Zoran Nikolić – Online „Beograd ispod Beograda“

Gledajući online predavanje novinara, odlučio sam malo istražiti informacije o ovom čoveku, kao i o tome šta je predavao. Pre svega bih hteo reći da je držao veoma kvalitetno predavanje o čemu svedoči broj ljudi koji su bili prisutni. Bilo nas je hiljadu, što je limit na jednom online predavanju na aplikaciji. Prijavljenih je bilo preko tri hiljade, što svedoči o tome koliko je popularna tema „Beograd ispod Beograda“ i koliko je Zoran dobar predavač.

Kad imamo ovako lep uvod hajde da vidimo ko je Zoran Nikolić…

Može se reći da je Zoran svestran talenat. Pre svega on je novinar, pisac, publicista, pesnik, turistički vodič a ja bih dodao i odličan predavač, odnosno pripovedač. Čovek veoma bogate kulturne karijere.

Rođen je 1967. godine u Zadru, Hrvatska, od oca Ljubisava i majke Stanke. S obzirom da mu je otac bio vojno lice, sa 6 godina seli se u Beograd. Odrasta na Novom Beogradu. Nakon završenog usmerenog obrazovanja u Devetoj beogradskoj gimnaziji, i Pravnobirotehničke škole upisao je Pravni fakultet.

Karijeru započinje radeći za Večernje Novosti od 1997. godine, gde je i danas zaposlen. Prvobitno je pisao za beogradsku rubriku, nakon toga se bavi temama poput energetike, saobraćaja, onda počinje raditi i reportaže koje su mu zanimljive i omiljene. Od 17. juna 2013. godine počinje da uređuje specijalni dodatak „Beogradske priče”. Gde je do sada objavljeno preko 120 priča.  

Do radi kao novinar u Večernje Novosti, uporedo počinje i svoj književni rad, a knjige koje će napisati postaće bestseleri. U njima se bavi istorijom glavnog grada. „Beograd ispod Beograda” je delo koje je radio sa dr Vidojem Golubovićem, koje govori o istraživanju zaboravljenih i nepoznatih podzemnih objekata takozvanih laguma ispod prestonice. Zoran je autor i knjiga „Masonski simboli u Beogradu” „Tajna Novog Beograda” koja je objavljena u dva toma. Ove knjige je pisao koautorski sa Mirkom Radonjićem. Tu su i romani „Grad tajni” kao i „BG priče” u tri toma.

Pored novinarskog i spisateljskog posla, Zoran je i licencirani turistički vodič. Poznat je po turi Podzemnim Beogradom, čime pruža nesvakidašnju mogućnost da posetioci obiđu podzemne delove grada. Takođe je poznat i po mnogim predavanjima koje drži vezana na temu tajni Beograda.

Foto: Wikipedia.org

Sada malo o predavanju…

Iako preko aplikacije online predavanje gde se Zoran super snašao. Približio nam je tajne Beograda, na neki način u sat vremena nas je „prošetao Beogradom kroz vekove. Za mene je ovo bio potpuno drugačiji pristup Beogradu. Na predavanju se moglo saznati mnogo zanimljivih istorijskih činjenica, počev od toga da je Beograd prepun podzemnih objekata, hodnika, pećina, laguma, od kojih kako je sam Zoran rekao mnogi su neistraženi.

S obzirom da su neki od objekata i veoma opasni za istraživanje, usled opasnosti od odrona, veliki deo tih objekata sluzio je kao ostava, magacini. U doba Miloša Obrenovića služili su kao ogromne hladnjače koje su punjene blokovima leda koji su isečeni u zaleđenoj Savi, i imale su svoje odvode za vodu, s obzirom na to da je Beograd kako prema geografskom tako i prema političkom pogledu bio jedan od trgovačkih centara tadašnje Evrope.

Beograd je grad koji ima mnogo velikih, starih zaboravljenih bunara. Za neke se saznalo ili kada bi ljudi počeli graditi kuće ili kada bi im se iste urušavale Takođe je u Beogradu postojao i stari rimski vodovod, koji je nažalost većim delom srušen, tokom gradnje nekih objekata, kako je ispričao Zoran. Mnogo ovih objekata je služilo za skrivanje tokom ratova, kao bunkeri, a neki su preuređivani u barutane. Nakon rata dobar deo njih su sulužili kao vinski podrumi. Imaju veoma dobre sisteme za ventilaciju. Neke je neko vreme držala vojska, a onda kada bi se vojska i vlasnici povukli ostavljani su rubu prošlosti, bivali zaboravljani.

Na kraju je pozvao sve zainteresovane da sa njim krenu u obilazak i istraživanje podzemnog Beograda.

Miloš Nikolić

Master hemičar, ali i zaljubljenik u pisanu reč. Sem što voli pisati o popularnim naučnim članicima, voli i istraživati i ostale teme, uvek u potrazi za znanjem. Bavi se poljoprivredom od malih nogu, samim tim voli čitati i istraživati znanja vezana za boljni i životinjski svet. Pored toga veoma se zanima i za IT, i nove informatičke tehnologije. Član fakultetskih organizacija, i učestvovao u organizaciji mnogih događaja na fakultetu.

Uživotu je najvažnije biti uporan, truditi se i tragati za novim saznanjima. Posle kiše uvek dođe sunce.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *