Piramide u Visokom

Autor: Danijela Lakićević

Prva asocijacija kada je u pitanju BiH je svakako Sarajevo – grad sa najvećim srcem na Balkanu. Muzika, raja, Miljacka… Grad meraka, ljubavi i mesto na kom zaboravite na prebrzi tempo života i uz kafu na Baščaršiji udovoljite sebi i svim svojim čulima.

Da nije samo Sarajevo sa svojim čarima sinonim za BiH od skoro nam govori i činjenica da se o mestu Visoko i čuvenim piramidama priča i raspreda na široko i sa velikim interesovanjem.

Zaiteresovalo je i mene i da budem iskrena do skoro nisam ništa znala o ovom otkriću. Da li je i šta od svega ovoga tačno, kako kažu, znate najbolje bi bilo da se u to sami uverite. Ovde ćete imati neke od informacija i neku zanimljivu priču a sve ostalo je na vama. Pa da krenemo.

Na samo 20 min. od Sarajeva nalazi se grad Visoko, koji je u žižu interesovanja dospeo je 2005. godine. Naime, tada je arheolog i antropoplog dr.sci. Samir Osmanagić sasvim sličajno, prilikom jedne posete Zavičajnom muzeju u Visokom, primetio čudan oblik brda, koja liče na piramide. To ga je veoma zainteresovalo i od tada do danas on je inicijator raznih sprovedenih istraživanja, merenja i teza o tome kako ta brda u stvari jesu piramide stvorene u neka davna vremena od strane nekih davnih civilizacija.

On je učio da brdo ima četiri trouglaste stranice i kako je kompas pokazivao da sve četiri stranice odgovaraju stranama sveta bilo mu je jasno da je to brdo u stvari delo ljudskih ruku i da je reč o ogromnoj veštačkoj strukturi koja je prekrivena vegetacijom. Činjenica je da bi brdo Visočica sa svojom visinom od 220 m, kada bi ove tvrdnje bile i naučno potvrđene, bilo najveća piramida na svetu.

Da, da na svetu, jer je Keopsova piramida u Egiptu visine 139 m. Ovom brdu Osmanagić je dao naziv Balkanska „Piramida Sunca”. Pa, istini za volju, ne bi nam bilo ni malo neprijatno kada bi se na našim prostorima nalazila ovakva tvorevina, zar ne?

Foto: Privatna arhiva

Brdo Plješevica dobilo je naziv „Piramida Mesec”a ima visinu od 190m. Dolinu piramida, u ovom sada već čuvenom kraju, čine i „Piramida Zmaja” (Buci) 90m uzvišenja „Hram majke Zemlje” (Krstač) i „Piramida Ljubavi” (Cemerac).

Osnovana je i fondacija „Arheološki park Bosanska piramida Sunca” i ova organizacija opstaje zahvaljujući donacijama i volonterima iz čitavog sveta koji rade na iskopavanju. Sama država je Samiru pomagala da završi iskopavanja započeta 2006. godine. i dokaže svoje tvrdnje.

U toku istraživanja i iskopavanja otkriveni su i podzemni tuneli i prostprije u mestu Ravne. U tunelima je utvrđena koncentracija kiseonika od 20,9% što ide u prilog tvrdnji o postojanju ventilacionog sistema unutar tunela.

Još jedna teza doprinosi sve većoj popularizaciji ovog mesta a odnosi se na koncentaciju negativnih jona ali i vrlo niska vibracija od 7,83Hz u nauci poznata kao Šumanova rezonanca meri se na ovom mestu. To bi bila prirodna vibracija naše planete. Negativni joni omogućavaju telu da se regeneriše kako na psihičkom tako i na fizičkom nivou. Što bukvalno znači da dva sata provedenih u tunelima na telo ima efekat kao 7 dana na planini.

Poređenja radi najviša koncentracija negativnih jona u Bosni je na Igmanu u borovoj šumi oko 4.000 negativnih jona. U tunelima Ravne ta koncentracija se kreće od 20.000 do 40.000 po kubnom centimetru.

Svakako vreme provedeno tamo možete iskoristiti i za šetnju po uređenom šumskom predelu Ravne 2 na kom su smeštene platforme za jogu i meditaciju, koncertna bina sa prirodnim anfitetrom, kameni geometriski krugovi, megalitni blokovi, park kugli i još mnogo neobičnih sadržaja koji svakako ne ostavljaju ravnodušnost.

Posle mnogo truda i raznih naučnih činjenica o tome da li su ovde u pitanju flatirana uzvišenja oštrog vrha ili su u pitanju piramide ipak nije dokazano da ovo nije samo delo majke prirode. Evropsko udruženje arheologa zauzelo je stav o tome kako je to samo nešto što je priroda stvorila a nikako ljudski stvorena građevina.

Na osnovu svega navedenog i mnogo toga što još nije istraženo ovo mesto spada u najveće balkanske misterije i to sa razlogom. Mnogo je onih koji su obišli Bosanske Piramide, mnogo je i onih koji im se vraćaju ali i onih koji tek treba da ih posete. Kako god, turistički promet pomogao je privredi Visokog koga godišnje poseti desetine hiljada turista.

Pa šta čekate?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *