Mama i tata se igraju rata – a gde su deca?

Svako od nas poznaje bar jedan par, kod kojeg nerado idemo u goste, pa se maksimalno trudimo da izmišljamo razloge zašto baš danas to ne možemo i svodimo kontakte sa njima na ono kada se mora – rođendani, slave i ostale prigode pod „moranje”. Razlog tome je što oni jedva čekaju da im neko dođe, pa da u vrlo neslanoj, kao šali, kažu jedni drugima ono što imaju baš pred gostima.

 Pred publikom, koja je u tom momentu u šoku, koja ne zna da li da se smeje ili da plače, a najradije bi pobegla. Ta publika se još gore oseća ukoliko su tu prisutna deca pomenutog para, koja slušaju kada su mama i tata imali poslednji put seks, a sve uz smeh i vrcavost, a na primer deca imaju 5 godina. Ili, kako je tata obećao nešto mami, pa nije ispunio, pa je on loš i lažov. I kako je naš srpski jezik bogat psovkama, takođe propraćenih humorom, obilato koriste i njih.

U tim momentima gosti, odnosno publika, ne da požele da pobegnu i nikada se više ne vrate na to užasno i iscrpljujuće mesto, nego požele i da spase to dete od ljudi koji bi trebalo da ga štite, da mu stvaraju odnost prema životu i uspomene, a umesto toga mu nanose štetu.

Često se desi da sasvim slučajno i nenamerno saznamo šta se dešava u nečijoj kući. Kako? Pa, tako što nam dete iz te kuće postavlja čudna pitanja za svoj uzrast, još čudnijim, policijskim tonom. Onda ga upitamo odakle mu takve ideje, pa nam dete kaže da se tako mama i tata preispituju međusobno, kao da su na optuženičkoj klupi i još nam objasni da to nije ništa loše. Ili kada dete psuje, pa nam na naše čuđenje odgovori da to nije ništa loše i da mama i tata tako stalno razgovaraju. Šok za šokom sustiže, a nemoćni smo da bilo šta promenimo.

Dođe nam da za Novu godinu takvim parovima poželimo da se razvedu, za dobrobit svih nas – svoju, svoje dece i nas, prijatelja ili porodice, koji smo osuđeni da u nekim prilikama pristustvujemo njihovom nadmudrivanju. Ipak, to nije kulturno, pa se ustežemo i trpimo onda kada smo primorani. Ono što oni rade je takođe nekulturno, ali je nekako društveno prihvatljivo. Bez obzira što svi oko njih trpe štetu, a najviše njihova deca.

Nekada ni razvod za takve parove nije najbolje rešenje. Sećam se priče jednog razvedenog kolege, kome je bivša supruga slala decu na vikend u pocepanoj odeći i obući. Onda ih on odvede u kupovinu, kupi im nove stvari, s tim što te nove stvari mogu da nose samo kada su kod njega. Kada ih vraća bivšoj supruzi, ponovo ih obuče u ono u čemu ih je ona poslala.

Ono što se svakodnevno pokazuje i dokazuje na svim životnim poljima, jeste to da je jako bitno iz kakve porodice potičemo. Mi, kao odrasli. Deci je primarna porodica utočište, primer za sve buduće odnose u životu, u njoj uče kako se voli, razgovara, ponaša, koje su prihvatljive norme ponašanja, a koje ne. To što usvojimo u detinjstvu puno utiče na naš razvoj u budućnostiiI na to kakvi ćemo biti kao odrasle osobe.

Obaveza roditelja, kao odraslih osoba, je da svojoj deci daju zdrave i prave primere. Da ih nauče kako se razgovara jedan na jedan, bez sarkazma, ironije i podsmeha prema sagovorniku. Da ih nauče da je moguće poštovati i osobu sa kojom više ne živimo i koju ne volimo onako kako smo je voleli kada smo odlučili da uđemo sa njom u brak i da stvorimo to neko novo biće. Da ih nauče da je život lep, iako se oni u životu nisu baš najbolje snašli.

Brak je zajednica muškarca i žene, u koju oni ulaze svojevoljno. Odluku da se rodi neko novo biće donose takođe ta žena i taj muškarac. Ako u momentu besa ne bi polupali auto koji ste stekli u braku jer je skupo plaćen, nemojte polupati ni svoju decu. Deca upijaju sve što vi kažete, pa čak i sve što osećate. Postanite svesni da svojim postupcima i svojim rečima krojite jedan novi život, jednu novu osobu, koja ima pravo da bude srećna, iako vi niste. Dajte im mogućnost da donesu za sebe prave odluke u životu, da odrastu u zdrave ljude, sa lepim osećanjima i manirima. Nemojte ih kriviti za svoje loše odluke i obabire. Budite im zaštita, neko na koga se ugledaju i kome će se moći obratiti kada život bude nepravedan prema njima. Prekinite lanac lošeg ponašanja, koje je nekim čudom postalo društveno prihvatljivo.

Budite roditelji kakve ste vi želeli, bez obzira što odnosi između vas i partnera nisu onakvi kakvi ste očekivali da će biti. A ratove vodite u četiri oka, sa onim ko vas povređuje. Niko nije dužan da u vašim malim ratovima bude kolateralna šteta, a najmanje deca, koju ste vi, vašom odlukom, doveli na svet.

Kristina Beganović

Trener veština prodaje i uspešne komunikacije i volonter Centra Srce. Voli jednog divnog čoveka, voli sve ljude i voli da im pomaže i čini ih srećnijim. Uživa u prirodi, uz vodu, uz muziku i pisanje. Veruje u ljubav prema svima i svemu. Životna misija joj je da bude srećna, jer jedino takva može pomoći drugima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *