Idemo na vašar!

Kako i kada su nastali vašari? Šta su vašari? Da li je vašar srpski običaj? Čemu služe vašari? Vašari su veliki skupovi ljudi koji su nekada imali svoju svrhu, a danas služe više za provod. Organizovali su se uvek na ravnom terenu, nekad u crkvenoj porti, nekad na većoj poljani na dan verskih praznika.Ranije je sve ovo bilo logično.

Tu su se ljudi sretali, trgovali, mladi se „begenisali” na vašaru, pokazivao se društveni status jer se videlo ko kome prilazi, s kim stoji…Ljudi su se na taj dan lepo i svečano oblačili.Verski praznici su odgovarali kao neradni dani predviđeni za odmor i svetkovinu.

Danas su vašari nešto sasvim drugo.

„Hoćemo li u Šabac na vašar?

Hoćemo.

Hoćemo li ljubit stare babe?

Nećemo.

Hoćemo li ljubit mlade snaše?

Hoćemo.

Da idemo da se provedemo.”

Čuveni šabački vašar! Čuveni cirkus! Traje tri dana. Tu je sve od igle do lokomotive. Sve što možete da zamislite naći ćete na šabačkom vašaru.

Od „tranga frange”, preko liciderskih srca, orasnica, ratluka, garderobe, nameštaja, knjiga do „dronjare”  na kojoj možete kupiti ćak i umetničke slike.

Ozbiljno vam kažem,znam čoveka koji je kupio vredno umetničko delo za male pare. Naravno, na šabačkom vašaru možete biti i ozbiljno prevareni. Dakle, na vašar samo sa dobrim predznanjem iz nekih oblasti, ako planirate kupovinu.

Drugo, dobro se naoružajte živcima jer ćete se kretati mic po mic u koloni u kojoj će vas čepati, gurati, disati za vrat i tako sve u krug i sve vreme. Dakle, preporuka, stare udobne patike i trenerka koje ćete po povratku kući odmah u mašinu na dva pranja da dođu u pređašnje stanje.

Jedan deo vašara je pun „skalamerija” tipa ringišpili, autići, balerina, kuća strave i užasa, roler koster… Strava da vas uhvati kad gledate sa zemlje, a kako je njima gore to oni znaju. Samo se čuje da se provode baš lepo, jer je cika, vriska, zapomaganje, plač. Ne znam čudni neki ljudi, ovamo adrenalin, ovamo kad siđu kao smrt. E, baš i nisam željna te vrste provoda.

U dimu prašine se vrte prasići i jagnjići na ražnju, peče se roštilj… Neizostavne su šatre. E, tu ko nešto proda može sve potrošiti. Pevaljka gola ili hajde poluodevena na stolu, striptizete oko šipke i stolova, muzika drma.

Sednem ja jednom pod tu šatru. Prašnjava, prljava, isčepana, u očajnom stanju kao i društvo mi. Da su nas ovi iz hitne videli što dežuraju, garant bi bili hospitalizovani. Sreća nisu. Hoće ljudi da probaju prašnjavo pečenje, da popiju hladno pivo pa da krećemo u proboj ka nazad. Pevaljka na stolu, normalno oskudna. Striptizete mlade, mlade, mlade, nešto zamućenog pogleda. Pečenje se puši, vruće, pivo hladno.

Svako radi svoj posao. To je ljudi takav haos da vas obuzme milina i neka euforija. Čudo jedno od gamizanja, neartikulisanih glasova, padanja sa stolice, dodirivanja pevaljke masnim rukama… Sve pršti od hormona. Došli ljudi porodično, mislim se biće ovde lepo razvoda. Pevačica vesela, raspoložena, peva samo za svoja tri švalera iz Klenka.

Ali šabački vašar ne može da ne pokisne. Otvori se nebo, strovali se pljusak, a momci sa šipkama zbacuju vodu sa šatre. Kako voda pljusne – okupa goste, oni se malo stresu i nastavljaju veselje. Krenu šatra da pušta kroz sredinu, nasta vriska, ali ništa ne staje. Ko okupan, okupan… Lud provod, neviđen!

Ljudi,hoćete li u Šabac na vašar? Dođite samo jednom da vidite! Nikada nećete zaboraviti taj provod, obećavam. Mnogi će se i vratiti ponovo. Dođite!

Snežana Đenadić

Volim da volim, živim da volim, znam samo da volim. Volim jedino što volim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *