Najstarije srpske kafane

Autor: Vanja Popović

Postoji jedna zemlja na Balkanu. Jedna zemlja neobična i prkosna. Postoji jedan narod koji voli da peva, ljubi, pije i puca. Taj narod voli da se veseli u kafanama. U kafanama se pilo, jelo i zaljubljivalo… Kafane su za taj narod neko mesto poput druge kuće, kuće koja je uvek puna gostiju. I tako je bilo od najstarijih vremena a ostalo je i dan danas.

Najstarija srpska kafana zove se Kod Mira i nalazi se na putu Kraljevo – Raška ,u selu Bogutovac. Osnovana je 1827. godine, a njen prvi vlasnik bio je Sima Matović, trgovac iz Beograda.

Kafana je sagrađena po ukazu Miloša Obrenovića koji je želeo da liči na turske hanove, te je takav izgled i postignut. U to vreme služila je za doček i prihvat karavana koji su išli za Dubrovnik.

Kafana je odolela vremenu i ostala autentična i dan danas je mesto u koje putnici rado svraćaju. ..

Čuvene beogradske kafane, koje su bile centar zbivanja u 19. veku i služile za zabavu pesnika i boema , u kojima su nastajale priče i u kojima se plakalo i smejalo do zore uz čašicu rakije i u dnašnjem vremenu su veoma posećene i predstavljaju simbol Beograda.

Najstarija beogradska kafana je ?. Meni lično i omiljena, zbog svog šaljivog imena koje je i samo poznato koliko i sama kafana. Postoji i zanimljiva priča o tome kako je kafana dobila ime. Prvo se zvala Ećim Tomina kafana, a zatim, kada su je Ećim Tomini naslednici prodali, dobila je naziv Kod pastira.1892. godine počinje nositi ime Kod Saborne crkve, ali, zbog zakona o mehanama ovaj naziv nije bio prikladan. Zbog mišljenja crkve daime predstavlja uvredu za crkvu traženo je da kafana promeni ime. Vlasnik je bio protiv. Firmopisac, koga je grad poslao da ispše novi naziv čekao je, čekao i na kraju, kad mu je dosadilo da čeka, umesto firme nacrtao je upitnik i otišao.Tvrdoglavi vlasnik je u znak protesta ostavio taj upitnik kao naziv kafane i on se zadržao i danas. Kafana se nalazi u ulici Kralja Petra broj 6.

Kolarac – kafana značajna za srpsku istoriju

Kolarac se nalazi u ulici Kneza Mihaila i predstavlja tradicionalni restoran. Restoran Kolarac je osnovan sedamdesetih godina 19. veka u Beogradu. Priča se da je upravo u ovoj kafani, za jednim od njenih stolova, dogovorena zavera za ubistvo Kralja Aleksandra i Drage Mašin.

Stara Hercegovinaje još jedna stara beogradska kafana koja datira iz 19. veka. Bila je poznata pod nazivom Skoplje jer su tada u tom delu grada živeli pretežno Makedonci.

Enterijer kafane je uređen na upečatljiv način jer se na zidovima nalaze slike čuvenih Hercegovaca poput Alekse Šantića i Jovana Dučića. A posebno mesto pripada Momi Kaporu.

Dva jelena

Još jedna čuvena boemska beogradska kafana. Osnovana je 1832. godine i u njoj su boravili veliki srpski pesnici i znamenite ličnosti pout Đure Jakšića i Laze Kostića. I danas se ova kafana može pohvaliti posetom slavnih ličnosti kao što su: Pirs Brosnan, i Džejmi Oliver.

Možda najpoznatija kafana u Skadarliji i u Beogradu je kafana Tri šešira.

Otvorena je 1864. godine u Skadarskoj ulici. Ugostila je mnogobrojne umetnike; Branu Crnčevića, Tina Ujevića, Đuru Jakšića… Mnogi ne znaju da se kafana nalazi u zgradi koja je nekad bila zanatska radionica koja je kao logo imala tri plehana šešira po kojoj je i dobila naziv.

Najstarija zemunska kafana je kafana Tošin bunar za koju se takođe veže jedna zanimljiva istorijska priča. Neobičan naziv nosi po bunaru koji se nekad tamo i nalazio. Kafana je dobila naziv po Toši Apostoloviću, bogatom trgovcu, koji je bio njen vlasnik. U knjizi iz 1913. godine Znameniti zemunski Srbi zabeleženo je da je Toša Apostolović patio od očne bolesti. Jedne noći usnio je san u kojem je sanjao da niz Bežanijsku padinu treba da skotrlja bure i da na mestu gde bure bude stalo sagradi bunar koji će mu pomoći da ozdravi jer će biti pun lekovite vode. To je, navodno i uradio, a pored bunara je sagradio kafanu.

Kafane ne predstavljaju samo mesta gde se pije i jede već i mesta gde se stvara, gde se živi i oseća duh starog Beograda. Mesta gde vam nikad neće biti dosadno i mesta koja će te pamtiti po razgovorima i živoj muzici , a pre svega po njihovoj istoriji. Nije mala stvar prošetati Skadarlijom i sedeti upravo na mestu gde je nekada sedeo čuveni boem Dura Jakšić. Za mene je to poseban doživljaj, a verujem i za mnoge od vas. Kada pomislim na Beograd, pomislim i na čuvare njegove istorije, a jedni od njih su upravo kafane!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *