Lepota prirode – krstarenje

Autor: Jasmina Lukić

Ne znam nikoga ko ne voli more, manje ili više. Beskrajno plavetnilo, koje se spaja s nebom na horizontu. Brodovi koji plove daleko, beli jedrenjaci, čamci koji pristaju uz obalu. Neko malo kameniti ostrvo na pučini. Delfini se igraju i iskaču iz vode. Galebovi kriče leteći iza velikih brodova. Sa doka se u bistroj vodi vide ribice i kamenje raznih boja na dnu. Na rivi drvored od palmi i borova šuma. Poznati miris joda, prva asocijacija na more koju nam donosi letnji povetarac.

More omogućava mnogo lepih aktivnosti: plivanje, ronjenje, vožnju čamcem, skijanje na vodi, „wind surf”, jedrenje, vožnju na „motoru” i još mnogo modernih igračaka za odrasle.

Ipak, od svega toga se izdvaja jedrenje. Stara veština „hvatanja”“ vetra u jedra, koja obezbeđuje kretanje. Naravno, potrebna je obuka za tu veštinu, potreban je kapetan i složna posada koja radi kao tim. To se nije promenilo od prvog jedrenjaka do danas. Jedrenjaka ima raznih, od malih sportskih kojima se takmiči u regatama, do većih koji su namenjeni turističkim krstarenjima.

U mladosti, većina nas čezne za avanturama, naročito na moru. Krstarenje jedrenjakom je jedna od retko lepih aktivnosti, puna uzbuđenja. Sama plovidba je nepredvidiva, zavisimo od vetra, ali i od veštine kapetana i posade. Danas je turističko krstarenje veoma bezbedno, jer se mogu predvideti vremenski uslovi, a posada je, naravno, veoma dobro obučena.

Avantura počinje ukrcavanjem. Nosi se minimum osnovnih stvari – kupaći kostim i lagana odeća, bar jedna bela lagana košulja dugih rukava (radi zaštite od sunca), tamne naočare i šešir ili kačket. Jedne patike s belom gumom (da na palubi ne ostavlja tragove) i japanke. Vetrovka se podrazumeva kao neophodna. Potrebno je elementarno znanje iz nautike, kao i poznavanje pravila života i rada na jedrenjaku. Svako od članova posade ima po neko zaduženje. I svi su tim.

Od izlaska sunca, kreće dogovorena plovidba do sledećeg mesta za vez, na ostrvu ili na obali. Jedrilica klizi lagano kroz plavetnilo, par njih se brine o kormilu i jedrima, ostali se sunčaju i brčkaju noge u vodi. U podne zastaju u zelenoj laguni da se okupaju i rone. Ispod visoke stene sa koje skaču, nalazi se podvodna pećina u kojoj love ribu za ručak. Našla se tu i hobotnica i nešto dagnji. Na srebrno belom pesku uske polukružne obale, muškarci su založili vatru i ispekli ribu. Devojke su za to vreme pripremile sve za spremanje školjki na buzaru. Obed je bio savršen, uz malvaziju kupljenu u luci prethodnog dana. Odmaraju i kreću dalje. Treba do sutona stići na vez u gradsku marinu. Rumena boja se razlila po horizontu, posada vezuje uže za dok i pakuje jedra, ostali se iskrcavaju. Ovu noć će provesti na kopnu.

Rano jutro je vreme da se krene dalje, na ostrvo. Vetar je oslabio, biće to lagana vožnja. Planirano skijanje na vodi neće biti moguće tokom današnje vožnje. Na nebu se pojavljuju oblaci, kao grudvice vate na jasno plavoj pozadini. Jato galebova nas prati, spuštaju se na palubu tražeći hranu. Porodica delfina pliva uz bok jedrenjaka. Povremeno naprave elegantan lučni skok, kao da pozdravljaju ekipu ljudi koja ih veselo posmatra, snima i fotografiše. Vrlo prijatna vožnja je brzo prošla. Pristaje se na ostrvo, uz mali dok. Kapetan pažljivo „parkira” jedrilicu uz bok, pomoćnici vezuju uže.

Na ostrvu je stari grad, zapravo kamena tvrđava, ali dobro očuvana. Do nje se stiže kamenitom strmom ulicom. Tvrđava je, kao i većina drugih, napravljena da brani ostrvo, ali i kanal između ostrva i kopna. Puškarnice i osmatračnice su odlično očuvane i konzervirane. Mnogobrojni turisti tiskaju se da obiđu stari grad. U muzeju je takođe gužva. Stare knjige, nautički instrumenti, karte, kompasi, drvena kormila, stare kapetanske kape…

Ispod tvrđave starog grada zbijene su prodavnice šarene robe, marama, akvarela s morskim pejsažima, raznovrsnih suvenira. Tu su i restorani – natkrivene baštice s ponudom sveže ribe spremljene na jednostavan način, kao i lokalno crveno vino. Posada jedrenjaka pronalazi konobu sa dovoljno mesta za sve njih. Lep je osećaj opet osetiti tlo pod nogama. I tako, uz gitaru, siti i napiti, dočekaše ponoć.

Još jedna zora najavljuje nastavak putovanja. Društvo je spremno za ukrcavanje. Odvezuju jedra, svako zauzet svojim zaduženjem. Jedrenjak kreće u novu avanturu, na pučinu. Danas je vetar jači, treba biti oprezan. Kapetan je svima naložio da obuku bele košulje dugih rukava, jer uz jak vetar se najpre izgori a da se ni ne oseti. Dvoje mladih naizmenično skija pozadi. Danas je to moguće.

Vetar nadima jedra i mrsi kosu. Na palubi je prijatno. Ovog puta se ruča na brodu. Svi uživaju u tišini, uz huk vetra i šum talasa. Koralski grebeni promiču s desne strane. Veliki kruzer u daljini deluje kao da stoji.

Još jedan dan se bliži kraju. Ove noći će spavati na plaži. Bacaju sidro, skaču u plićak, iznose vreće za spavanje na obalu. Prvo će plivati, a posle uz vatru, pojesti večeru i pevati. Mesec ih krišom posmatra iza oblaka. Noć je topla i tiha, sve ide po planu, umorni i srećni tonu u san.

Sutradan je plovidba do poslednje luke. Tu se završava krstarenje za ovu godinu. Vetar je od jutra povoljan, sve teče po planu, svako zauzet svojim zadatkom. Još malo sunčanja na palubi, kupanja na otvorenom moru, skokova sa boka kroda, šala i smeh. Kapetan se, ipak poštuje, glavni je. Mnogo su naučili od njega ovog leta. Postali su dobri prijatelji. U smiraj dana, poslednji pristan, spakovani zavežljaji se dodaju jedni drugima da se lakše sve istovari iz broda. Zagrljaji dugi i snažni, dogovor za iduće leto.

Dok žure ka autobusu koji će ih odvesti na aerodrom, pa avionom kući, upućuju poslednji pogled velikom belom jedrenjaku koji se ponosno isprsio svojim jarbolima, kao da ih pozdravlja. Mašu kapetanu koji stoji na molu ispred svog broda. Do sledećeg leta „Adio, kapetane”“! Vidimo se ponovo na krstarenju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *