Ivo Andrić i Milica Babić – kratka ljubav posle dugog čekanja

Autor: Melanija Janjić

Oduvek tajanstven i nedorečen, Ivo Andrić ostavljao je utisak pustinjaka i čoveka hladnog srca. Iako njegova književna dela govore drugačije, teško je bilo pretpostaviti da u njegovom srcu ima toliko čežnje, da ljubavne pripovetke nisu samo priče i da je „Jelena, žena koje nema“ postojala u njegovom svakodnevnom životu.

Privatni i ljubavni život Ive Andrića malo je poznat, ali postoje mnoga nagađanja i špekulacije o njegovim ljubavnim aferama sa mnogim ženama, naročito zauzetim, te su tako postajala govorkanja da je bio u grešnoj ljubavi sa ženom svoga kuma Gustava Krkleca, ali i pesnikinjom Isidorom Sekulić.

Ipak, najupečatljivija, sa najviše daha i najdugotrajnija bila je, u početku tajna, ljubav Ive Andrića i Milice Babić, žene Andrićevog dugogodišnjeg prijatelja. S obzirom na to da se, kao što smo maločas napomenuli, malo zna o njegovom privatnom životu, ovu, pomalo čudnu ljubav, probaćemo da dočaramo kroz rekonstrukciju Andrićevih i Miličinih sačuvanih pisama.

Naime, smatra se da su se Andrić i Milica poznavali mnogo pre Andrićevog prijateljstva sa Miličinim suprugom, jer ih svakako veže zajedničko poreklo i ljubav prema umetnosti.

Razotkrivanje njihove ljubavi je počelo jednom ceduljicom koju je Andrić uputio Milici, na kojoj je jednostavno pisalo Zdravo, zdravo, zdravo! Polovinom februara 1958. godine, Andrić joj se javlja iz Dubrovnika: Žao mi je što ne mogu ovu lepotu da podelim sa Vama, jer tu ni telefon ne pomaže, koji je dobar izum, ali ne valja ono osećanje čamotinje i samoće u kom se čovek nađe posle toga.

Zatim, sada već otvorenom ljubavlju zanesen Andrić, početkom 1958. godine, šalje cveće Milici i njenoj majci uz reći: Šaljući vam ove dve skromne saksije cveća – jednu Vama, a jednu mladoj domaćici – hteo bih da Vam poželim brzo ozdravljenje, jer za tri dana počinje proleće.

Međutim, prvo Andrićevo sačuvano pismo, koje nažalost nemamo, upućeno Milici datira iz 1956. godine, iako je njihova veza započeta mnogo pre toga, još od vremena Andrićevog ambasadorovanja, kada mu je saradnik bio Miličin muž, oko 1939. godine.

Foto: Espreso.co.rs

Ništa šire o ovoj ljubavi se ne zna, osim da je čežnja trajala predugo, a brak prekratko.

Godinu dana nakon smrti Miličinog muža, 1958. godine Ivo Andrić i Milica Babić su se venčali. Pojavili su se zajedno na dodeli Nobelove nagrade 1961. godine, a Milicu je izdalo srce sedam godina nakon toga.

Bol zbog Miličinog prebrzog odlaska, pesnik će iskazati nikako drugačije, nego onako kako najbolje zna, pisanom rečju:

Sada vidim – naša sudbina je da sagorimo. Uvijek sam tako osećao svet i sebe u njemu, iako nisam uvijek imao snage i mogućnosti da toj istini pogledam u oči i da je mirno prihvatim. Sad kad je sve dobro moje u jednom trenu izgorjelo, vidim jasno: sve što se na zemlji rađa i pod suncem živi ide tim putem. I tome ne treba tražiti razloga, smisla ni objašnjenja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *