Bora Stanković – život i ljubav

Večiti dečak vranjske kaldrme i vranjski dert

Autor: Radmila Marčić

Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce

Borisav (Bora) Stanković, jedan od najznačajnijih srpskih romansijera, pripovedač i dramaturg, rođen je 1876. godine u Vranju, od oca Stojana, obućara, i majke Vaske, ćerke bogatog trgovca Riste Grka. Bora je imao mlađeg brata Timotija, koji umire u drugoj godini života. Otac Stojan je umro kad je Bori bilo 4, a majka Vaska je umrla dve godine kasnije.

Brigu o malom Bori, preuzima baba Zlata, njegova baba po ocu. Ona je poticala iz ugledne, stare ali siromašne porodice. 1855.godine ona je podigla kuću u kojoj se Bora rodio. Gajeći ga, od malih nogu mu je utkala priče o starom Vranju.

Kasnije, zbog nedostatka novca, Bora kuću prodaje lokalnom svešteniku za tadašnjih 1386 dinara.

Osnovnu školu kao i sedam razreda gimnazije (koja danas nosi njegovo ime) završio je u Vranju. U Nišu je završio osmi razred gimnazije i maturu. Voljena Baba Zlata, njegov najveći oslonac u životu, umrla je 1896. godine.

Poslednja duša koja postojaše za me. Poslednji kut moga stana, poslednji ogranak moje rodbine, baba moja, umrla je! Ni oca, ni majke, ni brata, ni sestre, nigde nikoga. Sem nje. A ona me je od mrvu mrvku odnegovala. Nje nema više.

Iste godine, Bora upisuje Ekonomski odsek Pravnog fakulteta u Beogradu. 1902. godine je završio Pravni fakultet u Beogradu. Godine 1900. u časopisu Zvezda izdaje treći čin dela Koštana, a po Borinim rečima to je pozorišna igra u četiri čina.

Inspiraciju za ovo pozorišno delo Bora je našao u svom rodnom gradu, u čuvenoj Koštani koja je tada svojom igrom i pesmom opčinila celo Vranje. Gazda Mitke Stajić je lumpovao i davao novac samo da mu peva Koštana. Cela drama štampana je u Srpskom književnom glasniku 1902. godine. Bora ju je više puta prepravljao, do konačne verzije 1904. godine.

Jovan Skerlić piše pozitivne kritike za ovu dramu i za zbirku pripovedaka. Počinje vrtoglavi uspeh Bore Stankovića kao i druženje sa piscima i boemima – Jankom Veselinovićem, Radojem Domanovićem, Stevanom Sremcem.

Uporedo sa uspešnom karijerom pisca, Bori se desila prva mladalačka ljubav. Njegova prva ljubav, komšinica Pasa, opisana je u pripoveci Uvela ruža. Bora je Pasu čuvao, pazio, ukrašavao cvećem i govorio njenoj majci da je čuva, dok on ne završi školu. Međutim, Pasina majka nije htela za zeta činovnika, jer oni često menjaju gradove zbog posla. Komšinica Pasa je, od nekadašnje lepotice, postala uvela ruža sa kojom je Bora ostao dobar prijatelj. Sa svojom suprugom, Angelinom, često je svraćao u goste kod Pase, a na njene prekore što ju je metnuo u knjige, Bora je odgovorio: Ej, mori, samo na dobru ovcu se tura zvono!

Borino upoznavanje sa suprugom samo po sebi dostojno je romana. Ili bar pripovetke. Šetao je ulicom Kralja Milana i u izlogu jedne fotografske radnje među izloženim fotografijama zapazio je devojku obučenu u mornarsko odelo. Bora je bio toliko opčinjen fotografijom, da je vise puta prolazio pored izloga, pitajući se ko je ova devojka? Igrom slučaja, ili kako to sudbina ume da umeša prste, iste večeri na maskenbalu Bora sreće misterioznu neznanku. Ne gubeći vreme, prišao joj je da se upozna. Lepa devojka nije ostala ravnodušna na Borinu priču. Zvala se Angelina Milutinović. 9.juna 1902.godine Bora i Angelina su se venčali i ubrzo dobili tri kćerke: Desanku, Stanku i Ružicu.

U periodu od 1903 – 1904. godine, da bi proširio svoje književno obrazovanje, nekoliko meseci boravio je u Parizu.

Posle povratka iz Pariza radio je kao službenik na carini, zatim kao poreski službenik, kontrolor trošarine u jednoj pivovari… Pred kraj svoje karijere, dobija mesto činovnika u Ministarstvu prosvete.

Posle ženidbe, Bora kupuje staru kuću u Vršačkoj ulici u Beogradu, koju je prepravio po vranjanski. U podrumu su bila burad sa vinom, a u kući sobica za rad. U toj sobici je pisao do iznemoglosti, pio samo kafu i palio cigaretu za cigaretom, a ovde je i nastala konačna verzija romana Nečista krv.U književnom radu mu je pomagala supruga Angelina koja je dva ili tri puta prepisivala roman. Nečista krv je objavljena 1910. godine i to je remek delo srpske književnosti.

Po izbijanju rata, 1915. godine, napušta Beograd. U oktobru je ostavio porodicu u Kraljevu a on odlazi kao poslanik Ministarstva vera u Niš, pa kasnije u Crnu Goru. Biva zarobljen u Podgorici. Austrijanci ga interniraju u Derventu, u Bosni, a 1916.godine ga puštaju na slobodu.

Bora se vraća u Beograd. Piše kratke zapise i reportaže o životu u okupiranom gradu. Prihvata poziv Beogradskih novina i njihovog tadašnjeg urednika, hrvatskog književnika Milana Ogrizovića, da bude saradnik.

Pišući za Beogradske novine Bora dobija epitet izdajnika i kolaboracioniste. Taj mračni teret moralne osude nosiće do kraja svoga života, jer je otvoreno pisao o ponašanju svojih sugrađana za vreme austrijske okupacije.

Knjiga Pod okupacijom objavljena je posle njegove smrti, 1929.godine, a za štampu ju je priredio piščev prijatelj Dragutin Kostić. U ovoj knjizi pisac slika samoga sebe, i psihološke portrete Beograđana – salonskih patriota, ratnih profitera, sitnih zanatlija, ali i obične ljude koji rade svoj posao i snalaze se da prežive.

Takođe, u ovoj knjizi je priča o odnosu dva čoveka, Stankovića i Ogrizovića. Priča o odnosu koji prerasta u intimnu dramu dva umetnika pod okupacijom. Knjiga Pod okupacijom je ekranizovana u film Bora pod okupacijom.

Posle I svetskog rata, Bora je često sa porodicom posećivao rodno Vranje. Jedna od njegovih ćerki ovako je to opisala: Leta smo provodili u Vranjskoj Banji. Koštana je još bila živa, ali nije pevala. Pevale su druge. Tata je opisivao pesmu, dert, ali je bio povučen, ćutljiv. U društvu je najmanje govorio.

U godinama po završetku rata, Bora odlučuje da se vrati u Vranje. Opština mu je dodelila plac za izgradnju kuće. Započeo je gradnju ali, nije uspeo da je završi.

Umro je 22.oktobra 1927.godine u Beogradu i sahranjen je na Novom groblju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *