Carska porodica Romanov

Poznato je da je carska porodica Romanov vladala Rusijom od 1613. do rušenja monarhije 1917. godine u vreme Februarske revolucije, kada je tokom zatočeništva, čitava porodica na čelu sa carem Nikolajem II, svirepo ubijena.

Ruska istorija puna je simbola. Ubistvo carske porodice odigralo se u kući trgovca Ipatijeva u Jakaterinburgu. Više od 300 godina unazad još jedan član porodice Romanov, pobegao je zbog haosa i potražio utočište u manastiru Ipatijev u Kostromi na obali Volge. On je bio izabran za cara u svojoj 16-oj godini.

Prelazni period iz 16. u 17. vek Rusi nazivaju „vreme nevolja”. Početak je smrt Ivana Groznog, a kraj tog perioda je izbor prvog od Romanovih za cara. Zvona na crkvama u Kremlju su 1613. danima zvonila kada je za cara izabran Mihail Romanov. Oduševljena masa je 11. jula prisustvola krunisanju novog cara.

Smatralo se da su Romanovi slučajno došli na vlast, da je tu dinastiju iznedrio haos koji je u tom trenutku vladao Rusijom, a da je ključ bio strah koji su sejali. Međutim, imperija je počela da raste početkom 17. veka, granice su se sve više širile. Za vreme vladavine Romanovih, tokom tri veka, moskovska imerija postala je velika evropska sila.

Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji ruski imperator, na vlast dolazi 1894. Njegova vladavina okončana je abdikacijom 1917. godine. Supruga mu je bila Aleksandra Fjodorovna, sa kojom je imao petoro dece. Oktobra 1894. godine umire njegov otac Aleksandar III, Nikolaj je imao samo 26 godina i nije bio spreman da vlada. Preuzeo je zemlju o čijoj realnosti skoro ništa nije znao. Poverio  se rođaku: „Uopšte se ne razumem u državna pitanja. Ne umem da pričam sa ministrima. Nisam ni želeo da budem car.”

Foto: Edukacija.rs

Nikolaj je čvrsto nastavio konzervativnu politiku svog oca. Rusija je bila zemlja ekstremnih kontrasta. Dok su nauka, umetnost  i industrija cvetale, zemlja se politički zaglavila u prošlosti. Osamdeset procenata stanovništva živelo je u siromaštvu, dok su dvor i aristokrartija priređivali zabave, daleko od miliona gladnih seljaka. Za razliku od Evrope, Rusija nije imala ni ustav ni parlament početkom 20. veka.

Tokom njegove vladavine Rusija je doživela izuzetan ekonomski razvoj, međutim istovremeno su rasle i socijalno-političke protivrečnosti i revolucionarni pokreti koji su doveli do Ruske i Oktobarske revolucije.

U januaru 1905. godine radnici u Sankt Peterburgu su stupili u strajk. Više od 100 000 radnika učestvovalo je u mirnom protestu i stigli do Zimskog dvora sa peticijom, koju su doneli caru. Oko 200 000 ljudi pevalo je religiozne pesme, kada je naređeno da se otvori vatra. Mnogo  ljudi je pobijeno i 9. januar je datum koji je u istoriji zabeležen kao „Krvava nedelja u Peterburgu”. Nezadovoljstvo među narodom počinje da se širi.

Carsko selo bilo je mesto gde je porodica Romanov sve više počela da se povlači. Kada je presto bio ugrožen zbog haosa u zemlji, car Nikolaj je napravio ustupak i uveo slobodu govora i slobodnog okupljanja i sproveo političke reforme: manifest u kome je država, konačno, dobila parlament, Dumu.

Kada je Nemačka objavila rat Rusiji, ovaj zajednički neprijatelj ujedinio je cara i narod, ali samo na trenutak. Zbog caričinog nemačkog porekla postojale su glasine da postoji direktna veza između Carskog sela i nemačkog generalštaba. To je uzdrmalo zemlju i raspalilo vatru. Rat je bio katalizator nezadovoljstava. Vojnici su želeli hleb i mir – to su ujedno i bili slogani revolucije.

Shvativši i priznavši svoju nemoć, car Nikolaj II, u svom dnevniku 2. marta 1917. godine, napisao je: „Neophodno je da abdiciram. Suština je da moram da preduzmem taj korak da spasem Rusiju”. Tog istog dana je i potpisao abdikaciju i otišao u Carsko selo kod porodice koja je već bila zatvorena. Tako je porodici Romanov došao kraj, nakon vladavine duge 300 godina.

Foto: Srbin.info

Porodica Romanov mislila je da je sve gotovo sa abdikacijom, međutim njihove muke tek počinju. Lenjin je okrenuo zemlju naglavačke i odredio sudbinu porodici Romanov. U avgustu 1917. godine Nikolaj je sa porodicom prognan u Sibir, prvo u Toboljsk, a 1918. u Ipatijevu kuću u Jekaterinburgu.

Odsečena od spoljnog sveta, čitava porodica na prevaru je ubijena jula 1918. godine u podrumu kuće. Imperatora Nikolaja II Aleksandroviča Romanova kanonizovala je 1. novembra 1981. godine Ruska pravoslavna zagranična crkva koja tada nije bila u jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom. Devetnaest godina kasnije, 2000. Godine i pomesna Ruska pravoslavna crkva ga je kanonizovala zajedno sa suprugom i decom. Proglašeni su mučenicima.

Danas, širom sveta postoji oko 60 potomaka porodice Romanov. Skoro svi su potomci sestara poslednjeg cara Ksenije i Olge.

Melanija Janjić

Predstavnica južnjačke krvi. Završila Filozofski fakultet, ali i dalje voli da filozofira, a u međuvremenu voli da voli, piše i pleše.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *