Kultura ponašanja u braku – možda me ne voliš, ali moraš da me poštuješ

Poštovanje. Čudna reč za koju svi mislimo da znamo šta znači a u stvari nismo baš sasvim sigurni. Ono što je za nekoga iskazivanje poštovanja, za drugoga je nešto što se, valjda, podrazumeva? Ili možda ne? I kako se uopšte zaslužuje poštovanje? I šta je ono u stvari?

Najkraće rečeno – poštovanje je „Ne radi drugima ono što ne bi želeo(la) tebi da urade”. Prihvati da postoje granice koje se ne prelaze. I kod drugih i kod tebe. Ne prelazi ih. Ne dozvoljavaj da ih prelaze. Jasno i otvoreno, bez ljutnje, ukaži onome ko je prešao granicu (namerno ili nenamerno) da ti se to ne dopada i da ne želiš to da trpiš. Naravno, ni ti to ne treba da radiš, to se, nadam se, podrazumeva? I budi dolsedan(na). Nema izgovora. Nema popuštanja. Nema danas može – sutra ne.

Ako ti nešto smeta – ukaži na to. Razgovaraj. Objasni partneru(ki). Polako i smireno.

Da, znam da je ovo „polako i smireno“ malo teže izvodljivo kad si ljut(a) ili povređen(a). Ali, moguće je. „Izvini, ali, povređuje me (smeta mi) kad… Zato što…“ Eto, nije tako teško, zar ne? Naravno, sasvim je moguće da partner(ka) i ne shvata da te je povredio(la). Ili ne shvata zašto se vređaš za takvu „sitnicu“? E, pa, nečija „sitnica“ nekom drugom je „krupnica“. Zato je neophodno razgovarati, objašnjavati i učiti.

Kakve veze to ima sa ljubavlju i brakom? O, da, itekako ima veze. Često smo, pogotovo na početku veze – dok nam leptirići lepršaju po stomaku kad god vidimo voljeno biće, skloni da „tolerišemo” nešto što, inače, ne bismo tolerisali. Naravno da to ne radimo namerno. Jednostavno, želimo da se ta druga osoba oseća dobro pored nas, ne želimo da budemo „gunđala” ni „nadžak babe”. I tako, popustimo ovde, popustimo onde… To je lepo i u redu je dok god ne popuštamo u stvarima za koje smo svesni da nas povređuju ili da nam je stalo da se takvo ponašanje partnera kasnije ne ponovi. Nažalost, ružičaste naočare zaljubljivanja imaju tendenciju da nam u glavu ubacuju misao: „Ma nije to strašno, promeniće se…” News flash – neće se promeniti! A ako pustite jednom i drugi i treći put – gubite svako pravo da se peti put iznervirate i planete jer više ne možete da trpite. Mislim, možete vi da se iznervirate, ali, ne očekujte da će druga osoba shvatiti zašto je ovog puta to bitno ako se „n” prehodnih puta prešli preko toga?

Foto: Unsplash.com

Zato, ponavljam, ako vam nešto smeta – nađite način da lepo i argumentovano porazgovarate sa partner(k)om o tome. Ne morate to da uradite istog trenutka, naročito ako vas je postupak mnogo naljutio ili baš povredio, ali, kad se smirite i „ohladite” obavezno porazgovarajte. Bez previše odlaganja. Šta vam smeta? Zašto vam to nešto smeta? Da li je to, zaista, toliko ozbiljan problem ili samo vaša mašta može svašta pa od mrve pravi planinu? Ponekad će se ispostaviti da je upravo to. Divno! Ponekad neće. Bitno je da i vi i vaš partner(ka) znate na čemu ste. Da jasno jedno drugome pokažete granice. Znam, znam, nije ni malo romantično pričati o granicama kad vam srce zatreperi na samu pomisao o susretu sa voljenom osobom, ali, ti leptirići neće trajati zauvek. Razumevanje i poštovanje hoće. Zato ih treba negovati. Zato treba razgovarati.

A jednom, kad godine minu, u beskraj u daljinu…” Jednom, kad vreme leptirića i ustreptalosti prođe, kad se svakodnevnica useli u život i počne da „nagriza” romansu svojim sivim prstima – prisetite se šta je to što vas je privuklo upravo tom partneru(ki)? Zbog čega ste poželeli da baš sa njim (njom) provedete ostatak života? Koje to osobine koje cenite i poštujete? Ne sporim – slobodno u glavi „sravnite račun” i prisetite se svega onoga što vas nervira i iritira, samo, podsećam vas – ako niste od starta ukazivali na to, ako nikad niste seli i porazgovarali o tome, bojim se da ne vredi ljutiti se postfestum. Ako, pak, jeste, a partner(ka) i dalje odbija da poštuje granice koje ste postavili? Pa… Bojim se da tu baš i nema partnerstva.

A opet, lako može da se dogodi, kad se svega prisetite i kad sve sravnite, da shvatite da vi, u stvari, zaista volite svog partnera(ku)? Ne više sa leptirićima i ružičastim naočarima nego zrelo, odraslo, onako kako treba. Pored vas je osoba koja vas razume i poštuje i koju vi razumete i poštujete. Malo li je?

Samo, ponoviću, od početka morate biti dosledni. I razgovarajte. Dugo. Mnogo. Samo tako ćete doći do razumevanja i poštovanja.

Slavica Mijović

Igrala se ceo život rečima, pomalo računarima a ponajviše – s decom. Sada koristim što sam prešla pola veka pa mogu opušteno, kad nemam drugih obaveza, da radim ono što najviše volim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *