Idol nacije – Novak Đoković

Autor: Miloš Papović

Novak Đoković́ je najbolji srpski teniser svih vremena i jedan od najboljih tenisera sveta svih vremena. U eri u kojoj je Rodžer Federer podigao nivo takmičenja na nove visine, a Rafael Nadal dominirao na jednoj površini na način koji niko ranije nije mogao da shvati, upravo je Noletu suđeno da ga se pamti kao najvećeg tenisera ikada.

Novak Đoković je od malena imao želju da bude broj 1, što mu je i pošlo za rukom, i na toj poziciji je najduže nego bilo ko do sada. Travu na Vimbldonu je grickao čak pet puta. Tokom svoje karijere mnogo puta je osvajao najveće turnire, kao što su Australian Open, ali i svima nama najdraži US open, kada je kao Spartanac igrao protiv Federera i hiljada i hiljada navijača, uz svu dekoncentraciju, uz sve smetnje, on je pokazao da i u nemogućim situacijama može izaći kao pobednik. Naš šampion je uvek govorio da ga je srpski inat vodio u sve te pobede, kada nema izlaza on će ga naći .

Osvojio je i osamnaest Grand Slam titula – dva manje od Federera i Nadala u ukupnom poretku, ali naizgled s vremenom i formom na svojoj strani da ih izjednači ili nadmaši. Rekordnih 36 Mastersa 1000 naslova – i jedini je igrač koji je osvojio svih devet turnira. Ima i osamdeset i dva naslova u singlu – što ga svrstava na peto mesto na listi svih vremena. Šestostruki kraj godine kao broj 1.

Ono na šta je narod ponosan kada je u pitanju naš najveći teniser ikada, jeste to što se nikada nije stideo svoje zemlje iz koje potiče, branio je nacionalne boje koliko god je mogao, pa čak je sa našim teniserima osvojio Davis Cup kao i novi ATP Kup u Sidneju prošle godine.

Nole je bio i ostao „ambasador“ naše države, motivacija mladim ljudima koji se bave sportom kao i oni koji se ne bave. Novak Đoković ima najveću humanitarnu fondaciju u Srbiji, ali to ne sprečava određene „ navijače “ da mu ne daju na značaju, jer smatraju da nije najbolji ikada i da je jako loša osoba.

Kada je NATO uništavao moju zemlju bez pravnog osnova 1999. godine, bio sam dete. Zarekao sam se tada da ću taj isti svet pobediti na svoj način. Evo me danas. To uništavanje me nije uništilo, niti moj narod. Nije nam slomljen duh, a i dalje smo radosni, uprkos problemima. To je pobeda! , izjavio je svetski broj 1, i tu izjavu većina nikada neće zaboraviti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *