Vaskrs u doba Korone

Ovih dana prepliću se dve teme – Vaskrs i Korona. Mi smo kao narod nekako naučeni da većinu praznika provedemo, kao što i dolikuje, u krugu porodice i najmilijih. Da li je i koliko moguće proslaviti jedan od dva najveća hrišćanska praznika pod policijskim časom,  u doba svetske pandemije Korona virusa?

Sve je više onih koji polemišu oko toga kojim sve tehnikama se mogu farbati jaja, pa smo pored svih glitera, cirkona i ostalih evropskih dodataka čini mi se nepravedno zanemarili dobru staru praksu farbanja jaja lukovinom i raznim travama. Čini se da čak ni Korona nije uspela da nas spreči u nabavci što skupljeg pribora za dekoraciju pa se društvenim mrežama šire slike raznobojnih jaja, bezmalo kao za Novu Godinu.

Širom Srbije mirišu prasići, svira muzika širom komšiluka.. Kao što ovakvom prazniku i dolikuje. Ponos i srce puno što ni policijski čas nije uspeo da ubije stare navike u nama.

Foto: Pixabay.com

Ipak, kad sat otkuca ponoć, prasići budu pojedeni, muzika utihne… Hoćemo li više voleti jedni druge? Hoćemo li više brinuti jedni o drugima? Hoće li i dalje biti bitno da li aplaudiramo medicinarima, apotekarima, pekarima.. Ili će se ovom zemljom, kada sve prođe, prolomiti jedan gromoglasan aplauz, za sve nas. Za sve heroje, koji su voleli jedni druge čak i kada je situacija nalagala drugačije. Za sve koji su u srcima grlili jedni druge, čak i kada su nam to branili? Za sve koji nisu zaboravili ko su, i kakvi žele da ostanu?

Jer na kraju dana, ovaj veliki praznik je dobra prilika da se zamislimo. Dobra je prilika da sem na sebe mislimo i na druge. Jer trebamo jedni drugima i kada sva ova muka prođe.

Danica Žunjanin

Čistokrvna škorpija. Uspela da posle trideset godina, sasvim slučajno, pronađe sebe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *