Miloš Crnjanski i Vida Ružić

Autor: Maja Mojić

Tada jedna od najljepših djevojaka beogradskog asfalta, stavila je šešir na stolicu pored sebe, čuvajući mjesto za svoju prijateljicu. Samo, da li je jedan obični damski šešir dovoljan da zaustavi samouvjerenog i duhovitog mladog šarmera i zavodnika? Ipak, ne!

– Oprostite, gospodine, ali to mjesto je zauzeto!

– Zauzeto? Pa, za mene naravno!

Miloš je sjeo na rezervisano mjesto, a Vida ga je u čudu posmatrala.

Ovako su se upoznali, čuveni i neponovljivi, Miloš Crnjanski i njegova najveća ljubav Vida Ružić. Od tog momenta postali su prst i nokat…

Do vječnosti, do beskraja, do groba…

Miloš Crnjanski bio je mlad, naočit čovjek, koji je važio za nadmenog zanesenjaka, ekstravagantnog predstavnika tog vremena i društvenih događaja, koji je odudarao ponašanjem, manirima i odjevanjem od svojih savremenika. Rijetko se odvajao od knjiga, koje je većinom nosio sa sobom. Bio je izuzetno obrazovan mladić. Govorio je engelski, latinski, grčki, francuski, španski, ruski i portugalski jezik. Ništa manje raznovrsna nisu bila ni ostala njegova interesovanja – od pisanja i fudbala, do mačevanja i avijacije. Okolinu je držao na distanci, a nepobitno ga je šibao glas –ženskaroša. Međutim, u njegovom životu procvjetao je najljepši cvijet, njegova Ruža.

Vida Ružić je bila ćerka bivšeg dvorskog savjetnika i pisca Dobre Ružica. Njena porodica, a posebno njen stric Žarko, bio je protiv ljubavi sa Crnjanskim, jer je, prethodno, obećana jednom kraljevskom oficiru. Ruža je uredno posjećivala balove na kojima je „nuđena” ali, nikad nije prestala da se viđa sa Milošem. Ipak, u jednom trenutku nije više mogla da podnese pritisak porodice. Odlučuje da napusti Beograd i odlazi za Pariz. Na rastanku, Crnjanski obećava da će joj redovno pisati.

Nije dugo prošlo, spakovao je i on kofere pošavši put Pariza, svojoj Vidi. Od tog momenta nisu se više nikada ni razdvojili. Živjeli su skupa punih 50 godina. Vida je bila žena spremna i dostojna, da nosi slavno prezime Crnjanski.

Često je bila u njegovoj sjenci, ali nije marila za to. O njoj se veoma malo zna i isključivo samo ono što je poznati književnik pisao i govorio o svojoj dragoj. I sama je često govorila:

Ja šijem da biste Vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka.

Prema nekim navodima Crnjanski je tokom čitavog svog života, i pored neizmjerne ljubavi prema Vidi, ostao ženskaroš.  

U Londonu sam ga lično viđala na ulici sa damama, on zastane, uplaši se. A ja samo mahnem rukom, znam da će doći kući. Posle mi sve ispriča.

Ovako je Vida pričala o ljubavnim izletima svog supruga.

Kao dokaz, koliko je ona njega poštovala, govori činjenica da mu se tokom čitavog života obraćala sa Vi. Važila je za posebnu žena. Bila mu je senka, a u stvari oslonac. Vida je bila plemenita, jaka, čvrsta, postojana. Skrivala je svoja osjećanja. Puno je tragedije imala u životu od svojih bližnjih.

Takođe, Crnjanski je, i pored svoje strasti prema drugim damama, obožavao svoju ženu. Govori se da su njegove posljednje riječi, na samrtničkoj postelji, bile dokaz večne ljubavi:

Vode! i Vido!

Crnjanski je preminuo u 84. godini života, 30. novembra 1977. godine, pošto je prestao da uzima hranu i lekove. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Deset mjeseci nakon njegove smrti i Vida je umrla sa njegovim stihovima na uzglavlju:

A kad mi glas i oči dah upokoje, ti ćeš me, znam, uzeti u krilo svoje.

Iako je u svom testamentu izrazila želju da počiva u istom grobu sa mužem Milošem, Vida je sahranjena u porodičnoj grobnici Ružića.

Љубав

Већ први пут кад си збацила одело
смешан ми беше твој поглед охол.
Већ први пут ми љубав беше само бол.

Већ први пут место да слушах
у зору како се топиш као снег,
ја јурнух у шуме где упада брег,
и гране што покрајах јецаху
као моја душа.

У њима сам крио образе моје
топле од твојих груди.
Нежније но руке твоје
биљке сам позн’о по стиску.

Страсније него на твоје груди
пао сам на њих,
у блудном, безумном вриску.

Милош Црњански

Foto: Nezavisne.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *