Društvo pokazuje ono što jesi, a samoća ono što trebaš biti

Čovek nikada ne može upoznati sebe dok ne sagleda širu sliku. Često subjektivan može izgubiti iz vida stvarnost, stvarajući iracionalno mišljenje o svojoj ličnosti. Tek posmatrajući ili slušajući druge može uvideti osobine za koje nije ni znao da postoje u njemu.

Izreka „s kim si, takav si”, nije bez razloga izgovorena. Svaki čovek je individua za sebe, ali isto tako i slika onih oko njega.

Postoji generalizovano mišljenje o nekom narodu, za nas Srbe, stranci  često govore da smo gostoprimljivi, druželjubljivi, strastveni… to je ono što nam je zajedničko iako nismo uvek svesni toga. Kada malo bolje razmislimo, i sami možemo uvideti istinitost tih tvrdnji. Ugostićemo svakoga kao rođenog, najbolje se veselimo i sve što radimo, radimo sa strašću. Mi, kao deo jednog naroda, društva, delić smo slagalice koja čini jednu celinu.

Sigurno se možete setiti perioda kada ste se počeli družiti sa nekim i šta vas je privuklo kod tih osoba (dobrota, nesebičnost, pozitivnost….), iako poseduju sve te osobine, vas je zapravo očaralo to što su slični vama. U njima ste videli vrline koje i vi posedujete, a koje još uvek niste otkrili ili se nisu razvile. Međutim, kada se osamite i počnete da razmišljate o njima shvatite da ste to zapravo i vi sami, jer je i njih to privuklo ka vama.

Svet koji nas okružuje je naš odsjaj, ali odrastajući često potisnemo duboko u sebi i zaboravimo ko smo zaista.

Ono što nam najviše smeta i nervira kod drugih zapravo su mane koje sami posedujemo. Primer za to su ljudi koji su često u svađi i ne mogu jedni sa drugima,  dok njihova okolina primećuje  koliko su zapravo isti. Ali kako mogu biti isti kao neko ko im toliko ide na živce?

Najbolje o tome govore neslaganja bliskih osoba, brata i sestre, majke i ćerke, oca i sina… Bez obzira na ljubav koju osećaju jedni prema drugima ne mogu se slagati. Misle da ih nerviraju postupci ili ponašanje onog drugog, ali zapravo ih nervira to što su njihova kopija. Ljutnja prema nekome manifestuje nas same, one osobine koje smo formirajući se u zrelu ličnost potisnuli i zaboravili.

Da bi prikupili što više pozitivne energije i snage potrebno je da se s vremena na vreme osamimo. Samo tako možemo doći do odgovora i spoznaje o sebi. U samoći možemo uvideti sve ono što je skriveno u nama i ko bi smo zaista trebali biti. Tek tada pronalazimo svog iskrenog prijatelja i istinskog neprijatelja, samoga sebe.

Dobro posmatrajte one koji vas okružuju, jer će vam pomoći da naučite o sebi sve što niste znali. Povremeno se osamite i pustite da vaše pravo biće ispliva na površinu. Kada spoznate pravu sliku o sebi živećete punim plućima i čistog srca.

Suza Milošević

Živim u Kragujevcu. Organizacija proslava i događaja, kao i dekoracije su moj posao iz snova. Volim roze, volim da se smejem bez nekog posebnog razloga. Volim knjige bez kojih ne bih mogla da zamislim život.Pomalo tvrdoglava, pomalo luckasta idem ka svojim snovima. Odustajanje nije moja opcija, uvek koračam napred, makar glavom kroz zid. I svakoj situaciji, koliko god ona teška bila nađem nešto pozitivno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *