop Ćira i pop Spira bio je i prvi dugometražnifilm u boji u Jugoslaviji,

,,Orlovi rano lete, po romanu Branka Ćopića,

,,Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Za svoja ostvarenja dobila je najveće nagrade i priznanja, među kojima su Zlatna arena u Puli, nagrada ,,Bojan Stupica i mnoge druge. Dobila je diplomu Kinoteke za doprinos razvoju filmske umetnosti.

Pored režije bavila se i prevođenjem dramskih dela.

Bila je nežna, ali stroga. Prema svojim glumcima se ponašala kao majka prema detetu. Glumci, ali i ostala ekipa na filmu obožavali su da sarađuju sa njom. I ne samo to, voleli su nju lično i njenu hrabrost da se protiv zla i tame bori humorom.

Umrla je 22. aprila 2002. godine ostavljajući iza sebe dela zahvaljujući kojima će zauvek živeti u srcima svih nas.

Suzana Milošević

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *