Drugi srpski ustanak- Godišnjica pobede srpskog naroda

Drugi srpski ustanak predstavlja drugu etapu srpske revolucije protiv Osmanskog carstva, koji je za posledicu imao stvaranje Kneževine Srbije, srpskog ustava i vladarske dinastije.

Posle propasti Prvog srpskog ustanka, srpski narod se našao u gorem položaju. Usled velikog turskog zuluma, mnoge srpske porodice su pobegle preko granice u Srem i Banat.

Veliki vezir Huršid-paša  je proglasio amnestiju za srpske ustanke. Zajedno sa narodom, Turcima su se predale i neke vojvode i knezovi iz Prvog srpskog ustanka, poput Miloša Obrenovića, Gligorija Radoičića i Stanoja Glavaša.Za razliku od Prvog srpskog ustanka, koji je bio praćen velikim ratnim operacijama, Drugi srpski ustanak je više imao diplomatski karakter. Kao najznačajnija srpska ličnost tog doba izdvojio se knez Miloš Obrenović.

Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Miloš Obrenović se predao Ali-paši Serčesmi, a kasnije je postavljen za upravitelja Rudničke nahije. Tadašnja vlast u Beogradu pripadala je Sulejman-paši Skopljaku, koji je u Obrenoviću pronašao saradnika i postavio ga za upravnika Kragujevačke, Rudničke i Čačanske nahije. Odnosi između Srbije i Porte(turske vlade) su se još više zaoštrili. Uprkos obavezama koje su Turci preuzeli iz osme tačke Bukureškog mira, turska uprava u Srbiji je i dalje nastavila sa dahijskim načinom vladavine, nasiljem i ekonomskom eksploatacijom.

Foto: Wikimedia.org

Upravo zbog takve situacije izbilo je nekoliko buna, da bi u jesen 1814.godine izbila Hadži-Prodanova buna. Na čelu bune se nalazio Hadži-Prodan Gligorijević. Miloš Obrenović je prethodno odbio da se stavi na čelo bune, što mu je dalo mogućnost da sa još nekoliko srpskih knezova pomogne njeno gušenje. Bitka se odigrala kod Knića, gde se sukobila vojska pobunjenika sa vojskom Miloša Obrenovića i njegovog pobratima Ašim-bega.

Iako su pobunjenici pobedili, Miloš Obrenović i Ašim-beg su ostali na bojištu, što je pobunjenike zbunilo, usled čega su se povukli svojim kućama. Nakon propasti bune, Hadži-Prodan Gligorijević je pobegao u Austriju.

Sulejman paša je i nakon Hadži-Prodanove bune nastavio teror nad srpskim narodom. Pripreme za narednu bunu počele su još dok je Sulejman-paša držao Miloša Obrenovića u Beogradu. Miloš je obezbedio svoju slobodu pod izgovorom skupljanja novca za otkup srpskog roblja.

Foto: Wikimedia.org

Drugi srpski ustanak je počeo spontano. Lokalne srpske starešine su počele da ubijaju Turke koji su skupljali porez, a Arsenije Loma je opseo Rudnik.  Na crkveni praznik Cveti 11.aprila (23. aprila po gregorijanskom kalendaru) 1815.godine u Takovu su se okupile neke srpske starešine. Starešine su predložile Miloša Obrenovića za vođu ustanka,što  je on sa kolebanjem prihvatio.

Oružane borbe su trajale oko 4 meseca. Drugi srpski ustanak je za razliku od Prvog srpskog ustanka bio uperen protiv legalne vlasti, koju je predstavljao Sulejman-paša. Porta je na ustanike poslala dve vojske sa područja Carstva i jednu iz Beogradskog pašaluka.

Ustanici su opseli Čačak i držali ga pod opsadom četrdesetak dana. Miloš Obrenović je opsadu Čačka ostavio svom bratu Jovanu Obrenoviću, Miliću Drinčiću i Jovanu Dobrači, a sa svojom vojskom je krenuo na sever i sukobio se sa Turcima kod Paleža i odneo pobedu, zarobivši uz to i dva topa.

Posle bitke na Paležu došlo je do uspostavljanja veze sa emigracijom u Austriji, nakon čega su se u Srbiju vratili Petar Nikolajevič Moler, Pavle Cukić i Sima Nenadović. Iz Paleža Miloš Obrenović je nastavio dalje ka Valjevu koje je pod opsadom držao Pavle Cukić i zajedno su ga osvojili Obrenović, Cukić i Nenadović. Turci su se uplašili veličinom srpske vojske, tako da su ustanici zauzeli Valjevo bez borbi.

Ustanici su dalje nastavili ka Čačku. Turci su napali ustanike na Ljubiću, ali su ih oni odbili i prešli Zapadnu Moravu i podigli šančeve na obali. Tokom borbi oko šančeva poginuo je Tanasko Rajić, nakon čega su Turci zaplenili srpske topove, ali je u borbama ubijen turski zapovednik Ćaja Imšir-paša.

Foto: Wikipedia.org

Među Turcima je ovo unelo pometnju i Miloš ih je kod sela Rtari potukao.

Nakon boja, Miloš okuplja oko 12 hiljada vojnika sa kojima se uputio u Požarevac. Tu je došlo do sukoba između Miloševe vojske i delija Asana delibaše, u kom je Miloš svojim ličnim naporima poveo ustanike u napad i porazio Turke. Nakon ovog poraza, Porta upućuje  kaznene ekspedicije iz Niša i Bosne prema južnoj i zapadnoj Srbiji, gde su bile koncentrisane ustaničke snage. Turska vojska je pretrpela poraz na Dublju, a vojska iz Niša na Ljubiću.

Na dalju borbu za srpsku nezavisnost uticale su i situacija na ruskom frontu i Napoleonov poraz. Rusija je na osnovu osme tačke Bukureškog ugovora imala pravo da interveniše, pa je Porta poslala na ustanike dve velike vojske. Porta je bila spremna na sve da uguši ustanak, ali je ipak došlo do pregovora Marašli Ali-paše i Kuršid-paše sa Milošem Obrenovićem i zaključivanja usmenog dogovora Marašli Ali-paše i Miloša 25.oktobra 1815.godine.

Time je prekinuta oružana borba, ali ne i dalji napori Srba kao nezavisnost. Dalja nastojanja Srba ka nezavisnosti dobila su potpuno drugu dimenziju u vidu diplomatskih pregovora posredstvom Rusije.

Posle pobede Rusije nad Turskom, Jedrenskim mirom 1828.godine, rešeno je i srpsko pitanje.  Izdata su dva naročita sultanova pisma –Hatišerifi 1830. i 1833.godine, kojima je potvrđeno pravo Srba na samoupravljanje. Jednom posebnom odlukom iz 1833.godine, feudalne obaveze su uračunate u godišnji danak koji je Srbija plaćala Porti. Ovim je formalno bilo rešeno agrarno pitanje u Srbiji i uništeni feudalni odnosi i turska vlast u Srbiji.

Drugi srpski ustanak predstavlja svojevrsnu stratešku srpsku pobedu, što je dovelo do osnivanja autonomne Kneževine Srbije.

Ivan Jovanović

Za mene ovo predstavlja šansu da upoznam nove ljude, da se usavršim kao novinar i da napredujem u toj oblasti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *