Planinarenje – osvajamo vrhove

Kao devojčica sam imala sreću da puno vremena provodim na selu kod bake i deke, što je za mene bila velika radost. Velika je prednost moje generacije što su nam roditelji bili sa sela. Boravili smo napolju po ceo dan uz igru i obaveze, čuvajući stoku ili radeći na poljima, u bašti ili dvorištu.

Planinska sela imaju posebnu draž, puno je uspona, šuma i livada, uzanih puteva, izvora i potoka, strmih stena. Svako dete koje odraste u takvom okruženju nauči da poštuje i voli prirodu i sve njene zakone. Na osnovu oblika oblaka na nebu i strane s koje vetar duva, znali smo hoće li uskoro biti kiše i treba li da se sa konjima, kravama, svinjama sklanjamo u šumu ili moramo brzo da se vratimo kući. Večeri smo provodili uz igru, jurcajući po dvorištu i skrivajući se u stogovima sena ili pleve.

Kako smo rasli, obaveze su nas udaljavale od sela, nažalost. Za vreme studija je većina nas ostala bez baka i deka, jer – u selima se teže i kraće živi. Nismo više imali kod koga da odemo na selo, u prirodu, niti kome da odvedemo svoju decu da vide svoje pretke, ali i životinje, njive, vinograde, šljivike i bašte.

Potrebu za prirodom i planinom koju nosim u genima, zadovoljavala sam izletima sa mnogim planinarskim društvima. Bilo je tu obilazaka Nacionalnih parkova, manastira, ali i namenskih pečurkarskih izleta – gde smo učili koje su gljive jestive, a koje otrovne i onih namenjenih preživljavanju u prirodi – kako prepoznati biljke i životinje koje se mogu jesti u slučaju da se zateknete u planini ili šumi bez hrane, ali i kako napraviti zaklon i kako se odbraniti od eventualnih zveri.

Za planinarenje je potrebna adekvatna oprema. Ne morate imati profesionalne alpinističke cipele, ali obuća treba da bude duboka (da čuva skočni zglob), čvrsta i da se ne kliza (najbolje ako ima urezanu šaru kao npr. cipele kanađanke). Treba imati pantalone dugih nogavica zbog zaštite od insekata i/ili biljaka kao što je kopriva. Kamašne su preporučnjive za vlažne i močvarne terene, ali i za predele u kojima ima zmija (napomena: zmije nikada ne napadaju iz čista mira, već samo ako ih uznemirite svojim prisustvom, od kojeg one najčešće beže). Slojevito oblačenje je u planini imperativ, jakna mora biti nepropusna za vetar i kišu, s kapuljačom. Bez dnevne rezerve hrane i vode, sklopivog nožića, baterijske lampe i rezervnih majica i čarapa, ne valja kretati planini u pohode. Mobilni telefon nam danas menja i kompas, što je višestruka prednost.

Osnovno je pravilo da se u planinu nikada ne ide sam. Planina je ćudljiva, česte su promene vremena, moguće je izgubiti se, naročito pri kraju dana, a opasnosti su razne i treba ih izbeći poštovanjem pravila (s razlogom postoje, verujte). Kondicija se podrazumeva, jer slabi i iscrpljeni ne mogu da izdrže napore koje planina zahteva – za njih je bolja šetnja po ravnom, bez uspona.

Ne može se rečima opisati ogromna lepota vidika koji se prostire sa planinskih vrhova. Ako je vreme vedro, vidljivost može biti i stotinu i više kilometara, pa je zadovoljstvo primeniti znanje iz geografije uživo prepoznavajući susedne planine, vrhove, gradove i puteve. Uživanje je zagarantovano.

U Nacionalnim parkovima postoji veliki broj zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, koje planinari na svojim pohodima obilaze i sreću. Na Kopaoniku ih ima mnogo, obeležene su tablama i lako se prepoznaju. Pored pešačkih staza, tu su i hranilišta za srne, jelene, divlje koze, a preko zime se donosi hrana i za ostalu divljač.

U šumama izviru hladne planinske reke, u slapovima padaju preko stena, pa nastave da krivudaju među drvećem. Ma kako da je vreo letnji dan, u šumi pored vode je sveže i čak hladnjikavo. Zanimljivo je preskakati potoke i gaziti po tepihu opalog lišća ili borovih iglica.

Na livadama je tipična planinska trava, dugih uzanih vlati, mekana kad se na nju kroči, sedne, legne. Mnogo je poljskog cveća, žutog, ljubičastog, plavog i crvenog. Žbunovi kleke, malina, kupina, divlji jagoda i borovnica su svuda oko nas. Tokom celog leta ih ima, divno mirišu i odlično su osveženje za umorne duše, ali i za decu ako ih ima u grupi.

Stene su oduvek izazov. Treba biti oprezan i poštovati pravila za penjaje i spuštanje, da bi se izbegle povrede. Tu najčešće vidimo ptice, sokolove i orlove, njihova gnezda koja treba čuvati od drugih predatora. Ponekad se na stenama vide i čuju laste, male ptičice koje opstaju uz svoje velike i snažne zaštitnike. Kad pogledate vidik ispod kamenog doma orla, bude vam jasno zbog čega je baš on simbol slobode i snage na grbu naše zemlje, ali i mnogih drugih zemalja.

Svežina i čistoća planinskog vazduha je posebna priča – duboko disanje je pravo uživanje i veliko osveženje za ceo organizam. Fizička aktivnost u prirodi – svi znamo koliko nam je potrebna za pravilno funkcionisanje organizma. Boravak na suncu je odličan za sprečavanje mnogih bolesti, a i najjednostavniji je antidepresiv koji ne košta ništa. Kad tome dodamo izvorsku vodu koja je, onako čista i ledena, sjajna za piće i umivanje tokom leta, ali i šumske jagode, maline, borovnice i kupine kojima se sladimo onako uz put, zadovoljstvo je kompletno.

U pauzama, svi sednemo ili legnemo na travu, gledamo oblake kako klize po nestvarno plavom nebu i ptice koje nas gledaju s visine. Osećaj slobode i sreće je neopisiv.

Kad sunce krene da tone ka zapadu, najčešće smo već u podnožju planine, spremni za povratak. Umorni, znojavi, pomalo gladni, ali srećni zbog uspešnog pohoda, ubranog lekovitog bilja, napravljenih fotografija od kojih zastaje dah. I tako svaki put.

Čim dođete kući, poželite da odete opet, visoko, u planine, da budete bliže suncu i nebu, u prirodi.

Ako volite prirodu i aktivnosti na otvorenom, planinarenje je odličan izbor.

Poštujte prirodu, poštujte pravila, opremite se valjano, i uživajte u osvajanju planinskih vrhova.

Jasmina Lukić

Lekar s višedecenijskim radom u farmaceutskoj industriji i kliničkim ispitivanjima. Volim porodicu, prijatelje, prirodu, sport, muziku i lepu pisanu reč. Prave vrednosti su uvek u modi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *