Eurosong – od postanka do danas

Marsel Bezanson, tadašnji generalni direktor švajcarske televizije, 1955. godine na sastanku šefova evropskih televizija u Monaku, pokrenuo je inicijativu za osnivanje festivala Pesma Evrovizije. Festival je trebalo da bude organizovan po uzoru na tradicionalni italijanski San Remo. Bezanson je Pesmu Evrovizije video kao put ujedinjenja različitih zemalja i nacija u posleratnoj Evropi, a ova ideja i danas predstavlja suštinu ovog takmičenja.

1956. godine u Luganu održan je prvi festival a pravo učešća imale su samo članice Evropske Unije za radiodifuziju, tačnije njih sedam – Holandija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i domaćin Švajcarska. Svaka zemlja se predstavila sa dve pesme. Pobednica glasanja, koje je bilo tajno, bila je predstavnica domaćina Lis Asija.

Na narednom festivalu koji je održan u Frankfurtu, a ne u Švajcarskoj kako bi to danas bio slučaj, priključile su se Danska, Ujedinjeno kraljevstvo i Austrija. Glasanje je bilo javno.

Festival je u početku bio poznat kao Eurovision Grand Prix, dok nije zamenjeno sadašnjim Eurovision Contest. Iako se format Pesme Evrovizije menjao tokom godina, osnovne postavke su manje-više iste.

U takmičenju mogu učestvovati sve zemlje koje su aktivni članovi Evropske unije za radiodifuziju. Zbog granica evropskog radiodifuznog prostora čak i neke zemlje koje ne pripadaju Evropi, mogu učestvovati na festivalu, kao na primer Liban, Tunis, Alžir, Jordan, Libija, Maroko i Izrael. Od svih njih, samo su Izrael i Maroko nastupili na Pesmi Evrovizije.

Foto: Pinterest.com

Australija je više godina prenosila takmičenje, a 2015. godine je dobila zvaničan poziv za učestvovanje povodom 60 godina Eurosonga. Od tada nastupa redovno svake godine.

Zemlje učesnice šalju jednu pesmu na takmičenje, a izbori za predstavnika su različiti od zemlje do zemlje. Predstavnik  može biti izabran internom odlukom, a može biti održano i takmičenje otvorenog ili zatvorenog tipa, u vidu festivala ili televizijske emisije. Gledaoci, žiri, ili kombinovano, odlučuju ko će ih predsatavljati na Pesmi Evrovizije.

Način glasanja menjao se kroz istoriju, a sadašnji način na snazi je od 1975. Naime, glasanje se vrši tako što zemlja koja glasa dodeljuje poene od 1 do 8, zatim 10 i na kraju 12 poena za pesmu koja joj se najviše dopala. 1997. godine prvi put je korišćeno teleglasanje, a od 2004. godine ga koriste sve zemlje.

Foto: Pinterest.com

Prema novim pravilima, svaka zemlja mora imati stručni žiri sastavljen od pet članova, a zbir njihovih glasova rangira se po evrovizijskom sistemu.

Do sada su 52 zemlje učestvovale bar jednom na ovom festivalu. Najuspešnije su svakako Irska, koja ima 7 pobeda, Švedska ima 6, a Ujedinjeno Kraljevstvo 5 pobeda.

Mnoge zemlje su godinama učestvovale a da nisu zabeležile nijednu pobedu, kao na primer Finska i Portugal. Finska je tek posle 45. učšća uspela da trijumfuje, a Portugal posle 49. Neke zemlje su sa svojim prvim učešćem odnele pobedu – Srbija 2007.

Mnogi učesnici koji nisu pobedili stvorili su velike karijere i stekli svetsku slavu, kao što su Domeniko Modunjo, Klif Ričard, Hulio Iglesijas, Olivija Njutn Džon i drugi, a najpoznatiji pobednik definitivno je ABBA.

Jugoslavija je prvi put nastupila na Pesmi Evrovizije 1961. godine kao prva i jedina predstavnica komunističkog bloka. Hrvatska grupa Riva je donela prvu pobedu 1989. godine u Lozani. To je ujedno i jedina pobeda Jugoslavije na ovom takmičenju.

12. maja 2007. godine Srbija je prvi put učestvovala kao samostalna zemlja, a naš predstavnik je bila Marija Šerifović. Njena „Molitva” osvojila je Evropu!

Nikada se od nastanka Pesme Evrovizije pa do danas nije desilo da se festival ne održi. Na žalost, 2020. godina ostaće upisana crnim slovima u kalendar ovog takmičenja.

Eurosong koji je ove godine trebalo da se održi u Roterdamu otkazan je zbog pandemije izazvane virusom Corona. Umesto redovnog programa, prikazan je poseban revijalni program, a zemlje učesnice i njihovi predstavnici predstavljali su se u kratkim video razglednicama koje su snimali najčešće u svojim domovima.

Novi susret zakazan je za 2021. godinu i po poslednjim informacijama domaćin će biti Roterdam. Nadamo se da će biti održan kako bi ponovo uživali u festivalu koji traje evo već 65 godina.

Anita Ercegovčević

Diplomirani glumac-lutkar, koreograf i trener savremenog plesa. Diše i živi u umetnosti i za umetnost, u knjigama, radu sa decom i svakoj vrsti kreativnog stvaralaštva. Sanja o putovanjima, dalekim svetovima, egzotičnim destinacijama. Vodolija koja ne želi da odraste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *