Najugroženije životinje

Autor: Iva Milošević

Nestanak biljnih i životinjskih vrsta iz godine u godinu biva sve veći. Svakog dana nestane po neka vrsta iz biocenoze. Razlog tome je u najvećoj meri ljudski faktor. To se radi na razne načine. Seča šuma i ugrožavanje staništa vrstama, lov na životinje i korišćenje krzna istih za izradu odeće. ili za jelo. Jako važna stvar za sprečavanje ovakvih pojava je da se što više priča o njima – kako bi se doprlo do što većeg broja ljudi.

Neke od najugroženijih vrsta životinja su:

Foto: Dallaszoo.com

Vakita

Vakita je vrsta kita koja je otkrivena u Meksičkom zalivu 1958. godine. Na španskom „vaquita“ je ime za malu kravu.

Odlikuje ih zbijeno telo sa okruglom glavom i tupom njuškom koja nema kljun. Poseduju čak 120 loptastih zuba. Leđno peraje u obliku trougla im je smešteno na donjoj polovini leđa.

d 1997. godine broj ovih kitova je počeo drastično da opada. Razlog za to je što mogu biti slučajno uhvaćene u ribarske mreže, jer iako ih ljudi mešaju sa delfinima vakite su zapravo malih veličina – do 1.5 metra i teže 43kg.

Još jedan razlog za njihovo izumiranje je i hrana kojom se hrane, a to su sitne ribe i škampi koje ljudi sve češće love. Mogu se pratiti pomoću akustične tehnike nadzora.

Veruje se da se danas svega 10 njih krije negde u Meksičkom zalivu, ali se do njih još uvek nije došlo.

Foto: Nationalgeographic.rs

Javanski nosorog

Javanski nosorog je najugroženija vrsta nosoroga.

Nekad se ova vrsta nalazila u delovima severoistočne Indije i jugoistočne Azije, gde je naseljavala tropske šume i delove blizu mora. Bili su prisutni i na nadmorskim visinama preko 1000m. Sada se mogu naći samo u Nacionalnom parku „Ujung Kulon“ na Javi (Indonezija).

Karakteriše ih mali rog koji kod mužjaka može da poraste do 25cm, a kod ženki on u potpunosti nedostaje. Dužina im iznosi 2-4m. Telesna masa se kreće 1500-2000kg. Ženke su nešto veće.

Podaci o njihovom životnom veku su nepoznati, ali se procenjuje da u divljini mogu opstati 30-40 godina. Za njihov opstanak je bitno unošenje soli, i pogodno životno stanište koje je sve teže pronaći. Takođe postoje oni koji smatraju da su rogovi ovih vrsta lekoviti pa su na meti i lovaca.

Ostalo je manje od 50 jedinki.

Foto: Worldwildlife.org

Južnokineski tigar

Južnokineski tigar se smatra najugroženijom vrstom tigra.

Ova vrsta je sličnija drevnim vrstama tigrova od novijih tipova. Veruje se da je počeo da se razvija još pre 3.2 miliona godina, a njegov najbliži rođak je snežni leopard.

Pruge koje imaju na telu su jedinstvene i uz pomoć njih se mogu identifikovati pojedinci. Imaju izuzetno jak zagriz kojim mogu brzo usmrtiti svoj plen, a i oštre kandže. Mogu da odvuku leševe životinja, ali, ne onih koji su viši od njih samih. Predstavljaju najmanju vrstu tigrova, dužina im je 250-265cm, a težina 130-175kg.

Iako su im staništa bila odvojena od staništa bengalskih tigrova, sibirskih tigrova, indokineskih i kaspijskih veruje se da se ove vrste mogu međusobno reprodukovati održivo potomstvo.

Spada u ugrožene vrste zbog nekvalitenog staništa, seče šuma i ostalih ljudskih delatnosti kao što je ubijanje životinja koje tigrovima služe kao hrana i ubijanje samih tigrova zbog verovanja da su opasni predatori, kao i zbog lepote njihovog krzna.

Istina je da ovi tigrovi ne bi napali ljude, ali ukoliko se jednom naviknu na takvu vrstu hrane kasnije ih je teško odvići. Ostalo je manje od 100 jedinki ove vrste i ona se može naći samo u zološkim vrtovima.

Foto: Wikipedia.org

Amurski leopard

Amurski leopard spada u najugroženije „velike mačke“ na svetu.

Rasprostranjen je duž granice Kine i Rusije. Tokom zime temperature se jako niske i leopard uspe da preživi uz pomoć svog debelog krzna koje tada naraste za 7cm. Težina muških leoparda je do 48kg, ali postoji podatak da postoje primerci vrste i sa duplo većom kilažom, dok su ženke nešto lakše. Imaju karakterističan jezik koji im pomaže u lizanju koski. Mogu da skoče 6 metara horizontalno i do 3 metra uvis. Neki od njih ostaju sa ženkama nakon parenja i pomažu u odgoju mladunaca.

Spadaju u ugroženu vrstu zbog nedovoljno pogodnog staništa za njihovo kretanje i zbog lova na njihovo krzno.

Prema istraživanjima iz 2000-tih godina ostalo je svega 30 jedinki, ali, zahvaljujući ljudskim naporima u poslednjih par godina taj broj se popravio. Sada njihov broj u Rusiji iznosi oko 100, a ima ih i više od 300 u mnogobrojnim zoološkim vrtovima.

Foto: Wikipedia.org

Lemuri

Lemuri spadaju u najugroženije kičmenjake na Zemlji.

Žive samo na Madagaskaru. Mogu da izrastu do 46cm a njihova težina je 2-3kg.

Indri je najveća vrsta lemura i poznat je kao „šumski čovek“. Hrane se najčešće voćem i insektima.

Gubitak staništa lemura je glavni razlog njihove ugroženosti, a tu je i trgovina životinjama kao i lov onih koji ovu vrstu koriste u ishrani. Nekada je meso lemura bilo jako popularno, ali je strogo zabranjeno poslednjih godina. Orlovi su takođe jedna od glavnih pretnji lemurima.

Procenjuje se da izumiranje preti skoro svim njihovim vrstama.

Foto: Petrpechac.cz

Zapadna nizijska gorila

Iako se zapadna nizijska gorila smatra jednom od najrasprostranjenijih od svih podvrsta gorila njen broj se smanjio oko 70% u poslednjih 20ak godina.

Najviše njih živi u basenu Konga. Ove gorile su jako mirne i neagresivne životinje. Mogu imati smeđu boju, a po rastu spadaju u najmanje gorile, ali imaju veću i širu lobanju od ostalih. Dostižu visinu do 1.6m i težinu do 130kg. Komuniciraju uz pomoć zvučnih signala i mirisa. Hrane se biljkama i unesu 32kg hrane dnevno.

U divljini, gorile žive do 40 godina, dok ako o njima vode računa ljudi mogu živeti i 50 godina.

Razlog ugroženosti su ilegalan lov, gubitak staništa i razne bolesti koje mogu zadesiti ovu vrstu. U okviru ove vrste rođen je i jedinstveni primerak albino gorile koja je nazvana Pahuljica (Snowflake). Ona je živela 39 godina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *