Proročište u Delfima – misterija znana samo bogovima

Na svetu postoje mnoga čarobna mesta … Možda postoji i neka „uspavana magija”, na svetu koji je bogat kulturom i istorijom i mitovima. Jedno takvo mesto nalazi se u Grčkoj, a helenistička kultura jedna je od najpoznatijih upravo po mitovima – Bogovima sa Olimpa, podzemnom svetu , ali i proročištu u Delfima. Mestu koje je poznato po mnogim legendama i nije ni čudo što je u Antičkom svetu bilo nezaobilazna stanica mnogih vladara

Toponim Delfi – ime danas nepostojećeg grčkog grada – potiče od reči „delfines”, što je bilo ime mitskog zmaja koji je vladao regijom planine Parnasa pre Apolonovog dolazka. Apolon ubija zmaja i prisvaja zmajevu mudrost, koja je bila beskrajna.

Apolon je rođen na ostrvu Delu kao Zevsov i Letin sin. Obožavan je kao bog dana, sunca, poezije i umetnosti uopšte. U njegovu slavu podignut je hram u Delfima.

Znatiželja za proricanjem budućnosti u ljudskom društvu poznata je od najranijih dana njegovog postojanja. Stoga je jedno mesto poput proročišta u Delfima bilo puno posetilaca, proročištu su se obraćali ljudi svih nivoa, pretežno viši stalež sa pitanjima o državnim poslovima, ali su i obični građani tražili savete i mišljenja. Najpoznatiji korisnici usluga proročišta bili su: Edip, Aleksandar Veliki, Temistokle i Sokrat .

Ono što je posebno zanimljivo jeste to da je Apolonu posvećeno gotovo 30 proročišta širom Grčke, ali, ništa nije moglo da nadmaši slavu Delfa. Pravi uspon Apolonovog proročišta počinje u osmom veku p.n.e. kada Delfi postaju religijsko središte grčkog sveta.  

Izgled hrama

Hram je na prednjoj strani imao šest stubova, a sastojao se od tri glavne prostorije: predvorja, središnje dvorane i zadnje prostorije za čuvanje žrtvenih darova. Unutar središnje dvorane nalazili su se čekaonica i prostor u kom su izricana proročanstva. Na počelju hrama bilo je ispisano sedam slavnih izreka, koje je, prema legendi, sastavilo sedam grčkih mudraca. Najpoznatije su dve: Gnothi seauton (spoznaj samog sebe ) i Meden agan (ničega previše).

Omfalos, ovalni kamen obmotan zmijama, nalazio se u samom hramu i predstavljao je pupak sveta. Za Grke Delfi su bili središte sveta. Prema mitu, Zevs je sa dve krajnje tačke sveta pustio dva orla da lete jedan prema drugom i oni su se susreli u Delfima. Ta tačka je označena omfalosom, stoga je doći u Delfe za antičkog Grka, bukvalno, značilo doći u središte sveta.

Proricanje

U početku je proročište bilo otvoreno samo jednom godišnje, sedmog dana meseca (februara/marta), koji se tradicionalno uzimao kao dan Apolonovog rođenja. Kasnije se počinje sa proricanjem svakog sedmog dana svakog meseca, izuzev tokom tri zimska meseca.

Svaki molilac koji je dolazio u proročište morao je da plati pelanos, jednu vrstu naknade, a pored toga je redovno sa sobom donosio i zavetne darove. Darovi su se čuvali u posebnim riznicama, te se tako u Hramu nakupilo ogromno bogatstvo.

Pitija

Sama proročanstva u hramu izricala je Pitija. Pitija je bila jedna od Sibila, legendarnih proročica. Prva Sibila je delovala u Delfima, i zvala se Libisa, a bila je kći Zevsa i Lamije. Pitija je sedela na tronošcu, u dimu omamljujućih isparenja. Žvakala je lišće lovora i padala u zanos ispuštajući nerazumljive glasove, a sveštenici koji su bili prisutni davali su tumačenja.

Slavna proročanstva

Mnoga pitijska proročanstva ostala su zapamćena u istoriji, naročito zbog svoje dvosmislenosti. Tako na primer poznato je ono: Ibis redibis numquam in bello peribis. Značenje je zavisilo od mesta gde se zarez nalazio u rečenici. Moglo da znači: Ići ćeš ,vratiti se, nećeš u ratu poginuti, ili: Ići ćeš, vratiti se nećeš, u ratu (ćeš) poginuti .

Drugo poznato proročanstvo izrečeno je lidijskom kralju Krezu, koga je zanimalo da li treba da zarati protiv Persije? Proročište je odgovorilo: Ako Krez pređe reku Halis, uništiće veliku državu. Persija je bila velika država i Krez je, verujući u pobedu, krenuo u rat, zaboravljajući da je i Lidija, njegova vlastita država, takođe bila velika. Bio je poražen a Lidija je bila uništena!

Pitijske igre

Delfi su poznate i po Pitijskim igrama . One su po važnosti, naravno, bile iza Olimpijskih igara, ali ispred Istmijskih i Nemejskih. Osim standardnih disciplina u trčanju, rvanju i disciplinama jahanja, ovde se takmičilo i u pevanju, sviranju, besedništvu i pesništvu.

Nadam se da ćete i sami poželeti da obiđete ovo neverovatno mesto, pa da tokom letovanja u Grčkoj svartite i u Delfe. Ukoliko želite da se barem za trenutak vratite u prošlost i osetite magiju, obiđite ovo poznato proročište i postavite neko vama bitno pitanje. Možda i dobijete neki odgovor? Nikad se ne zna…

Vanja Popović

Tragač za istinom i tajnom. Radoznala i kreativna autorka..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *