Nikola Tesla – život i delo

Autor: Jasmina Lukić

Nikola Tesla je, bez sumnje, jedan od najvažnijih ljudi, naučnika sa ovih prostora. Rođen je 10. jula (28.juna po starom kalendaru) 1856. u selu Smiljanu u Lici (Vojnoj krajini Austrijskog carstva), kao četvrto od petoro dece oca Milutina, pravoslavnog sveštenika i majke Georgine. Bio je veliki pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva, i veliki futurista.

Dao je ogroman doprinos u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom i bio ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Po njemu je Međunarodna Elektrotehnička Komisija odlučila da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju (T=Wb/m² ili T=N/(m×A)). Nikola Tesla je autor više od 700 patenata (od čega 112 u oblasti elektrotehnike) koji su registrovani u 26 zemalja. Umro je u Njujorku (SAD) 7. јаnuara 1943. u 87-oj godini.

Poznat je po mnogim izumima: naizmenična struja (što je omogućilo da se lakše i efikasnije prenese električna energija na daljinu), polifazni sistemi, asinhroni motor, sinhroni motor, obrtno magnetno polje i Teslin transformator, Teslina turbina, jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, značajno doprineo prenosu i modulaciji radiosignala, radio u oblasti rendgenskig zraka.

Nagrade koje je dobio su: Orden Svetog Save II klase (1892), Elliott Cresson Gold Medal (1893), Orden knjaza Danila I (1895), Edison Gold Medal (AIEE, 1917), Orden Svetog Save I klase 1926), Orden Jugoslovenske krune (1931), John Scott Medal (1934), Orden belog orla I klase (1936), Orden belog lava I klase (Čehoslovačka 1937.), Medalja Univerziteta u Parizu (1937) i Medalja Univerzitet u Sofiji (1939).

Nikoli Tesli dodeljeni su mnogi počasni doktorati: 1892. Univerzitet Kolumbija, 1908. Tehnička škola u Beču; 1926. Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Zagrebu; 1936. Tehnička škola u Pragu; 1937. Tehnička škola u Gracu, Univerzitet u Poatjeu, Tehnička škola u Brnu, Univerzitet u Parizu, Politehnička škola u Bukureštu; 1938. Univerzitet u Grenoblu i 1939. Univerzitet u Sofiji.

Porodica

Ime Nikola je dobio i po očevom i po majčinom ocu. Nikolin otac Milutin je bio veoma talentovan pisac i pesnik. Imao je bogatu biblioteku u kojoj je Nikola provodio mnogo vremena čitajući i učeći strane jezike. Majka Georgina je bila višestruko talentovana i vredna žena i svojim izumima je olakšavala seoske poslove. Smatra se da je svoju kreativnost i inovativnost nasledio od nje. Nikola je imao starijeg brata Daneta i starije sestre Angelinu i Milku i mlađu sestru Maricu. Brat Dane je bio izuzetno inteligentan i sposoban za sve. Poginuo je pri padu sa konja kada je Nikola imao 5 godina, što je bila velika tragedija za celu porodicu.

Školovanje

Posle završene realne gimnazije, Nikola je dobio koleru. S obzirom da je bolovao 9 meseci, otac je prihvatio da ga pošalje na studije tehnike umesto u Bogosloviju.

Posle oporavka odlazi u Grac, na studije u Politehničku školu. Tamo je vredno učio. Spavao je samo po 4 sata dnevno. Ispite je polagao sa najvišim ocenama. U to vreme se zainteresovao za primenu naizmenične struje. Pročitao je veliki broj knjiga, mnoge naučio napamet, kao na primer Geteovog „Fausta”. Kada je ostao bez stipendije, Nikola napušta Grac, odlazi u Marburg (današnji Maribor), počinje da radi i prekida veze sa bližnjima. Otac ga jedva pronalazi i vraća kući, ali ubrzo umire.

Prema očevoj želji, Nikola ide u Prag da završi studije. Međutim, na Karlovom univerzitetu je nastava bila na grčkom koji on nije znao. Posećivao je predavanja iz elektrotehnike i fizike, i većinu vremena provodio u biblioteci u Klementinumu.

Početak istraživanja

S obzirom da je njegovo školovanje bilo veliko finansijsko opterećenje za porodicu, Nikola napušta studije i 1881. se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji „Američka telefonska kompanija“ kao glavni telefonijski tehničar. Tu je izmislio telefonski pojačivač ili prvi zvučnik, kao i obrtno magnetno polje čije je sile crtao u pesku dok je s prijateljima šetao po parku recitujući Geteovog „Fausta”. Za par meseci je napravio skice mnogih tipova motora koje će kasnije patentirati u Americi. Kako je i sam govorio, od detinjstva je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi.

Edison i Tesla

1882. Nikola odlazi u Pariz gde radi u Edisonovoj kompaniji kao inženjer na unapređenju električne opreme. Od 1883. do 1884. radi u Strazburu na osposobljavanju jednosmerne centrale. Tu je potpisao prvi ugovor i napravio prvi indukcioni motor koji koristi naizmeničnu struju i obrtno magnetno polje. Razvija polifazne sisteme i obrtno magnetno polje (patent odobren tek 1888.). 1884. odlazi u Ameriku kod Edisona, sa preporukom svog šefa Čarlsa Bečelora: Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek.

Edison zapošljava Nikolu u svojoj kompaniji „Edisonove mašine“. Tesla je brzo napredovao jer je rešavao i najkomplikovanije probleme. Dobio je da kompletno reprojektuje generator jednosmerne struje, za šta mu je Edison ponudio 50 000 dolara (danas je to vrednost 1,1 milion dolara). Tesla je posao uspešno obavio, ali je Edison pogazio obećanje i nije mu dao novac. Tesla je dao otkaz. Edison je dobro zarađivao od svojih patenata jednosmerne struje i koristio svaku priliku da ubedi javnost da je naizmenična struja opasna. Po njegovoj ideji stvorena je električna stolica. Tesla je kao odgovor na to, priključio sebe u kolo naizmenične struje i razuverio ljude da je naizmenična struja štetna.

Naizmenična struja, prvi patenti

1886. Tesla osniva svoju kompaniju „Tesla električno svetlo i proizvodnja” (Tesla Electric Light & Manufacturing), ali se finansijeri nisu složili s njegovim planom da se uvedu motori na naizmeničnu struju, pa je ostao bez sredstava i kompanije. Narednih godinu dana Tesla je morao da radi kao običan radnik u Njujorku. 1887. je uspeo da konstruiše prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica, a 1888. ga je prikazao Američkom društvu elektroinženjera (čiji je potpredsednik bio od 1892 do 1894.) – danas IEEE. Tada je počeo da radi sa Džordžom Vestinghausom u laboratoriji njegove firme. Vestinghaus je prihvatio Teslinu ideju o višefaznim sistemima za prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

Američko državljanstvo

1891. Tesla dobija američko državljanstvo i počinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hjuston u Njujorku, gde je prvi put prikazao da fluorescentna sijalica može da svetli bez žica i ideju o bežičnom prenosu struje. Sledeće godine je prijavio prvi patent o višefaznim strujama i nastavio da istražuje principe obrtnih magnetnih polja.

3.2.1892. u Londonu, u Britanskom institutu elektroinženjera, i 19.2.1892. u Parizu, članovima društva inženjera, Tesla je održao predavanje Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visoke frekvencije. U Parizu tokom mesec dana traži investitore za svoj novi, polifazni, sistem struja. Tu saznaje da je majka na samrti i odlazi k njoj. Smrt majke je teško podneo, pa se oporavljao nekoliko nedelja u manastiru Gomirje, kod ujaka.

Tesla u Beogradu

Na poziv Đorđa Stanojevića, Tesla dolazi u Begrad 1.6.1892., gde ga je kralj Aleksandar Obrenović odlikovao ordenom Svetog Save II klase. U današnjoj zgradi Rektorata, Tesla je održao govor profesorima i studentima beogradske Velike škole, gde je rekao sledeće: Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se bavim ispitivanjima. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. Jovan Jovanović Zmaj je napisao i govorio pesmu Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd. Iste godine je od engleskog udruženja inženjera i naučnika Tesla dobio priznanje i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija. 1894. Nikola Tesla je izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a 1937. za redovnog člana.

Tesla i Vestinghaus

1893. Tesla je u Sent Luisu na atraktivan način prikazao mnoge eksperimente, uključujući i onaj sličan radiokomunikaciji, pred 6000 ljudi. Iste godine u Čikagu, na Svetskoj Kolumbovskoj izložbi, Tesla i Vestinghaus su predstavili svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu. Tesla je prikazao Kolumbovo jaje (model obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora).Na divljenje prisutnih, bakarno jaje se okretalo na vrhu indukcionog motora uz pomoć obrtnog magnetnog polja.

Nažalost, 1895. je izbio veliki požar u Teslinoj laboratoriji i izgorelo je oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnogo originalnih konstrukcija, kao i rukopis knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”. Uprkos tome, već posle 2 dana nastavio je dalji rad, osnivajući novu kompaniju „Nikola Tesla”. Edison je, zastupajući sistem jednosmerne struje, postao protivnik Tesle i njegovog efikasnijeg sistema naizmenične struje i stalno mu je pravio probleme, zbog čega su 1897. Edison i Vestinghaus zamalo bankrotirali. Tesla je pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveze plaćanja korišćenja patenata. Nastavio je da ispituje kosmičko zračenje.

Foto: Tehnički muzej Nikole Tesle

Radio i bežični prenos

1897. godine je podneo svoj prvi patent iz oblasti radija. Sledeće godine je javno prikazao brod koji je imao radio kontrolu na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu, i izumeo električni upaljač (svećicu) za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem. 1899. Tesla se seli u Kolorado Springs gde nastavlja istraživanja. Tu proučava atmosferski elektricitet i proizvodi veštačke munje duge više desetina metara. Zabeležio je radio-signale drugačije od onih koji su posledica oluja i zemljinog šuma, i smatrao je da su vanzemaljskog porekla jer ti signali dolaze u grupama po 1, 2, 3 ili 4 klika zajedno. Naučna zajednica je to odbacila. Iako je godinu dana kasnije morao da proda laboratoriju, prijavio je patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.

Ukradeni patent

1901. počinje gradnja Svetske radio stanice – Vordenklajf kule, u kojoj je Tesla radio naredne 4 godine. 1902. Đuljelmo Markoni uspeva da ostvari transatlantski prenos signala (iako je Tesla to demonstrirao 9 godina ranije i patentirao 4 godine pre toga, ali je Markoni bio veštiji u biznisu). Američki patentni zavod je poništio prethodnu odluku (da je Tesla vlasnik patenta) 1904. i dodelio je Markoniju patent na radio. Čak je i Mihajlo Pupin to podržao, pa Tesla kreće u borbu za povratak svog patenta. 1909. Markoni dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija. Tesla je bio s razlogom ogorčen i 1915. podnosi tužbu protiv Markonija i za zaštitu svojih prava na patent, ali je već 1916. bankrotirao jer su troškovi bili veliki.

Turbina i medalja

1906. Tesla je javno prikazao turbinu bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16000 obrtaja u minuti. Od 1910 -1911. su u Njojorku, u Votersajd elektranama testirane Tesline turbine od 100 do 5000 konjskih snaga.

Pred prvi svetski rat, Tesla traži investitore iz Evrope na osnovu ranijih patenata. Materijalno stanje mu je loše. 1917. Tesla je dobio zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Tom prilikom je rečeno da Kada bi u jednom trenutku prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi ostali u mraku, a fabrike stale. Iako to jeste bilo priznanje Tesli i Edisonov poraz, samo se Edison obogatio.

Foto: Tehnički muzej Nikole Tesle

Tesline nevolje

Pored straha od mikroba, Tesla je postao opsednut brojem tri, pa je mnoge radnje ponavljao po 3 puta: obilazio oko zgrada po tri puta pre ulaska, tražio po 3 salvete uz tanjir pre svakog obroka, prao ruke 3 puta i slično. S obzirom da uzrok ovog stanja nije bio poznat, mislilo se da su to simptomi delimičnog ludila i to je negativno uticalo na Teslin ugled. U to vreme je živeo u hotelu „Valdorf-Astorija”, u iznajmljenom apartmanu. Jeo je malo, uglavnom krompir. Voleo je golubove i redovno ih je hranio. Bio je visok i lep čovek, dopadao s ženama, ali je ceo život proveo sam. Smatrao je da bi ga veze sa ženama ometale u istraživanju pronalazaka.

Zbog neizmirenih dugovanja, vlasnik hotela je preuzeo vlasništvo nad kulom Vordenklajf, srušio je i prodao placeve da namiri dug. Paradoksalno, u isto vreme kada je Tesla dobio Edisonovu medalju.

1917. Tesla je postavio principe u vezi frekvencije i nivoa snage prvog primitivnog radara, na osnovu kojih je 1934. Emil Žirardo (kako je i sam isticao) napravio prvi francuski radarski sistem.

Od 1927. Tesla živi u hotelu „Pensilvanija”, na 15-om spratu u sobi 1522 Е.

1931. je u časopisu „Tajm” izašao tekst o Tesli, sa naglaskom na njegov doprinos sistemima za proizvodnju električne energije, i s njegovom fotografijom na naslovnoj strani. 1928. je dobio odobrenje za patent – prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. 1934. Tesla odbija pomoć američkih kompanija za izdržavanje i odlučuje se za skromnu penziju jugoslovenske vlade.

1937. ga je tokom šetnje udario automobil i oborio na zemlju, posle čega se 6 meseci oporavljao. Iste godine se vratio na posao u kompaniju „Vestinghaus” za skromnu platu.

Smrt

7.januara 1943.u pola 11 uveče, u hotelu „Njujorker” u apartmanu 3327 na 33.spratu, Nikola Tesla je umro od srčanog udara, sam, siromašan i u dugovima. Kremiran je posle službe u crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu 12.januara. Ispratilo ga je 2000 ljudi, mnoge značajne ličnosti i nobelovci tog vremena. Violinista Zlatko Baloković, jedan od tada najvećih virtuoza na svetu i Teslin prijatelj, odsvirao je uz pratnju slovenačkog hora „Slovan”, po Teslinoj želji, „Ave Marija“ i „Tamo daleko”. Gradonačelnik Njujorka je u oproštajnom govoru izjavio Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je, i kako vreme prolazi, postaje još veće.

Epilog

1943. je Vrhovni sud SAD vratio Tesli pravo na patent radija.

Zbog prirode Teslinih otkrića i patenata, posle Tesline smrti je FBI zatražio oduzimanje sve pokojnikove imovine, sa etiketom „veoma poverljivo” iako je Tesla bio američki državljanin.

Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili za njegova dokumenta i lične stvari. Sava Kosanović, Teslin sestrić je uspeo da dobije deo njegovih ličnih stvari, koje se sada nalaze u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, zajedno sa urnom koja je 1957. prenešena doneta iz Amerike.

Teslin rođendan je proglašen za državni praznik u 8 američkih država (Njujork, Kolorado, Nju Džerzi, Pensilvanija, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana). U školama se taj dan posvećuje Nikoli Tesli, a na svim javnim zgradama se tog dana ističe državna zastava.

Tesla je bio poliglota, govorio je: srpski, engleski, nemački, italijanski, fransuski, češki, mađarski, latinski i slovenački. Poštovaoci lika i dela Nikole Tesle ga smatraju „Prometjem XX veka” jer veruju da je on „čovek koji je izumeo XX vek”.

Foto: Americkisenat.rs

One Comment on “Nikola Tesla – život i delo”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *