Uzori i idoli – tanka linija između obožavanja i gubljenja identiteta

Svako od nas je tokom odrastanja imao bar jednog uzora ili idola u životu. Najčešće uzore pronalazimo u porodici. Najpre je to majka, prvi lik koje dete zapamti.

Psiholozi kažu da majčin lik beba najbrže upamti jer je majka najčešće iznad deteta, dok ga doji, presvlači, ušuškava. Dete je oseća po mirisu i boji glasa. Kasnije, tokom odrastanja, dete želi da bude baš kao njegova mama, oblači njene haljine, cipele, stavlja njen ruž. I eto ga… prvi idol za koji možemo reći da sama priroda stvara. Ovo je idol koji ne može biti štetan po dete, jer kada dete odraste, istražuje okolinu i pronalazi nove idole. Ali, šta se dešava ako idoli postanu puko kopiranje, gde je granica između zdravog ugledanja na značajne figure u našem odrastanju i gubljenja identiteta?

Nameće se pitanje da li se stvaranje idola prebacuje sa porodicu na javnu sferu? Mnogi bi rekli da se to dešava, ali zapitajmo, zbog čega je tako?

Brz način života, prodor tehnologije i nedostatak vremena, dosta su promenili porodicu. Česta je slika da je porodični život isprogramiran, pa između kupovine, plaćanja računa, prikupljanja dece iz vrtića i spremanja za naredni radni dan, ne ostane mnogo vremena za igru i zabavu. Familijarni odnosi su svedeni na minimum, pa je retko čuti da neko od današnje omladine kaže „želim da budem kao moj čika, tetka, brat”. Postoji, ali u „ograničenim količinama“.

Like generacija, kako popularno nazivamo decu rođenu od 2000. godine na ovamo, okreće se onome što im je dostupno. Danas na internetu mogu pronaći sve što ih zanima, bez kontrole sadržaja. U društvu iskrivljenih vrednosti deca se upliću u mrežu idola i uzora. Često ne pravih i korisnih. I današnji mediji imaju veliki uticaj na mlade. Rijaliti zvezde, influenseri, tik – tokeri i jutjuberi su najčešći idoli današnje omladine.

Nekada su idole mladi pronalazili među muzičarima, sportistima, nastavnicima, političarima, ali moram da se ogradim da je tadašnji kvalitet istih nemerljiv sa sadašnjim. Odvajkada je bilo uzora i idola, setimo se masovne euforije 60-ih godina za Bitlsima, za Čolom, Lepom Brenom. 

Ali, vremena se menjaju,  sada je to neki Kristijan Golubović, neka Soraja, neki Baka prase. Da dobro ste čuli, baš oni. Ali, da li su deca kriva što stvaraju od Kristijana Golubovića idola ili oni koji su ekranizovali njegov lik kroz rijaliti program. Umesto kažnjavanja za neprimerene postupke, imamo nagrađivanje kroz obezbeđivanje lagodnog života. Pa ko je ovde „lud”? Da li je ovo neka nova ralnost, s obzirom da znamo da nam deca najbolje uče na osnovu primera?

U novijoj istoriji masovna euforija omladine se ponavlja, ali sada se stvaraju stampeda dece za jutjuberom Baka prasetom. Decu za ručicu vode roditelji, a ona kao omamljena, ruše sve pred sobom da bi dobili autogram, dodirnuli ga, jer pobogu, on je Baka prase. A šta on plasira na svom jutjub programu to se ostavlja po strani. Kakav primer daje deci, to je uglavnom sporedna stvar. I nema rakcije, nema kontrole sadržaja. Svi ćute.

Sećate li se influenserke, koja je prvobitno dovedena da gostuje u jednoj školi u Srbiji?  Zapitaćete se čemu to, da li je to po nastavnom planu i programu?! Naravno da nije, ali deca se vrlo često koriste i u političke svrhe. Međutim, na svu sreću ovde su se roditelji malo osvestili, usledila je pobuna, pa je gostovanje ove „zvezde” izmešteno na javni trg. Ali, ponovo su deca kao omamljena jurila za influenserkom.

Zabrinjavajuće je upravo to, ta omamljenost. Deca se vežu za određene ličnosti i predstavljanje idealnog sveta koji van tog medijuma naravno ne postoji. Nije sve bajno i ružičasto kako se to na internetu predstavlja. Pojava starleta i rijaliti zvezda na decu ostavlja jak utisak, fascinira ih slava i lagodan život, ali treba ih učiti da nije sve u materijalnom. Na ovaj način deci su ponuđene lažne vrednosti, a iz ove zablude ih može izvući jedino porodica. Porodica je ključ, kamen temeljac za izgradnju zdrave ličnosti i identiteta deteta. Bez roditeljskog usmeravanja, dete se vrlo lako može izgubiti u svetu odraslih, u svetu u kojem su na snazi izokrenute vrednosti.

Foto: Investitor.me

Ali, pored sve lošijih karakteristika uzora i idola, oni su itekako potrebni, jer pomažu u procesu socijalizacije. Sa stvaranjem uzora dete se odvaja od roditeljske figure, osamostaljuje se, ali u svemu ovome potrebna je umerenost, kao za sve u životu. Roditelji ovde moraju da odigraju značajnu ulogu, moraju da usmeravaju decu ka pravim vrednostima. Ima mnogo kvalitetnih ličnosti koje su ostavile traga u našoj istoriji, na koje se deca mogu ugledati. Pesnici, naučnici, sportisti, bake, deke i drugi.

Koliko će idoli uticati na razvoj dečije ličnosti zavisi od mnogo faktora. Na prvom mestu je porodica, zatim škola, a na poslednjem mestu, ali ne po važnosti je čitavo državno uređenje.

Ali, da ne bude sve crno, evo i jednog svetlog primera. Novak Đoković je sve češći uzor naše omladine, često se ugledaju na njega, žele da budu kao on, ali da bi to postigli znaju da moraju da uče i naporno vežbaju. Dakle obožavajući njega stvaraju radnu naviku.

Rekla bih da, ako se malo osvestimo, ipak ima nade. Ako je verovati jednom istraživanju od pre dve godine, oko 48% mladih su rekli da idole vide u svojoj porodici. Ono što daje veru da će nam društvo biti bolje jeste da po ovom istraživanju, oko 84% mladih smatra da novac nije merilo uspeha i da više cene ugled.

Dakle, imati idola nije strašno, niti je zabranjeno, ali je bitno da ne preterate. Najbolje bi bilo da iz svake osobe u vašem okruženju ili javne ličnosti izvučete najbolje osobine.

Mnogi bi rekli da nam idoli nisu potrebni, ali jesu. Idola je oduvek bilo i biće ih u svakom narednom dobu. Jer, kao što je davno rekao američki filozof Ralf Voldo Emerson: ”Potreban mi je neko ko će me navesti da uradim ono što znam da mogu”.

Zato, neka vam idoli služe kao inspiratori da pokrenete sebe da budete bolji i kvalitenije izgradite život. Od idola oponašajte samo dobre osobine, ali budite različiti. Nemojte se izgubiti u masi kloniranih silikonskih „lepotica” i jutjubera. Gradite svoj život da budete prepoznatljivi i jedinstveni, a kada to postignete, onda ste uspeli.

Maja Živković

Diplomirani sociolog sam po profesiji, više od pet godina sam u novinarstvu, a pored toga predajem sociološke predmete i školi. Novinarstvo volim još od srednjoškolskih dana, to je moja prva ljubav. Volim pisanu reč. Reč je moćno oružje protiv svega. Novinarstvo je za mene način života, omogućava nam da menjamo svet. Jedan od omiljenih hobija su mi knjige, a u poslednje vreme i štrikanje. Obožavam decu, deca su najiskrenija i neiskvarena bića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *