Planinarenje – sport za sve nas

Autor: Ivan Filipović

Planinarenje je zapravo pokazatelj kako treba živeti, možemo reći smernica. Dug i naporan je put do vrha, mnogo ima prepreka, ali zbog tog pogleda, proširenog vidika na svet,vredi se boriti. I treba koračati hrabro, svaki korak je put ka nečem višem.

Naša zemlja je prosto raj za planinarenje, ima ogroman broj planina i planinskih društava, tako da nam je ovaj sport na dohvat ruke. Posle prvog uspona verovatno će vam postati i hobi, ali u svakom slučaju će poboljšati vaše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.

Na vama je najpre da se učlanite u planinarsko društvo u vašem mestu, inače ih u Srbiji ima 180 prijavljenih. Oni će vas dalje uputiti u to šta vam treba od opreme.

Oprema je prosto neophodna, zbog nepristupačnih terena i posebnih klimatskih uslova. Preporučuju se specijalne cipele,štapovi uz koje se olakšava kretanje, naočare za sunce itd.

Možete probati i sami, ali nije preporučljivo. Planinska društva su opremljena mapama i poznaju teren. Staze jesu na većini mesta obeležene,ali je organizovano bavljenje ovim rekreativnim sportom sigurnije.

Naravno,postoji i ekstremniji vid planinarenja, a to je alpinizam.Tu se već traži i profesionalna oprema, uslovi su teži i to je već nešto drugo. Postoje i druge ekstremne ponude koje spadaju u neku vrstu planinarenja ( paraglajding, vožnja bicikla, snoubord itd ), ali o tome ćemo neki drugi put.

Boce za kiseonik se koriste na vrhovima iznad 5500 metara, kao i specijalna energetska hrana, ali to je već za neko profesionalno bavljenje ovim sportom. Ostavićemo profesionalcima Mont Everest ( 8848 m.n.v.) , Akonkagvu (6963m.n.v.) i Kilimandžaro (5895m.n.v.) , to su najveći vrhovi na Himalajima, Andima i Kilimandžaru a ujedno i na svetu. U Evropi to su Elbrus (5642) i Mon Blan (4810).

Srbija nema ekstremno visokih vrhova. Djeravica na Prokletijama je najviši sa 2656 metara nadmorske visine. Pošto se uglavnom većina vrhova preko 2000 m.n.v.nalazi  na Kosovu i Metohiji, pristupačnost njima je ograničena zbog trenutne političke situacije i nerešenog pitanja statusa.

Samim tim, planinarima u Srbiji je dosta sužen prostor, ali i ostatak Srbije obiluje planinama. Iako imate nekoliko vrhova sa preko 2000 m.n.v.  postoje zaista zanimljive planine.

Imamo recimo primer Fruške gore u Vojvodini,koja je jedva planina po standardima ( preko 500 m.n.v.) , a ima toliko toga da ponudi , od prelepih šuma, jezera, pravoslavnih svetinja itd. To je pored Vršačke planine i jedina vojvodjanska planina, tako da su uslovi za planinarenje u severnoj srpskoj pokrajini slabiji. Ali već južnije od Beograda, od Avale i Kosmaja prosto se nižu planine i ima ih na sve strane centralne Srbije i Kosova i Metohije.

Srbija ima preko stotinu planina, organizovani su planinarski domovi, kampovi i sve je zaista na visokom nivou, jer država u sferi planinskog turizma ima dosta toga da ponudi.

Najatraktivnije su naravno naše najpoznatije planine: Tara, Kopaonik, Zlatar, Zlatibor, Rtanj, Stara planina, Šar planina, Prokletije, Avala, Fruška gora i Goč.

Ali to ne znači da se ne treba opredeliti za neke druge planine, jer ih zaista imamo u izobilju i naše su prirodno blago.

Uživaćete i u prirodnim lepotama: Ozrena, Device, Jastrepca, Suve planine, Homoljskih planina, Vršačkih planina, Čemernika, Golije, Kosmaja, Svrljiških planina, Jelice i još na desetine njih. Svaka od ovih planina će vam ispričati neku novu priču, zasigurno različitu od prethodne.

Svaka od njih će vam urezati u memoriju neke druge slike pejzaža, ali verujte da su te slike unutar sećanja zapravo neizbrisive. Jer svaka je planina zaseban ekosistem, ima svoju mikroklimu i svoje biljne i životinjske vrste. Dodaćemo na sve to i druženje, jačanje sportskog duha, adrenalin, jačanje mišića i krvne slike.

Jer je vazduh na planinama dosta čistiji, iznad 1000m nadmorske visine je bez bakterija i alergena, a kolicina infracrvenih zraka sunca je dosta veća i sve to povoljno utiče na jačanje imuniteta.

Što je još bitnije učinićete dosta za vaše srce, jer je naučno dokazano da planinarenje poboljšava rad vašeg srca. I zato, izadjite srcem na planinu i planina će to vratiti vašem srcu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *