Lepote poroka – može li se bez njih?

Autor: Slavica Mijović

Foto: Gentleman.hr

Neko će reći da su poroci – poroci i da tu nema mnogo priče. Neko drugi će, pak, objašnjavati da nisu svi poroci isti i da je normalno da svako ima neki. Treći će samo neodlučno vrteti glavom… Da li su poroci večiti? Zašto im ljudi ne odoljevaju iako su potpuno svesni da sebi čine zlo?

Svi mi imamo poroke i „poroke“. I dok će se većina složiti da su ono, što se zvanično zove „bolesti zavisnosti” (droga, alkohol, kocka, pušenje, preterana zavisnost od seksa, hrane, igrica ili …) stvarno ozbiljni poroci, većina će neke druge „sitnije“ jednostavno ignorisati.

Pa, da krenemo od početka – kada porok postaje stvarno porok? Onda kada od mehanizma „za povremeno opuštanje“ pređe u zavisnost.

Na prvi pogled, to je prosto i jednostavno. Čaša vina, s vremena na vreme, nije porok. Svakodnevno ispijanje alkohola, u sve većim i većim količinama – definitivno jeste. Problem je, naravno, u granici. Gde je ona? Kako je prepoznati? Da li možemo da se odupremo?

Iako većina nas ima ugrađene „kočnice“ koje nas sprečavaju da pređemo granicu između „povremenog” poroka i zavisnosti, svetom, ipak, vlada pandemija bolesti zavisnosti. Doduše, nije to ništa novo – od kako je ljudi, postoje i poroci, samo smo, valjda, sada svesniji koliko su neki zaista opasni. Naravno, postoje tu i civilizacijske i kulturološke razlike, pa će nešto što u nekom delu sveta smatraju porokom biti potpuno normalno i prihvatljivo u nekom drugom delu sveta. Ali, ne bih sada o antropologiji, tabuima i različitim običajima. Ja bih o ovim našim, domaćim, svakodnevnim porocima.

Koliko god da se trudimo da budemo ispravni i pristojni – ljudska smo bića. Što će reći – daleko smo od savršenog. Tako da, iskreno, ne postoji niko od nas ko nije ponekad slagao, prisvojio nešto što mu, ipak, nije pripadalo, popio koju više ili imao neko seksualno iskustvo o kome baš i ne bi da priča javno…

Da li su to poroci?

Pa, uopšteno gledano – jesu. Ali… Kao i uvek, pitanje je – da li se to dogodilo jednom, ili nekoliko puta, ili se događa stalno? E, ako se stalno događa – onda je to stvarno porok i trebalo bi time da se pozabavite. Ako ne možete sami, potražite stručnu pomoć, jer bolest (a bolesti zavisnosti jesu bolesti) ne bira. Ako bi ste otišli kod lekara zbog bola u stomaku ili povređene ruke, potražite lekara i ako imate problem sa bolešću zavisnosti.

Jer, koliko god da se pravite da „to nije ništa”, „tako sam rođen(a)”, „meni nema pomoći” – dobro znate da to nije tačno i da se iza vaše zavisnosti krije nešto sasvim drugo. Najčešće neka trauma s kojom iz ovih ili onih razloga, odbijate da se suočite. A ona vas izjeda iznutra i vodi u porok koji vas, onda, dodatno upropaštava. I fizički i psihički.

Zato, molim vas, potražite pomoć. Vi ste jedinstveni i neponovljivi i nije tačno da niko ne može da vas voli tako poročne. Uopšte nije problem da li vas vole drugi – problem je da li VI volite sami sebe? A trebalo bi da volite sebe i da sebi želite najbolje. Jer vi to zaslužujete. Bez obzira na porok koji vas trenutno izjeda. Vi možete da ga prevaziđete, samo ako to stvarno želite.

Da, borba sa samim sobom je najteža, ali, vi ste jači i uspećete!

A što se onih drugih, koji su probali jednom ili par puta, ali nisu „potonuli” – čestitam! Vi ste samo obično, radoznalo, pomalo slabo, ali dosledno i sa dobrim „kočnicama” ljudsko biće. Ne ganjajte savršenstvo – to ne postoji. Da, ljudski je grešiti i nema čoveka koji baš nikada nije pogrešio.

Osnovno pitanje je – da li ste iz tih grešaka nešto naučili ili ste, tvrdoglavo, nastavili da ih ponavljate? E, to je ono što pravi razliku između pravih poroka i povremenih grešaka. I uvek budite iskreni prema sebi – ne dozvolite da se samozavaravate da je nešto „povremeno“ ako se ustalilo… To je put u ambis.

A poroka će uvek biti. Kao što ih je oduvek i bilo. Na vama je da odlučite – hoćete li vi upravljati njima ili će oni upravljati vama? Ja navijam za vas!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *