Kako da vam mozak radi kao sat? Saveti za bolje pamćenje

Autor: Jasmina Lukić

Žalimo se na slabije pamćenje. Svi. I mladi i stariji, za koje to nije iznenađujuće. Zbog čega je tako? Da li se može popraviti? Ako može, na koji način?

Internet je doprineo brzini komunikacije i razmeni informacija. Međutim, korišćenje interneta je smanjili potrebu za učenjem i pamćenjem, jer „sve ima na netu“. Nažalost, već imamo odrasle koji su od malih nogu upućeni više na internet nego na knjige, enciklopedije, čitanje, razumevanje i memorisanje. Svi smo, bez obzira na uzrast, prihvatili pametne telefone i opciju automatskog memorisanja brojeva telefona. Jasno je da je to brže i lakše, ali sada ni najbližima ne znamo broj telefona napamet. Zašto bismo? Tu je ime, fotografija, Google... A nekada smo znali brojeve svih prijatelja i rođaka.

Šta je, tu je. Da vidimo kako da to popravimo. Ne treba nam onaj Nemac (Alchajmer) što sakriva stvari po kući, zar ne?

Psiholozi su utvrdili da se lakše pamti tako što podatke vezujemo za sliku (na primer, broj telefona osobe sa njenom fotografijom). Brojeve je lakše zapamtiti kad se podele u grupe po 3 ili 4 broja (na primer 683 733, umesto 683733). Ako to na glas ponovite nekoliko puta, dobićete i melodiju tih cifara, zapamtićete je i ona će vas asocirati na „sliku“ napisanog broja. Tako se ostvaruje trajnije pamćenje, a time i teže zaboravljanje.

Drugi način je da brojeve povezujete sa nečim na šta vas asociraju. Bus, blokovi (68), bus, Dorćol(37), dve trojke (33). Ponekad pomaže i matematika. Jedan moj prijatelj, nekada davno, ovako je diktirao svoj broj telefona: 6 i 3 su 9, 4 i 2 nisu…Većina naših prijatelja i danas, a prošlo je preko 40 godina, može da se seti njegovog broja telefona.

Adrese i imena ulica se lakše pamte ako ste tamo već bili, pa tačno znate koji je to ulaz od ćoška, da li je zgrada ili dvorišna kuća. Zbog toga Google maps i postavlja satelitske snimke traženih adresa.

Kažu stručnjaci da najlakše pamte ljudi koji su vizuelni tipovi i imaju fotografsko pamćenje. Oni, razume se, najteže zaboravljaju i lakše im ide prisećanje kad im se ponudi neka asocijacija.

Verujem da ste svi imali po neku stariju osobu u porodici koja je u slobodno vreme igrala šah. S razlogom se penzioneri skupljaju na Kalemegdanu da odigraju partiju šaha. Da, vrlo je koristan za poboljšanje pamćenja, jer morate zapamtiti sve figure i poteze protivnika, da biste mogli da predvidite njegov sledeći korak i osmislite svoju taktiku za pobedu.

U tom smislu, pomažu i druge takozvane „društvene igre“: karte (jer i tu treba zapamtiti bačene karte da biste shvatili koje imaju drugi igrači), razne slagalice, posebno puzzle… Lepa zabava za sve gereracije, korisna za sve.

Ukrštene reči su takođe omiljena aktivnost starije generacije koja je redovno kupovala novine. Naravno, za one koji ne kupuju novine, postoje i posebni časopisi Enigmatika i slični, koji imaju, pored raznih vrsta ukrštenica i rebuse, anagrame, sudoku, kao i pronalaženje izgubljenog predmeta na crtežu ili nalaženje razlika između 2 na prvi pogled ista crteža. Sve navedeno služi vežbanju memorije.

Ne zaboravimo ni video igrice. Jesu nezaobilazna igračka današnjeg vremena, pa ako se već „mora“, (a mora se), kupite detetu neke edukativne (na primer Age of Empires), gde će uz igru, naučiti kako se razvijala civilizacija od starih vremena do danas. Da, i zapamtiće mnogo toga korisnog.

Na telefonima takođe imamo razne igrice: od pasijansa, preko raznobojnih slagalica, ukrštenih reči, sudokua i pronalaženja parova. Kad se već igramo u slobodno vreme, neka bude i korisno.

Možda niste voleli matematiku u školi. Ali, računajte napamet po malo svaki dan, makar samo kad treba da se plati u prodavnici ili na pijaci. Sudoku je takođe zgodna igra. Vizuelno sabiranje, nizanje brojeva od 1 do 9 u svim pravcima i smerovima, ali i unutar svakog kvadrata (9 sa po 9 kvadratnih polja). Vrlo korisno i zabavno.

Čitanje knjiga je uvek aktuelno, bilo da su u klasičnom, papirnom obliku ili u elektronskoj verziji. Lepe opise, mudre misli i citate koje volite lakše ćete zapamtiti ukoliko ih napišete u neku lepu svesku ili notes, urednim rukopisom, uz navedenog autora i naslov književnog dela. Poželećete nekada da ih pročitate ponovo, svog uživanja radi, naročito kada vas obuzmu jake emocije, ljubavi, sreće, čežnje ili tuge.

Jeste „retro“, ali je uvek aktuelno, napisati posvetu na knjizi kupljenoj na poklon dragoj osobi (inače, tome služe oni prvi, prazni listovi, zar ne?), napisati čestitku za rođendan, veridbu, venčanje, godišnjicu braka, prvog susreta, poljupca ili mature. Da, naravno, treba napisati neki stručni rad, predavanje, prezentaciju, ali i lep imejl, poruku – i tu pomažu citati. Ako ste ih zapisivali, zapamtićete veći broj njih, rečenice će vam biti jasnije i preciznije, i kad pišete i kad govorite. Višestruko korisno, naravno.

Ne zaboravite druženje sa prijateljima. Ne mislim pri tom na sedenje u bučnom kafiću gde se morate nadvikivati da biste razmenili par rečenica. Mislim na šetnje, izlete i sedeljke sa par odabranih ljudi sa kojima vam je prijatno da razgovarate o svemu, gde nema tabu tema, s kojima možete da se smejete, plačete, žalite i hvalite, rešavate probleme i prisećate se nekih događaja iz prošlosti (najčešće prijatnih). Iako ne deluje tako, sve naše emocije vezane za sećanja, pomažu u pamćenju. Naročito ako se tih važnih stvari podsećate zajedno. S obzirom da smo različiti, svako će zapamtiti one detalje koji su mu bliski. Evocirajući uspomene, razmenjujući sećanje na isti događaj, stvaraćete zajedno mozaik koji će imati više dimenzija.

Pojedinačno sećanje na neki događaj je samo skica. Kroz razgovor o tome, ostali učesnici će dodavati boje, zvuke, mirise i reči koje vi niste mogli videti, čuti i osetiti. Tako nastaje prava slika, potpunija, koju ćete bolje i duže pamtiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *