Biciklom do zdravlja

Autor: Milan Ceković

Stil života u mnogome određuje način čovekovog trajanja. Da li se krećemo u zoni autodestrukcije ili smo u procesu kreiranja održivog potencijala, determinisano je u velikoj meri stilom života.

Koliko nam je dobro u zonama komfora, a koliko ne uviđamo da smo to ,,dobro” pobrkali sa ,,komotno”? Komotno nije ujedno i dobro. Ne, ne, grešite ako mislite da jeste.

Opredeljenje da, recimo, 10 kilometara, umesto zavaljeni u sedište automobila, svakodnevno pređete motajući pedale, nije samo dobra rekreacija tog dana već je to na godišnjem nivou odlična kondicija, a za pet godina je to potpuno drugačiji, unapređeniji i uvećani potencijal, kako fizički, tako i mentalni.

Možda je komotnije okrenuti ključ, ubaciti u prvu, sinhronizovati kvačilo i gas i lagano poći i proći neku rutu. Zatim izaći iz auta, ući u lift, pa opet negde sesti. Komotno je sve to uraditi i u suprotnom pravcu. Jeste komotno, nekako nema muke. Muke slede kao posledica, kad malo otežate, pa vam je teško i to pešačenje do lifta, ali vama je opet komotno, u onim fazama kada se zavalite i date gas. Gas vam omogućava da sve bude kratkotrajna varljiva laganica, što bi rekli mladi.

Bicikla je, s druge strane, zahtevna drugarica. Morate da okrećete pedale, a brizina nije baš takva da možete da poletite. Naporno je, katkad, baš naporno. Uglavnom vas svi pretiču, a nije nekako ni statusno prestižno. Čuj, bajs, deluje kao da ste primorani da se mučite dok svi negde jure, zavaljeni u performanse.

Da, bicikla je zahtevna, ali zahvalna drugarica.

Kada ste godinama onaj koji okreće pedale, lakše vam je da zavežete pertlu, a vaš misaoni tok lakše proizvodi ideju da se negde može krenuti i stići. Kada okrećete i pomažete tim točkovima da se okreću sam dan vam postaje lakši. Uvek je lakši dan onima kojima su u dobroj formi. A lakši dan plus lakši dan jednako je lakši život.

Još ako ste u paru i niko od vas ne izvoljeva što nije u kožnom sedištu nekog lepog automobila i niste impresionirani turiranjem moćne kubikaže, onda, zaista, imate šansu da stignete na mnoga mesta bez zadržavanja na pumpi, bez nervoze u traganju za parkingom, a pritom ćete razviti ono što je stil života, a to je da svuda gde možete idete biciklom, što znači stotine i stotine hiljada pokreta za koje ste se opredelili i kao takve investitali u to da ne budete otečeni, podbuli, teški, lenji.

I planeta će se tome radovati, ona baš pati za čovekom koji će je pomilovati svojom aktivnošću koja ne ispušta fosilna goriva.

Okretanjem točkova pokrećete točkove žilave sudbine i vaše vreme kreće unazad -postajete mlađi, a i u nekim drugim disciplinama efektniji.

Ako ne verujete, probajte. Dajte sebi šansu da budete mlađi, okrećite pedale kad god možete, jer olako čovek u zonama komfora postane neko ko malo toga može okrećući neke izgovore koji mu pomoći ne mogu. Tvrdim: na putu sreće, treba da se okreće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *