Da li ste čuli za postbračnu depresiju?

U stvari, ovo ime može da zavara. Jer, u pitanju su dva oblika depresije. Prva može da nastane odmah nakon venčanja, druga tokom samog braka.

Odmah po venčanju..

Ova prva, o kojoj se najmanje govori i nekako je najneočekivanija, nastaje neposredno posle samog venčanja. Dani i meseci (ponekad i koja godina) provedeni su u planiranju tog savršenog dana.

Brižljivo je odabirano mesto proslave, cveće, muzika, hrana, odeća…

Sve je bilo baš kako smo zamislili, super, sjajno, fantastično i onda, odjednom – osećaj tuge i praznine. „Post wedding blues”. Osećamo se kao izduvani balon. Zašto? Pa, pre svega, zato što smo, nehotice, dopustili da taj „veliki dan” postane naš glavni fokus. Mesecima smo se bavili samo njime, planovima i pripremama za njega i sad, kad je prošao, ne samo da nemamo više čime da se bavimo nego su se još i sve one druge stvari, koje smo, nenamerno, gurnuli u stranu kao „manje važne”, odjednom vratile i traže da se pozabavimo njima.

Dobra vest je – većina novopečenih mladenaca prolazi kroz ovu fazu i to je potpuno normalno. Obično prođe posle par nedelja. Međutim, ako se i posle par nedelja i dalje osećate tako – najbolje je da potražite stručnu pomoć.

Ili se pozabavite preventivom – ne dopustite da sve ostale bitne stvari u vašem životu budu „skrajnute” zbog „velikog dana”. Da, u redu je imati svoje venčanje iz snova, ali, ne po cenu da posle ne možete da se saberete i vratite „običnom” životu.

Foto: Unsplash.com

Tokom braka..

Druga, o kojoj se takođe malo govori, odnosi se na depresiju koja se razvija zbog problema koje bračni život donosi.

Da se razumemo odmah – „Happily ever after” postoji samo u bajkama.

Za uspešan brak potrebno je mnogo rada i napora. Sa obe strane. A sklapanje braka, čak i za parove koji su pre toga živeli zajedno, nevenčani, velika je promena. Mnogi, koji su se do tada trudili oko svoje veze kao da se opuste kad, konačno, „imaju papir” i kao da se promene preko noći. Drugi se, pak, odjednom osete „zarobljeno“, kao da više nemaju nikakva prava ni slobodu. Još ako zasnivanje braka ide uz promenu mesta stanovanja, ili, što je kod nas čest slučaj, početak života u zajednici – nešto što bi trebalo da bude divan period života, zajednica dvoje koji se vole, polako postaje noćna mora. A od života u noćnoj mori do depresije – mali je korak.

Zato, molim vas, pre nego što se odlučite na brak, ili ako ste već u njemu, sedite i proanalizirajte. Kakva ste očekivanja imali od bračnog života? Da li su ona bila realna? Iz kakve porodice potičete? Iz kakve porodice potiče vaš partner? Kakve stavove imate prema novcu, kućnim poslovima, vaspitavanju dece, vernosti, seksu? A vaš partner? Da li postoji mogućnost da sa partnerom argumentovano porazgovarate o problemima sa kojima se suočavate? Da li postoji mogućnost, volja i želja da zajednički nađete rešenje?

Kao što već rekoh – za uspešan brak potrebno je mnogo truda i rada. S obe strane. Morate oboje da se trudite, morate da se dogovarate i morate da budete jedinstveni u odnosu prema svima drugima. Bilo da su to vaša deca ili roditelji. O široj familiji, prijateljima i komšiluku, koji će svi, namerno ili nenamerno, da se mešaju u život bračnog para, da ni ne govorim… Što ne znači da ne treba, povremeno, čuti i mišljenje onih koji vas posmatraju „sa strane“. Ali, oni nisu vaš partner. Stoga, imaju pravo da daju mišljenje, ali, to, nipošto, ne znači da vi morate da postupate onako kako vas savetuju. Tek kad vi procenite da je njihov savet dobar i koristan, primenite ga. U suprotnom – ne tiče ih se. Vaš brak i vaš partner i vaš odnos su samo vaša stvar. Nikakve mame, tetke ni najbolje drugarice ne mogu da vam određuju kako ćete vas dvoje da živite.

Da, nije lako izboriti se za to. Pogotovo u početku, a još više ako partner odmah ne shvati važnost „ujedinjenog fronta”“ prema ostatku sveta. Ali, upornošću i istrajnošću doći ćete i do toga. Morate da se borite, nema vam druge. U suprotnom, ako krenete linijom manjeg otpora, pa ne samo da ne iskazujete svoje mišljenje, stavove i potrebe nego ćutite i gutate… Bojim se da ste na putu da pre ili kasnije završite u depresiji. Ili pred sudijom za razvode. Ili oba.

Zato, prvo, budite spremni da će biti mnogo borbe, uspona i padova, da je to normalno u svakom braku i budite spremni i na kompromis, ali i na odbranu svojih stavova. Pogotovo ako je reč o stvarima koje su vam bitne.

I ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć ako vam se učini da ne možete sami. Kao što već pomenuh, postbračna depresija je vrlo stvarna i vrlo teška. Dobra vest je – nije neizlečiva.

Slavica Mijović

Igrala se ceo život rečima, pomalo računarima a ponajviše – s decom. Sada koristim što sam prešla pola veka pa mogu opušteno, kad nemam drugih obaveza, da radim ono što najviše volim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *