Šta je razlog sve kraćih brakova u Srbiji?

Bračni parovi  koji se razvode posle 25-30 godina pravdaju razvod prestankom ljubavi. Međutim, moje mišljenje je da ljubav prestaje mnogo ranije. Kod nekih parova ljubav prestaje kada dobiju decu. Ipak, mnogi od njih i dalje ostaju da žive zajedno,  jer su im tada na prvom mestu deca.

Ponekad neki parovi nisu ni svesni da je njihov razvod zapravo već počeo. Neki od njih, čim počnu neke nesuglasice, počinju da razmišljaju o razvodu. Ovi parovi često razmišljaju o tome kako bi život izgledao da nisu u braku.

Veliki je broj različitih bračnih kriza. Svaka od njih je na svoj način traumatična. Kada već dodje do razvoda,partneri imaju različite emocije. Neki su razočarani, neki ljuti, a neki pak uplašeni.

Najstresniji razvodi su posle 20 ili 30 godina braka. Istraživanje je pokazalo da je razvod mnogo više stresan za muškarce. Muškarci nespremni, neki sa nevericom, prihvataju ovu činjenicu.

Većina muškaraca misli da, iako je brak u velikoj krizi, novi dan može ispraviti jučerašnju grešku. Tako iz dana u dan,oni ne pokušavaju ništa da promene. Kako istraživanja pokazuju, u nekim bračnim zajednicama nema čak ni platonske ljubavi.

Nasuprot muškarcima, željne pažnje, žene trpe sve te nesuglasice i probleme. Svih tih godina žene su posvećene svojoj deci, koja su centar njihovog malog univerzuma. Odlaskom dece bivaju sve nezadovoljnije i željne pažnje i ljubavi.

Sve ove činjenice dovode do jedine mogućnosti koja je po njima jedini izlaz iz začaranog kruga nezadovoljstva. Poslednje rešenje tog osećaja nezadovoljstva je razvod. Razvod sa sobom nosi početak novog života.

Dolazi do podele imovine koja nema uvek dobar ishod. Nekada je praćena i dugogodišnjim parnicama, vraćanjem svog starog przimena kao i mnogim drugim peripetijama. Sve to za posledicu ima dodatni stres kod oba bračna partnera.

U takvim slučajevima, niko od bračnih partnera više ne misli na svoju decu, na to da su negde i njih povredili, i to baš u periodu kada oni sami treba da stvore svoju porodicu.

Pitanje koje se nameće je sledeće: koji je smisao braka kao institucije? Šta bi tu moglo da se promeni da bi razvoda u Srbiji bilo  manje? Da li porodica i prijatelji mogu da budu jedan vid podrške kako bi bilo manje razvoda?

Ponekad se zapitamo da li i koliko razvodi naših prijatelja i poznanika utiču i na nas? Da li smo ipak mogli nešto uraditi da se porodica ne rasturi?

Osobe koje se nalaze u bračnoj krizi trebalo bi prvenstveno da sednu da razgovaraju kad shvate da ipak nešto ne funkcioniše kako treba u njihovom braku, da se vrate na početak i analiziraju sve propuste koji su napravljeni tokom braka.

Da bi sačuvali svoju porodicu,treba da se obrate nekom u koga imaju poverenje. Tako možda shvate da se razvodom ništa ne dobija, već naprotiv, mnogo se gubi. Sve se da popraviti, pogotovo ako u braku nje bilo nasilja.

Žene ne bi trebalo da osuđuju samo sebe za propast svog braka. Krivica je obostrana. I još jedno treba da znate, nijedan razvod i raspad porodice ne leči vreme. Vreme ne postavlja stavari na svoje mesto, za to ste zaduženi vi.

Biljana Nedeljković

Ne volim ni zakone ni pravila i ne volim da me oblikuje društvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *