Mala velika Nina Simone

Bila si najveća i ja te volim – Elton John, 21. aprila 2003. godine, oprostio se od, kako kaže, dive nad divama.

Devojčica iz Severne Karoline, strogo vaspitana crkvenim načelima, ali neosporno talentovana za muziku, sa svoje tri godine počela je svirati klavir. Veličanstvena Junis Vejmon, poznata kao Nina Simone. Kako je sve mogla odsvirati po sluhu, ubrzo je naučila klasičnu muziku i razvila veliku ljubav prema Bahu, Bramsu, Betovenu i Šubertu.

Sa samo 10 godina, Nina je imala svoj prvi klavirski nastup, prvi veliki aplauz, ali i prvo iskustvo sa rasizmom. Njeni roditelji su iz prvog reda bili premešteni kako bi bilo slobodnih mesta za belce. Ovo traumatično iskustvo na Ninu je uticalo da se u budućnosti bori za slobodu i ljudska prava.

Rasizam joj je, kako ona tvrdi, stao na put i kada je uz pomoć njene zajednice sakupljen novac za stipendiju za studije u Nju Jorku, gde joj je škola odbila prijavu. Nadu, snove i karijeru klasične pijaniskinje okreće u drugom pravcu. Počinje da peva po barovima i menja ime Junis u Nina, na španskom „Mala” i „Simone” po glumici Simone Signoret. Mala Simone postiže veliki uspeh već svojim prvim albumom „Little Girl Blue” (1958.). Album je prodat u više od milion primeraka.

Nina Simone nije bila umetnica koja se lako mogla svrstati u neki žanr, a i ona sama nije volela biti kategorisana.

„Kritičari su počeli govoriti o tome kakvu muziku sviram. Pokušala sam naći prigodan opis i klasifikaciju svoje muzike. Kritičarima je bilo teško jer sam izvodila populare pesme u klasičnom stili s klasičnim pijano efektima koje su inspirisane dzezom. Povrh svega, u svoje sam performanse uključila duhovne i dečije pesme. Dakle, zaključiti kakvu vrstu muzike sam izvodila zadavalo je kritičarima probleme jer je u mojoj muzici svega po malo. piše Nina u svojoj autobiografiji iz 1991. godine.

Pesmom „Mississippi Goddam” otvoreno peva o nejednakosti u SAD-u. Pesma uz koju može da se đuska, koja tako lako ulazi u krv na prvo slušanje, a u isto vreme tako tužna, stroga i izaziva ljutnju, nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Kao ni sama Nina Simon, detinjasta, šarmatna, čudna, drugačija… posebna.

Pevala je i govorila na mnogim okupljanjima i protestima. Borba za građanska prava postala su glavna tema njenog repertoara. O nedostatku ponosa afroameričkih žena napisala je pesmu „Four Women”, četiri različita stereotipa afroameričkih žena i otpevala onako kako samo ona to ume.

Između ostalog, nastupala je i za Hjua Hefnera, a u jednom razgovoru s Martinom Luterom Kingom izjavila je da ona nije nenasilna, na šta joj je on odgovorio: To je u redu, sestro. Ni ne moraš biti . Nina Simon bila je, navodno, opsednuta seksom, često i zlostavljački nastrojena, ali i sama zlostavljana, te sklona psihičkim slomovima.

Foto: Flickr.com

Imala je tešku narav, a godinu dana nakon njene smrti saznalo se, navodno, da joj je još 1990. godine dijagnostikovan bipolarni poremećaj. O svemu tome govori njena kćerka Lisa koja navodi da je život s njenom majkom bio neverovatan, ali i jako težak. Moja majka bila je jedna od najvećih muzičara današnjice. Kada je bila na bini, bila je sjajna, briljantna.

Simone je u muzičkom svetu pratio glas hirovite žene teškog karaktera, ali se ona tome žestoko protivila.

Nina 1970. godine napušta SAD. Pad popularnosti Američkog pokreta za građanska prava i neprestani rad iscrpljuje je i ona odlazi u Barbados. Tamo očekuje da će je njen menadžer i muž Andrew Stroud kontaktirati kada opet bude pozvana da peva, ali on njen nagli odlazak i činjenicu da je ostavila venčani prsten shvata kao nagoveštaj na razvod.

Nina nakon toga odlazi da živi u Švajcarsku i Nizozemsku, a na kraju se trajno seli u Francusku 1992. godine. Razvod od supruga i menadžera dovodi i do kraja njenog najuspešnijeg razdoblja u američkom muzičkom biznisu, kao i početak njenog progonstva i otuđenja od ostatka sveta. Umrla je u snu 21. aprila 2003. godine u svom domu u Francuskoj.

„Jedini način na koji vam mogu ispričati svoju priču, o tome ko sam ja zaista, je taj da vam otpevam svoju pesmu…“

Đurđija Damnjanović

Voli da voli, ne ume da mrzi.

Diplomirani ekonomista, rođena u Požarevcu, gde je završila Gimnaziju i Fakultet za poslovne studije Požarevac. Nakon završenih studija seli se u Gornji Milanovac, zatim Šabac, Lazarevac, a trenutno živi u gradu pataka, čaplji i zelenila- lepom Valjevu. Veliki obožavalac putovanja, pisane reči, debata (u kojima pobeđuje) i dece. Mama i supruga. Radoznala, želi da se oproba u svemu, vraćajući se uvek pravim vrednostima.

„Učite decu da vole, kako bi ovaj svet postao bolje mesto“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *