Postani i ostani lepa. Sebi!

Autor: Slavica Mijović

OK, vidim da je po društvenim mrežama krenuo trend kačenje nekih „prirodnih” slika, ono – Mama, vidi, umem ja i bez ruku! Pardon, bez šminke i filtera. – pa, da prozborim i ja koju…

Svi koji me znaju u RL znaju da sam, na vraga, od onih koje poprilično zabole uvo da se šminkaju i ne znam kako „sređuju”. Oduvek.

Ne kažem da baš obožavam da sam stalno apa-drapa, volim i ja da se doteram, al’ šminkanje je bilo i ostalo nešto što radim „pod moranje”. Znači, zbog posla ili nekih „posebnih prilika”, a inače, nemam pojma ni gde mi se torbica sa šminkom trenutno nalazi.

Dugo se nisam ni farbala, a onda, prošle godine, odlučih da ipak želim još neko vreme da imam kosu „u boji” (Glavni razlog – moja se „zaglavila” negde između toga da posedi i da ne posedi, pa nit’ sam seda nit’ bez sedih, i tako već nekoliko godina, a to me, priznaću, nervira.)

Da, nokte redovno „radim” – što će reći, nosim gel lak (ne nadogradnju) jer sam, posle dugo vremena, ustanovila da je to jedini način da se ne „cepaju” i ne pucaju u najnezgodnijem trenutku.

Kilaža mi je takva kakva je – godinama sam imala poprilične „viškove” a onda sam, najviše iz zdravstvenih razloga, krenula da ih skidam. Sad sam „negde između” i hvala na pitanju, zadovoljna sam.

Sve u svemu, smatram sebe manje-više prirodnom. Ili lenjom da se preterano doterujem. Kako god. Takva sam kakva sam, sebi se dopadam, a kome ne sviđa ne mora da se druži…

S druge strane, imam dovoljno godina i iskustva da sam u životu sretala sve i svašta. Pa i „plastičarke” (izraz nekog od moje dece). U mojoj generaciji, to su bile one što su počinjale da se šminkaju i farbaju još u osnovnoj, one mučenice koje niko nikad nije video na ulici bez pola kile nečega na licu, a kasnije, napretkom tehnologija lepote, ali i naših godina, stizalo se i do korektivne estetske hirurgije, botoksa i sličnih „lepota”.

Pravo da vam kažem – meni je njih žao. Ne zato što su se nužno „upropastile” u pokušaju da bolje izgledaju (neke su, priznajem, to uspešno odradile), nego zato što su, mučene, toliko nesigurne u sebe i svoje kvalitete da prosto MORAJU da „koriguju” bore, grudi, zadnjice, struk i ne znam šta još sve ne.

Kad stignete u moje godine, to, verujte mi, ne da ne izgleda lepo, nego je ponekad deluje mučno i groteskno. Kad žena na pragu 60. pokušava da izigrava „ribu” to ne može da bude ništa drugo do žalosne karikature i reklamiranja „žala za mlados’ ”. Mladost je jedna, bila je i prošla. Pomiri se sa tim. Postoje važnije stvari u životu, ali, ti si ih, nažalost, verovatno propustila jer si bila isuviše zauzeta dokazujući da si „i dalje najbolja riba u gradu”? U našim godinama? Nemoguće. A i potpuno bespotrebno.

No, da se vratimo malo mlađima. Nemojte pogrešno da me shvatite, ako nekome nešto u njegovom izgledu smeta do te mere da mu otežava svakodnevni život – OK samo napred, koriguj to. Samo, ne preteruj. Jer, ako se podvrgavaš operacijama i bolnim procesima samo da bi postala ili ostala „riba” – sestro, bojim se da imaš ozbiljan problem u glavi. Zove se – nesigurnost.

Mislim, koliko treba da budeš nesigurna u sebe i sopstvene kvalitete da ne smeš ujutro da izađeš ni do dućana bez pola kile „dodataka” na licu? Da panično trčiš na „korekcije” čim primetiš i najmanju proširenu poru, boru, flekicu? Koliko li je mučno živeti celog života u strahu da sutra više nećeš biti „lepa i privlačna”?

Sestro, da ti šapnem nešto – ma šta te razni magazini ubeđivali, ma koliko se „vadila” da si ti „samo uredna žena koja ne može sebi da dopusti da ide uokolo nesređena” – lepota i privlačnost dolaze IZNUTRA.

Nema te šminke ni plastične/korektivne/estetske hirurgije koja će sakriti nedostatak životne radosti. Srećna žena je lepa. Ona zrači. Oči joj sijaju. Sreća izbija iz nje i svi je primećuju bez obzira da li je našminkana i sređena ili nije.

Nesrećna se takođe primećuje. Na drugi način. I ne postoji ni filter na kameri, ni šminka, ni nakit, ni garderoba, ni „ja sam glavna i nezamenjiva, ni jedna mi nije ni do kolena” ponašanje, ni bilo koja druga čarolija koja će da sakrije taj oreol nezadovoljstvo sobom i sopstvenim životom. Taj ugašeni ili zamućeni pogled, to veštačko osmehivanje koje ne dopire do očiju nego se završava negde u na silu podignutom kutu usana – to se vidi „iz aviona“.

Priroda je nemilosrdna. Koliko god da se trudiš – ne možeš sakriti ako si u sebi „prazna”, nesrećna i nezadovoljna. Sa šminkom ili bez nje.

Ako TI ne voliš tu neku koja te ujutro pogleda iz ogledala – tu raščupanu, podbulu, sa borama i svim ostalim stvarima koje prate tvoje godine – a ko će je drugi voleti? Ako ti ne voliš svoje telo – sa svim tim „viškovima”, celulitom, strijama, opuštenom kožom , ili „manjkovima” grudi, stražnjice, izvajanih ruku ili nogu – a ko će ga drugi voleti?

Da, lepo je i prija kad vam okolina deli komplimente zbog izgleda, kad vam kaže da ste uvek sređene i doterane, ali, to NE sme biti merilo. Merilo ste VI!

Volite sebe! Volite sebe onakve kakve ste. Sa šminkom ili bez, sa korekcijama ili bez, sa firmiranom ili second hand garderobom, konzervativne ili elegantne, sportske tipove ili „šminkerke” – kakve god da ste, prihvatite i volite sebe! Prihvatite da nikada nećete biti više, niže, drugačijeg oblika lica, nosa ili očiju, i volite sebe baš takve kakve ste. Jer, na kraju krajeva, dobar deo toga kako smo građene i kako izgledamo je samo genetska lutrija. Neko je imao sreće da izvuče bolju, a neko je izvukao lošiju kombinaciju.

Međutim, sve ostalo – kako ćemo se ophoditi sa drugima, šta ćemo čitati, učiti, šta će nas radovati i veseliti – to zavisi od nas. Zato, potražite tu sreću i radost u sebi i u stvarima oko sebe. Ćarlijanju vetra, pevu ptica, dobovanju kapi po prozoru, mirisu cveća, sunčevom zraku koji se probio kroz oblake…

Da, svesna sam, ovo zvuči isuviše romantično, ali, nije. Naučite da nalazite lepotu i radost u malim stvarima. U naoko nevažnim sitnicama. I radujte im se. Radujte se zbog nekog nasmejanog deteta, mačeta koje se igra, psa koji maše repom. Radujte se svojim malim uspesima. Novosavladanoj veštini, nekoj pesmi, kafi sa drugaricom, šetnji kroz park. Radujte se i smejte se. Smejte se, iskreno, od srca. Naučite da vidite smešnu stranu raznih gluposti kojima vas život, svakodnevno, zasipa. Smejite im se u lice! Vi, visoke, niske, debele, mršave, pametne, glupe, ispravljene, pogrbljene ili kakve god da ste – osmehujte se i radujte se! TO je jedini način da uvek budete lepe.

A da li ćete se šminkati ili nećete, farbati ili nećete, lakirati nokte ili nećete – to je samo do vas. Dok god VAMA prija da budete takve kakve ste i volite sebe i sa i bez „dodataka” – to će se na vama videti.

Znači, volite SEBE, radujte se SEBI, uživajte u tome da ste upravo to što ste.

TO je tajna lepote. Sve ostalo su kulise, koje, nažalost, ne mogu da sakriju nedostatak ljubavi prema sebi. Džaba vam zavaravanje – to se uvek vidi i primeti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *