Njegovo veličanstvo – jogurt

Autor: Danica Žunjanin

Verovatno znate da je kalcijum ključan za jake, zdrave kosti, a jogurt je njegov dobar izvor. Istraživanja pokazuju da kalcijum može preduprediti osteoporozu, sniziti krvni pritisak, blagotvorno uticati na nivo masti u krvi i smanjiti rizik od moždanog udara i kamena u bubregu, a pomoći u regulisanju telesne mase i zaštiti organizam od nekih karcinoma.

Šta pijemo?

U suštini, jogurt je pasterizovano mleko kojem su dodate žive bakterijske kulture radi fermentacije. Kada se dostigne željena kiselost, fermentacija se zaustavlja hlađenjem. Bakterijske kulture troše najveći deo laktoze, tj. mlečnog šećera koji se nalazi u mleku – zbog toga ljudi koji ne podnose laktozu često mogu da piju jogurt bez ikakvih problema – a luče mlečnu kiselinu, koja jogurtu daje kiselkast ukus. Jogurt sadrži istu količinu masti kao i mleko od kojeg je napravljen. Nekim jogurtima se dodaje pektin ili želatin da bi bili gušći.

Lekovita svojstva

Jogurt je odličan izvor kalcijuma (oko 300 mg na 250 ml), koji izgrađuje i jača kosti, ali njegova prava snaga leži u korisnim bakterijama, poznatim kao probiotici, koje suzbijaju rast štetnih bakterija u probavnom traktu. Previše loših bakterija može da izazove probleme sa želucem i crevima, i druge zdravstvene probleme.

Dobre bakterije iz jogurta ublažavaju opstipaciju, pa čak i smanjuju opasnosti od nastanka raka debelog creva.

Jogurt može da pomogne kod zapaljenske bolesti creva, čireva, infekcija mokraćnih puteva i vaginalnih gljivičnih infekcija, a to je samo deo oboljenja kod kojih pomaže.

Veoma je važno da unosite dobre bakterije iz jogurta kada uzimate antibiotike, koji uništavaju sve bakterije u crevima, i dobre i loše. Probiotici takođe proizvode jedinjenja koja jačaju imunitet i smanjuju količine štetnih bakterija u crevima.

Pojačajte korisna svojstva

Potražite na etiketi Lactobacillus acidophilus, Bifidobacterium bifidum i Streptococcus thermophilus, među ostalim aktivnim kulturama, tako da je više od 1.000.000 živih bakterija u gramu jogurta.

Koliko je dovoljno?

Šolja od 200ml jogurta sa smanjenim procentom masnoće ili potpuno bez masnoće, ali sa živim bakterijskim kulturama. Tri ili četiri porcije mlečnih proizvoda sa smanjenim sadržajem masnoće podmiruju dnevne potrebe za kalcijumom kod većine ljudi.

Kako kupovati?

Birajte jogurt s manje masti koji sadrži žive bakterije. Kupujte najsvežiji jogurt jer što duže stoji u frižideru i što je više pasterizovan, to manje živih bakterija sadrži.

Malo istorije i geografije

Prvi jogurt verovatno je napravljen u Mesopotamiji oko 5000. godine pre nove ere, spontanom fermentacijom mleka u mešinama od kozje kože. U raznim oblicima bio je poznat starim Grcima, turskim nomadskim plemenima u srednjem veku i Indijcima, a zabeleženo je da je lekar turskog Sultana Sulejmana Veličanstvenog u XVI veku uspeo jogurtom da izleči francuskog kralja, Fransoa I, od stomačnih tegoba.

Do početka XX veka jogurt je postao uobičajena namirnica u srednjoj i zapadnoj Aziji, na Kavkazu, na Balkanu, u srednjoj Evropi i Indiji.

Bakterija iz jogurta prvi je izolovao bugarski student medicine u Ženevi, Stamen Grigorov, 1905., a prvu industrijsku proizvodnju pokrenuo je 1919. Jevrejin iz Soluna, Isak Karaso, iz svoje fabrike u Barseloni –prodavao je jogurt u apotekama, kao lek. Jogurt s dodatkom voća patentiran je 1933. u Pragu.

Najviše jogurta proizvede se u Saudijskoj Arabiji, Turskoj, Siriji, Indoneziji i Togou. Prosečan Evropljanin danas godišnje popije oko 30kg jogurta.

Kako da unesemo više jogurta u ishranu?

Umesto mlekom, žitarice za doručak prelijte jogurtom i dodajte seckano sveže voće.

Kada pohujete svinjetinu, piletinu ili ribu, umesto u jaja, meso umočite u jogurt pa onda u hlebne mrvice. Za 500gr mesa biće vam potrebno oko 200ml jogurta.

Kad pravite kremasti preliv za salatu, polovinu majoneza zamenite jogurtom.

Salate s jogurtom su pravo osveženje. Najpoznatija kombinacija je seckani krastavac, jogurt s niskim procentom masti, beli luk i mirođija, a probajte i salatu od rendanih krastavaca i šargarepe, seckanog crnog luka, mirođije, bibera, i jogurta ili salatu od kockica proprženog plavog patlidžana, jogurta, iseckanih listova nane, belog luka i kajenske ljute paprike.

Napravite krem sir od jogurta. Kašikom sipajte grčki jogurt u cediljku obloženu gazom ili filterom za kafu, stavite cediljku na činiju i odložite u frižider najmanje 6 sati ili preko noći. Prospite surutku koja se nakupila u činiji. U krem sir dodajte seckano sveže začinsko bilje, mladi crni luk i beli luk i dobićete ukusan namaz od sira sa smanjenim procentom masti.

Umačite jabuke greni smit u jogurt s cimetom – ova užina je pravo osveženje.

Napravite hladnu kremastu voćnu supu s čistim nemasnim voćnim jogurtom, seckanim breskvama, jagodama, sokom od pomorandže i medom. Umutite sastojke u blenderu a zatim ukrasite svežim lišćem nane.

Grči ili domaći – kao prilog, ili glavno jelo – izbor je na vama. Ono što je sigurno – nećete pogrešiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *