Povratak korenima- mali raj na Goliji

Dok svi negde jure i žure, dok sela munjevitom brzinom ostaju prazna, jedan mladi čovek rešio je da zastane i da se vrati na svoju dedovinu na Goliji, da tamo, u prirodi, daleko od grada, dosanja san svojih predaka.

Golija – najdivnija, a ujedno i najdivlja planina u Srbiji, nalazi se u središnjem delu opština Ivanjica, Sjenica, Raška, Novi Pazar i Kraljevo. Visoko izdignuta, na 1833 metara nadmorske visine, pleni svojim reljefom, klimom, hidrografijom, florom i faunom.

Planina Golija predstavlja neprocenljivo prirodno bogatstvo, naročito ako se u obzir uzme i činjenica da je jedini rezervat biosfere u našoj zemlji, tek tada njena istinska vrednost dobija pravi značaj. Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji.

Međutim, ova planina odiše i izuzetnom očuvanošću izvornih prirodnih i kulturnih vrednosti, te prelepi pogledi i netaknuta priroda nisu jedina stvar koju tamo možemo videti. Ona, pre svega, predstavlja izvorište mnogih reka, a među njima i reke Studenice. Na platou iznad ove bistre i čiste hladne reke izgređen je velelepni manastir Studenica. Pored ovog, Golija obiluje brojnim manastirima i građevinama, starim stotinama godina.

Foto: Privatna arhiva

Njegovi su preci tamo živeli, sve dok ih neko loše, posleratno vreme nije nateralo da dođu u grad, trbuhom za hlebom i probaju da se skuće u Novom Sadu. Stara trošna kućica ostala je prazna, punih pola veka tamo niko nije odlazio, a kasnije je postala samo vikendica, kao i većina ondašnjih kuća. Međutim, lepota prirode mami, pa joj ni on nije odoleo. Bez puno razmišljanja odlučio je da vikendici udahne novi život, selu donese radost, a ljudima još jednu svrhu življenja.

Kako bi krenuo  u obnovu i izgradnju sela, morao je da krči zarasle livade, obnovi imanje, ali ne samo to. Pre svega, interesovala ga je tradicija, običaji i sve vezano za podnožje sa kog je potekao, pa je išao od kuće do kuće, istraživao i zapitkivao, ali i sakupljao sve što je moglo biti od koristi za buduće etno selo, a ljudi su mu rado izlazili u susret.

Kupuje stare kuće po obližnjim selima, rastavlja ih, prebacuje na imanje, ponovo sastavlja i kući livade koje su  predugo bile puste.

Foto: Privatna arhiva

Da bi sve bilo mnogo zanimljivije, meštani su se svojevoljno prihvatili posla i pomagali mu do poslednje daščice. Prva zamisao bila je da to, za početak, budu samo dve drvene kućice, onakve kakve su ih preci i ostavili, ali uz pomoc komišija, sastavljeno ih je četiri, sve od već postojećih kuća i prirodnih materijala.

Sada se to zove Etno selo Raković na Goliji, gde svaka kuća miriše na prošlost, a opet će joj svaki posetilac utisnuti neku novu svežinu.

Ovo je pogled koji se pruža sa livada nedaleko od Etno sela Raković. Ovaj pogled možda ne može mnogo toga, ali jedno sigurno može – može da odmori dušu i pomogne nam da dopremo do njenih najdubljih delova! A to je ono što je čoveku 21. veka neophodno!

Melanija Janjić

Predstavnica južnjačke krvi. Završila Filozofski fakultet, ali i dalje voli da filozofira, a u međuvremenu voli da voli, piše i pleše.

7 Comments on “Povratak korenima- mali raj na Goliji”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *