Paja Jovanović – „Život je divan san na ovom svetu, jedina mu je mana što brzo prolazi”

Koja srpska slika je najskuplja? Da li ste se ikada zapitali? Znameniti umetnik Paja Jovanović obilazeći mnoge evropske prestonice, Gruziju i severnu Afriku (Egipat i Maroko), inspirisan kulturom različitih naroda naslikao je remek-delo Ukrotitelj zmija. Ova slika je 2000. godine prodata u Londonu za 169.580 evra.

Najmlađi član u istoriji Srpske kraljevske akademije (današnja SANU), svetski priznati slikar, čovek iz naroda, poliglota i kako je sam sebe imenovao – „Paja moler”, svoj talenat je pokazivao još od detinjstva. Pavle Jovanović rođen je 16. juna 1859. kraj Vršca. Pajin otac Stevan bio je cenjeni fotograf i veruje se da je veštu slikarsku ruku nasledio od njega. Međutim, život nije bio naklonjen njegovoj majci – Ernestini Deot. Ona je iznenada umrla u dvadeset osmoj godini.

Paja je živeo u skromnoj porodici. Ali imao je sreće što su njegovi crteži za crkveno zvono dospeli do bečkih umetnika, koji su bili zadivljenim dečačkim umećem. Odatle podsticaj i trnovit put do najprestižnije Akademije u Beču na kojoj je stekao znanje zahvaljujući kome je pronašao svoj put i doživeo ogromnu slavu.

Paja Jovanović je putujući Balkanom pronalazio autentične ličnosti koje je slikao. Ljubav prema narodnoj književnosti prenosi na platno slikajuću junački epos kojim obiluje naša usmena literatura. Da je bio dramaturg i pravi majstor svog zanata ogleda se podjednako u izboru teme, kolorita i vrhunskom baratanju četkicom. Rad iz ove početničke faze koji mu je doneo nagradu jeste Ranjeni Crnogorac. Ne smemo zaboraviti Kićenje neveste, Borbu petlova, Izdajnika i druga dela koja su oličenje naše i kulture bliskih naroda.

Umetničke tvorevine sa istorijskom kompozicijom predstavljaju drugu fazu stvaralaštva Paje Jovanovića. Bez obzira što je skoro ceo životni vek proveo van naše države, uvek je bio okrenut nacionalnoj istoriji i svom narodu. Pored izuzetnih predstava mnogih događaja i likova, najprepoznatljiviji je ostao po slici Seoba Srba koja je rađena u četiri verzije.

Foto: Wikimedia.org

Izuzetno temeljan u svom radu, da bi što verodostojnije prikazao cara Dušana, Jovanović je dugo radio na prikupljanju podataka o njemu. Kako na izgledu kostima i oružja, tako i na ambijentu u kome je živeo. Sliku Krunisanje cara Dušana radio je za Svetsku izložbu u Parizu, koja je održana 1900. godine, gde je nagrađen zlatnom medaljom. Iz ove faze treba pomenuti i Ženidbu cara Dušana, Takovski ustanak (rađena po naruđžbini kralja Milana Obrenovića), kao i Furor Teutonicus – slika koja je misteriozno nestala posle Drugog svetskog rata.

Poslednja slikarska faza Paje Jovanovića bogata je portretima. Kao pravi predstavnik akademskog realizma slikao je mnoge ugledne ličnosti. Njegov potpis se nalazi ispod portreta Josifa Broza Tita, najbolje predstave Milutina Milankovića i mnogih aristokrata sa bečkog i engleskog dvora.

U ovom delu života spaja ono što ga najviše ispunjava – umetnosti i ljubav prema Hermini Dauber, poznatije kao Muni. Ona je bila njegova muza za čije slikanje je Pajina ruka bila neumorna. Istraživači se prilikom analiziranje ovih dela pozivaju na Kantovu teoriju o bezinteresnom dopadanju.

Manje poznata činjenica o Pajinom učinku jeste da je oslikao novčanice. Jednu od hiljadu dinara, koja nosi lik jugoslovenske vladarke kraljice Marije. A drugu od deset za koju je uradio skicu sa likom kralja Petra II. 

Slikar za čiji rad kritičari kažu od petla do Tita, pored izuzetnih umetničkih dela ostao je zapamćen po vedrom duhu i suprotsavljanju granicama koje godine nameću ljudskom biću. Zbog toga je isticao: Da je život divan san na ovom svetu, jedina mu je mana što brzo prolazi. Dani naglo sinu jedan za drugim, godine se otkotrljavaju takvom brzinom kao da mi se baš čini da sam tek stupio kroz dveri u ovu čudesnu baštu života.

Stefana Đorđević

Filozof koji je na granici između mašte i realnosti. Voli zvezde i često je u drugom univerzumu. Veruje Branku Miljkoviću: „Putuj dok još ima sveta i saznanja: bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *