Kako su nas crtaći naučili da slušamo klasiku

Jeste li se ikada zapitali kada ste prvi put čuli klasičnu muziku? Verovatno u ranom detinjstvu i to u crtanim filmovima.

Nedavno je na Tviteru korisnik Vinsent Aleksander postavio niz koji je „ustalasao” ceo svet. Koliko i kako smo iz crtanih filmova učili da slušamo klasičnu muziku? (Da se razumemo, govorimo o „klasičnim” crtanim filmovima, iz prošlog veka. WB Luni Tjuns, MGM Tom i Džeri, Beti Bup, Popaj, Hana i Barbera i, naravno, nezaobilazni Dizni).

Pošto mi se niz učinio zanimljivim, evo i prevoda za one koji ne mogu (ili ne žele) da čitaju na engleskom. Uživajte! Ja jesam.

Mnogi od nas naučili su o klasičnoj muzici gledajući crtaće. Zato ću pokušati da identifikujem dela koja se najčešće pojavljuju.

Jedno od najpoznatijih je „Mađarska rapsodija br 2” koju izvode sjajni pijanisti Duško Dugouško i Tom i Džeri.

Ne znam ko može da sluša čuvenu operu „Seviljski berberin” Đoakina Rosinija, a da ne pomisli na Duška Dugouška. Način na koji je režiser Čak Džons sinhronizovao utrljavanje i pljeskanje sa muzikom naprosto je vrhunsko majstorstvo.

Arija iz „Seviljskog Berberina”„Largo al Factotum”, kojom se predstavlja lik Figara, često se pojavljuje u crtaćima. Čak je i deo članka na Vikipediji posvećen uticaju te arije na crtane filmove. Evo samo nekoliko upečatljivih primera.

Možda ne znate „Der Erlkönig” (Kralja Vilenjaka) Franca Šuberta po imenu, ali prepoznaćete ga čim ga čujete – zahvaljujući Luni Tjuns crtanim filmovima. Napisana je o natprirodnom kralju vila, ali, kompozitor WB, Karl Stoling, uvek ju je upotrebljavao da naglasi ulazak negativaca.

„Ples komedijaša” českog kompozitara Bedžiha Smetane (iz komične opere „Prodana nevesta”) korišćen je kao nezvanična muzička tema crtača sa Pticom trkačicom. Prodorna energija ovog dela odlično se uklapa sa mnogim propalim pokušajima kojota.

„Uvertira lake konjice” austrijskog kompozitora Franca Von Supea, najupečatljivije je upotrebljen u kratkometražnom filmu s Mikijem Mausom, „Vreme za simfoniju”, verovatno najsmešnijem Diznijevom crtaću, kada Šilja polomi sve instrumente a orkestar mora da nastavi da svira u otkačenom stilu nastupa Spajkija Džonsa.

Franc Von Supe prilično je zastupljen u klasičnim crtanim filmovima. „Uvertira Pesnika i prosjaka” ubačena je u desetine kratkih filmova. Meni najomiljeniji je kad Popaj diriguje „Uvertiru spanaća” dok istovremeno tuče Badžu u savršenom taktu sa muzikom.

Duško Dugouško je slavan po dirigovanju „Jutra, podneva i noći u Beču” Franca Von Supea u klasiku „Zec sa štapićem”. Ovaj crtani prikazivan je uz pratnju živog orkestra na Brodveju, u Holivud Boulu kao i za kraljevsku porodicu u Rojal festival holu.

Radovi Johana Štrausa, austijskog kompozitora poznatog i kao „Kralj valcera”, nalaze se, bukvalno u stotinama crtanih filmova.

„Frühlingsstimmen, Op. 410 (Glasovi proleća)” često je korišćena kada likovi plešu ili pažljivo poskakuju po ekranu. Prepoznaćete čim čujete:

„A Corny Conerto”, otkačena parodija Boba Klampeta na Diznijevu „Fantaziju”, brilijantno je uklopila žustru poteru za Duškom Dugouškom sa miroljubivim „Pričama iz Bečke šume”Johana Štrausa. Svako klasično delo biće poboljšano ako dodate „Br-br-br-br-br” zvuk.

„Na lepom plavom Dunavu” jedan je od Štrausovih najčuvenijih i najlepših valcera, te, stoga, bio savršen za animirano parodiranje. Ovo delo usađeno mi je u mozak još u detinjstvu, zahvaljujući video kaseti „A Corny Concerto” koju sam imao, tako da još uvek čujem kvakanje koje ga prati.

„Die Fledermaus” (Slepi Miš) Johana Štrausa poslužio je kao celokupna osnovica za MGM-ov kratkometražni crtani film „Tom i Džeri u Holivud Boulu”, 1950. Kao i nekoliko crtanih o Dušku Dugoušku i ovaj je, kasnije, zaista i prikazan u Holivud Boulu uz pratnju živog orkestra.

Štraus mora da je kompozitor #1 za stvaraoce crtanih filmova, jer se stvarno mnogo puta pojavljuje. Osvajač oskara, kratkometražni crtani Toma i Džerija „Johan Miš” čak je i nazvan po njemu. Evo samo nekoliko različitih Štrausovih dela koja su ovekovečena u kratkometražnim crtaćima:

Neka dela poznata su JEDINO zato što su upotrebljena u crtaćima. Nisam uspeo da pronađem skoro nikakve podatke o delu „Karizma” Artura A. Pena iz 1907., ali, ljubitelji crtanih setiće ga se jer je bilo uklopljeno u ovaj urnebesni deo iz ctaća sa mačkom Silvesterom „Rusvaj u zadnjem dvorištu”.

Ekstremno kratak unos na Vikipediji sadrži omalovažavajući citat o kompozitoru Gustavu Langeu. „Rad mu je lep ali, nedostaje mu upečatljivost”. Mislim da se ljubitelji crtaća ne bi složili. „Pesma cveća” je često korišćen klasik:

Čudno je kad intimno poznaješ neku muziku a u stvari pojma nemaš šta je to. Ovo delo se zove „Sekstet iz Lučije od Lamermura” Gaetana Donicetija, ali, za mene će to zauvek biti: „Ono kad Duško Dugouško onom liku upropasti operu”.

Hipnotička uvertira „Hibrida” (Fingalove pećine) Feliksa Mendelsona, tematska je podloga za misterioznu pticu Minah koja se pojavljuje u nekoliko WB crtaća. Režiser Čak Džons rekao je za ove filmove: „To su stvarno bili četverodimenzionalni filmovi a ja se ni ne razumem u četvrtu dimenziju.”

Mendelsonovo delo koje uvek možete da čujete u klasičnim, ali i novijim crtaćima kao što su Ren&Stimpy ili Sunđer Bob je „Frühlingslied” (Prolećna pesma), koja se koristi da dočara mir i opuštenost. Ovo mi je omiljeni deo iz prvog filma o vuku Ralfu i Semu, ovčarskom psu.

„Jednominutni valcer” poljskog kompozitora Frederika Šopena (ili, kako bi Duško rekao „Čopena“), upotrebljen je u klasičnom kratkometražnom „Hajd i kunić”, gde prelepi trileri prerastaju u ludilo.

Drugo Šopenovo delo koje svi znaju iz crtaća je „Posmrtni marš” koji svira kada lik umre ili treba da umre, kao u ovom upečatljivom delu Meri Melodis „Rešetke i pruge zauvek”.

Šopena ima svuda po crtaćima. Pera Detlić posvetio je ceo crtani, nominovan za oskara, njemu. A ko može da zaboravi Toma kako lebdi na improvizovanim krilima na melodiju „Grande Valse Brillante” (Veliki brilijantni valcer)? Mali primer:

Francuski kompozitor Fransoa-Žozef Gosek bio je prilično uticajan u svoje vreme ali, danas nije baš poznat. Mada, čini mi se da ćete možda prepoznati „Gavotu”, koja je bila korišćena da se podvuče nešto prijatno ili nežno (obično sa ironijom) u crtanim filmovima Varner Brosa.

Bramsovi „Mađarski plesovi” korišćeni su kao muzika za WB klasik „Praseća polka”. Režiser Fric Freleng mapirao je pokrete na notnom papiru, da bi dobio preciznu animaciju. Evo Frelenga u najboljem izdanju:

Najsigurniji način da uspavate lik iz crtaća je da mu pevate Bramsovu „Uspavanku”. Potrudite se da negde ubacite i frazu „Close your big bloodshot eyes”. (Zatvori svoje velike okrvavljene oči).

A najsigurniji način da rasplačete lik iz crtaća je da im odsvirate Šumanovo „Sanjarenje” na violini. Ovde Elmer Šeprtlja čak i plače u taktu sa muzikom:

Betovenova peta korišćena je u 2. svetskom ratu zbog vrlo posebnog razloga. Morzeovom azbukom „V” se signalizira tačka-tačka-tačka-crtica, tako da je sličan motiv kod Betovena predstavljao „V for Victory” (za pobedu) publici tog ratnog doba.

Radovi Ludviga van Betovena nalaze se, inače, u mnogim klasičnim Luni Tjuns i Dizni kratkometražnim crtanim filmovima. Betoven je čak i heroj čuvenog crtanog lika – Šredera iz Snupija.

(Dodaću i kao deo besramne samopromocije da sam upotrebio Betovenov „Adađo Kantabile” iz „Patetične Simfonije br. 8 op. 13” u mom crtanom filmu „Musical Man and Magic Kazoo”.

Mocartova „Klasična sonata br 16 u C-duru, K.545”, ponovo proslavljena 1939. džeziranom obradom Rejmonda Skota „U crtaćoj sobi XVIII veka”, često je korišćena u crtaćima koji se odvijaju u starim kućama a postala je i nezvanična tema za Bakicu, Tvitija i Silvestera.

Najjača veza između Čajkovskog i animacije verovatno je u Diznijevim delima „Fantazija” i „Uspavana lepotica” ali, njegova muzika pojavljuje se i u desetinama Luni Tjuns i MGM crtaća, dajući muzičku podlogu za vilenjake obućare, miševe klizače ili ptice sklone samoubistvu.

Danas se Dizni povezuje sa zabavom za celu porodicu, ali, najstarija dela iz Sili Simfonija bila su skoncentrisana na kosture koji igraju i demone koji se vrte u vatrenim jamama pakla, praćeni sumornim melodijama norveškog kompozitora Edvarda Griga.

„Sobre las Olas” (Iznad talasa) često je pogrešno pripisivano Štrausu, a u stvari je delo meksičkog kompozitora Huventina Rosasa. Delo je u crtaćima postalo nezaobilazna tema za mađioničarske trikove i hodanje po žici. „Ruta-vuta-zut!”

Nemačkog kompozitora jevrejskog porekla, Leona Jesela, ubili su nacisti koji su pokušali i da potisnu njegov rad, ali, njegovo delo je preživelo, delimično i zahvaljujući crtanim filmovima. Njegova „Parada drvenih vojnika” danas je klasik, a 1933. ceo jedan Beti Bup crtać formiran je oko ovog dela.

„Oči čornije” (Crne oči) pesma je ruskog kompozitora Florijana Hermana. Crtaći koji se događaju u Rusiji ili se bave gremlinima neizostavno sadrže ovu nezaboravnu melodiju:

Pretpostavljam da je „Wintermärchen” (Zimska bajka) austrougarskog kompozitora Alfonsa Čibulke nešto što takođe svi poznajemo iz detinjstva zbog česte upotrebe u crtaćima. Obično se pojavljuje u izuzetno melodramatičnim scenama, počev od prvog Luni Tjunsa iz 1930.

„Valcer zraka” iz „Leptira” Žaka Ofenbaha u crtanim filmovima povezuje se sa Francuskim plesom Apača, koji prikazuje nasilni odnos makroa i prostitutke. Prirodno, zato je bio savršen za scenu tuče u Popaju:

„Uvertira Vilijama Tela” verovatno je najkorišćenije delo u istoriji crtanog filma. Najčešće se koristi u pozadini potera i konja u galopu, verovatno zbog uticaja radio programa „Usamljeni rendžer”. Mitraljeska interpretacija Patka Dače naprosto je genijalna.

Preludij za „Uvertiru Vilijama Tela” po imenu „Zora” svira na početku mnogih crtaća da bi nagovestio rano jutro, neposredno pre nego što stvari postanu haotične kao u ovoj klasičnoj sceni iz „Porky in Wackyland”:

Diznijev kratkometražni iz 1935. „The Band Concert”, prvi Miki Maus film u boji, u potpunosti je napravljen oko „Uvertira Vilijama Tela”, sa vrhuncem u furioznom delu „Oluja”. Dizni u svom najboljem izdanju:

 I na kraju, „Šefe, kakva je ta opera?”, brilijantna kombinacija Vagnera i zeca. Izglasan je za najbolji crtać svih vremena od preko 1000 profesionalnih animatora i prvi je crtani film koji je sačuvan u Nacionalnom filmskom registru. Kako možete da čujete tu muziku a da ne zapevate „Kill da wabitt”?

Hvala vam svima na čitanju! Evo vam link za moj crtać na temu muzike:

Vinsent Aleksander, muzičar i animator.

Prevod: Slavica Mijović

Igrala se ceo život rečima, pomalo računarima a ponajviše – s decom. Sada koristim što sam prešla pola veka pa mogu opušteno, kad nemam drugih obaveza, da radim ono što najviše volim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *