Levorukost – Plus ili minus?

Pitanje zašto je čovek levoruk ili desnoruk i danas je jedna od najvećih misterija ljuskog roda.Zna se da su levoruki većinom mučkarci, kao i to da je kod levorukih nešto razvijenija desna hemisfera mozga, koja je zadužena” za kreativnost.

Pojam levi” dobio je mnoga pogrdna značenja. Njime se, uglavnom, označava nešto neprikladno, neispravno i pogrešno. U prošlosti su levoruki ljudi sankcionisani i kažnjavani na drastične načine. Ljudsko neznanje i glupost učinili su da predrasude o levorukim ljudima opstanu u svim kulturama sveta, do pre nekoliko decenija. Do danas su se održali izrazi ustati na levu nogu” (biti neraspoložen),zatim imati dve leve noge” ( biti nespretan – smotan) i sl.

Danas je situacija potpuno izmenjena i levoruki ljudi su dobro prihvaćeni u svom socijalnom okruženju. Naučna istraživanja ukazuju da levoruki ljudi brže misle od drugih ,kao i to da imaju prednosti u pojedinim sportovima u odnosu na desnoruke. Za ovakvo opšte prihvatanje” levorukih nije krivo  ni motorika šake ni funkcionisanje mozga, već napuštanje tradicije i uvreženih shvatanja.

Foto: Wikipedia.org

Obično se postavlja pitanje šta je uzrok levorukosti? Naučnici nemaju jedinstven odgovor. Poznato je i može se tvrditi samo jedno – levorukost ili desnorukost je urođena. Zna se da u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta se češće rađaju levoruka deca.

Poznato je da čovek  ima dve polovine mozga koje nisu identične. Ako je razvijenja leva polovina mozga, čovek je dešnjak  a ako je razvijenija desna polovina, čovek je levoruk. Razlika nije samo u tome što jedan piše desnom a drugi levom rukom. Naše polovine mozga su odgovrne samo za suprotne strane tela nego i za karakter naših aktivnosti.

Leva polovina mozga obrađuje informacije sistemtično i postepeno: proverava sve moguće varijante. Zahvaljujući toj polovini mozga mi razumemo smisao reči, apstraktne pojmove, sposobni smo da svet koji nas okružuje klasifikujemo, planiramo svoje aktivnosti uključujući logičko zaključivanje i činjenice. Zato se često čini da dešnjaci zaključuju crno – belo, logično, racionalno. Organizovani su, završavaju jednu obavezu pa prelaze na sledeću.

Desna polovina mozga obrađuje intiutivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno.

Čini se da levoruki gomilaju obaveze. Idu od jednog zadatka do drugog, često ostavljajući prvi nerešenim. Odlažu sve do poslednjeg momenta, ne planiraju već odmah kreću u akciju. Za levoruke je karakteristično da umeju u situaciji da primete nešto neobično, nešto što  drugi ne bi primetili. Ove sposobnosti podstiču kreativnost.

Bez obzira na to da li se levorukost tumači kao prednost ili mana, istorija sveta bi sasvim drugačije da nije bilo levorukih vojskovođa  Cezara, Aleksandra Makedonskog i Napoleona. Među naučnicima treba spomenuti Mariju Kiri, Ajnštajna, Njutna..

Na umetničkoj pozornici čovečanstva carovali su Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Betoven, Ravel, Paganini..

Zatim, treba spomenuti još i Džimija Hendriksa, Čarlija Čaplina, Roberta de Nira, Merilin Monro  i mnoge druge slavne ličnosti koje su bile levoruke a živele u svetu, prevashodno, desnorukih.

Dragana Tubić Atlagić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *