Jahanje

Autor: Stefana Đorđević

Istorija čovečanstva protkana je različitim pričama o junaštvu, viteškim pohodima, legendarnim pobedama i delima. Nijedna od tih priča ne bi bila potpuna ako bismo izostavili važnost uloge konja, koji je simbol snage i moći.

Koliko uzvišeno se posmatra ova plemenita životinja može se zaključiti na osnovu mitologije drevne Grčke u kojoj je opisan Kentaur – polubog, polučovek. To je stvorenje koje simbolizuje divljenje, ali ujedno i divljaštvo. U mitovima se javlja kao pozitivan lik, međutim, česte su i negativne kentaurske uloge.

Na osnovu arheoloških istraživanja može se reći da su ljudi počeli sa pripitomljavanjem i jahanjem konja u razdoblju oko 3.500 godina pre nove ere. Prema pretpostavkama jahanje jeste bilo njihova prvobitna uloga, a kasnije počinju da se koriste kao snaga za vuču kola. Ovu činjenicu potvrđuje pronalazak zakopanih kočija od oko 2.500 godina pre nove ere. Međutim, pored vojne i upotrebe za rad, ljudi su brzo shvatili koliko mogućnosti pružaju konji, te su konjičke trke uvrstili u svakodnevne aktivnosti i razonodu.

Posedovanje konja je uvek bilo znak prestiža i bogatstva. Zbog toga bavljenje konjičkim sportom predstavlja privilegiju. Bez obzira što su, prema podacima, prve konjske trke održane u Engleskoj 1174. godine, u Francuskoj 1370., a u Nemačkoj 1448., izgradnja sistema u obuci jahanja tekla je sporo. Prva škola jahanja u Evropi osnovana je početkom 16. veka u Napulju, a malo kasnije u Madridu, Beču i Versaju. One su na početku bile usmerene na dresuru konja, a tek u 17. veku, u Francuskoj, kreće obuka jahača.

Velikim trudom i odricanjem se mogu postići izuzetni rezultati u sportu koji se neguje godinama, a to su konjske trke. Bez obzira što se više pažnje poklanja nekim drugim stvarima, ova vrsta sporta jeste jedna od najstarijih i najtrajnijih. Razvili su se različiti tipovi trka, međutim, ne može se reći da nisu svi podjednako izazovni.

Postoje galopske trke, koje se održavaju na hipodromima, u kojima jašu džokeji čiji je glavni cilj da idu pravo i što brže na određenoj udaljenosti.

Za razliku od njih utrke kasača imaju mirniji tempo, kreću se kasom (vrsta hoda u kome su dijagonalne noge u vazduhu, a druge na tlu, te se čuju dva tona). To je disciplina u kojoj se konji kasači upregnu u trkačku dvokolicu. Izvode se na različitim stazama. One se razlikuju po dužini, ali i podloga može biti drugačija – peščana, zemljana ili travnata.

Dresurno jahanje je disciplina koja podjednako pokazuje spremnost jahača i konja. Zahteva se da jahač sa svojim konjem pokaže posebne pokrete i raznovrsne figure u areni koja je posebno pripremljena za ovu vrstu takmičenja. Ovo je jedna od najzahtevnijih dresura. Posebno se izdvaja po zahtevima za oblačenje prilikom takmičenja. Boje opreme konja i kostima jahača moraju biti usklađene.

Preponsko jahanje zahteva da konj preskoči što veći broj prepreka u što kraćem vremenskom intervalu. Ovo je disciplina u kojoj postoje negativni poeni, za svaku oborenu preponu se dodeljuju četiri kaznena poena. Prvo takmičenje u preponskom jahanju održano je u Londonu.

Daljinsko jahanje, poznato i kao Endurance predstavlja takmičenje u istrajnosti konja i jahača. Važno je da se proveri sklad brzine i izdržljivosti, samim tim način kretanja i mogućnost u trci na stazi od 20 do 160km. Ovde postoji više nivoa i posle svakog se obavlja veterinarski kontrolni pregled na osnovu kog se utvrđuje da li konj ispunjava uslove za nastavak takmičenja.

Koliko je cenjen ovaj sport potvrđuju Olimpijske igre na kojima postoji takmičenje u takozvanoj disciplini 3 Day Eventing. Ona je opisana kao konjički triatlon koji čine tri faze: dresura, kros i preskakanje. Zahvaljujući dresuri ili treningu možemo videti lakoću pokretljivosti konja, njegove gipke i elegantne pokrete. Jako je važno da se istaknu sklad konja i jahača. Tokom drugog dana testiraju se izdržljivost, otpornost i brzina konja prilikom preskakanja različitih prepreka. Prepreke mogu biti stene, kamenje, balvani, žbunje, ali i bare, tako da su za ovaj deo takmičenja su neophodne dobra kondicija i spremnost konja i jahača. Zbog raznovrsnosti i zahteva viskog intenziteta ovaj deo takmičenja predstavlja najveći izazov za učesnike i gledaoce. Treća faza je laganog tempa, odvija se u dvorani koja je uređena za preskakanje prepona. Njen glavni cilj jeste da pokaže spremnost konja da je nakon napornog rada sposoban da nastavi aktivnosti.

Voltižovanje ili gimnastika na konju je spoj umetnosti, izdržljivosti i uigranosti. Dok jedna osoba lonžira konja, druga izvodi gimnastičke pokrete na njemu. Da bi se skokovi, okreti i stojevi na rukama izveli dobro potrebni su razvijeni osećaj za balans i koordinacija, kao i izuzetna fizička spremnost. Na takmičenju se moraju izvesti 7 obaveznih vežbi, a ostatak predstavlja slobodna koreografija praćena muzikom. Pretpostavlja se da voltižovanje vodi poreklo od starih Rimljana koji su veštine izvođenja akrobatskih figura predstavljali na leđima konja.

Konji su jako bitni u svakodnevnom životu današnjice zbog toga što pored sportske rekreacije pomažu prilikom lečenja različitih bolesti kao što su: depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, nizak osećaj pažnje, autizam i poremećaj komunikacije. Hiporehabilitacija obuhvata tri nivoa: hipoterapiju, terapeutsko jahanje i sportsko rekreativno jahanje. Uz pomoć stručnog lica i konja koji služi kao sredstvo za terapiju osoba može prevazići nesigurnost koju je stekla nekom traumom, poboljšati govorne sposobnosti, pažnju i koncentraciju. Prema nekim tvrdnjama, terapijom sa konjima se mogu postići približno isti rezultati kao kognitivno-bihevioralnim pristupom. Ovaj vid terapije pozitivno utiče na psihosocijalne elemente, ali i na motoriku jer zahteva odgovarajući stav tela, pravilno držanje i prirodne pokrete, pri tom jača kontrolu i razvija stepen pažnje.

I, za kraj – Najpoznatiji konj u istoriji ljudskog roda je Trojanski konj koji je opevan u mnogobrojnim epovima, o kome postoje brojne legende i koji mnogima predstavlja inspiraciju za stvaranje umetničkih dela, od knjiga pa sve do slika i filmova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *