Da li si baba svima ili samo svom unučetu?

Autor: Jasmina Lukić

Živimo u vremenu koje forsira mladost, a prezire starost. Svuda se prednost daje mladima. U poslu, životu, medijima. Stari smetaju, smaraju, nisu cool, spori su, slabi i bolesni. Negde se usput zaboravilo da su ih ti sada stari, rodili, odgajili, hranili i branili, vaspitavali, čuvali. Od kako je sveta i veka stari su se poštovali zbog svog nagomilanog znanja i iskustva. Zajednični život s mladima, sposobnima i jakima je bio mnogo kvalitetniji zbog međusobnog poštovanja i dopunjavanja. Nikome nije smetalo što su malo pogrbljeni, sede kose i izboranog lica. Danas je to, izgleda, sramota. Nažalost, prihvaćeno je, pa se danas većina ljudi „u godinama” trudi da izgleda mlađe po svaku cenu.

Svako vreme nosi svoje običaje. U poslednjih dvadeset godina se ljudi u zrelim godinama svim silama trude da ostanu u formi, u trci, u trendu. Iako se rok za penziju produžio, otkazi se masovno dele onima sa napunjenih 55 godina. U tim godinama, muževi često zamene svoju ženu za mlađi „model”, a ni neke žene ne zaostaju u tome. Tako se dešava, da u godinama kada je prirodno imati unuče i baviti se njime, žene u šestoj deceniji zatežu lice i telo da bi izgledale mlađe. Besomučno vežbaju i oblače se kao šiparice. Nekome to i pristaje, nekome ne.

U parku, prodavnici ili na ulici, kada neko dete priđe da pita nešto i nazove takvu gospođu „bakom”, često se desi neprijatna situacija. Nisam ja tebi baka, odbrusi ona koja želi da bude mlađa, dižući nos. Dete se na to snuždi i pokunji, ne shvatajući šta je skrivilo. Ta žena izgleda kao moja baka Mila. Zašto se ljuti?, pita se u čudu.

A žena, očiju punih suza, sklanja se od deteta ubrzanim hodom. Želi da pobegne od te reči „baka”, od godina, od uzaludnog truda da se bori s devojkama na poslu, od takmičenja s mladom ljubavnicom svog muža. Umorna je, teško joj pada fitnes u ovim godinama, kada bi radije išla u šetnju pored reke. Steznici kojima uteže struk su neudobni. Face lifting koji je uradila pre dve godine je samo delimično uspeo, jedan mali nerv je oštećen i sada pri osmehu ne može da podigne levi ugao usana. Muž je samo prezrivo pogledao. A očekivala je da će mu se vratiti sećanja na njihovu mladost i veliku ljubav. Šteta, velika tuga, bol u duši. I pored sveg velikog truda da deluje mlađe, oseća se staro i prazno u duši.

Deca su posle diplomiranja otišla u inostranstvo. Grade karijeru, nemaju stabilne veze, ne razmišljaju o braku niti o deci. Kako da im zameri? Nagledali su se scena po kući zbog očevih ljubavnica. Razume ih što odlažu, mere, proveravaju sve i svašta. Plaše se da ne naprave istu grešku. A nemaju dobar model braka, neki srećan i složan u kojem je lepo živeti, pa da po njemu nađu sebi bračnog druga i svoju sreću. O deci još ne razmišljaju. Velika je to odgovornost. A njihova majka priželjkuje unuče. Želi da opet bude potrebna, korisna, da voli i bude voljena. Želi da bude baka. Svom unučetu. Ne bilo kom detetu, ne svakom detetu. Samo svom unučetu. Šta tu nije jasno?

Objektivno gledano, ne treba se ljutiti na dete koje vam se obrati sa „bako” ili „deko”, jer to jesu godine u kojima većina ima (ili bi trebalo da ima) unučiće. Generacija naših roditelja je to postajala sa 50, naše bake i deke sa 40. Ljudi su nekad žurili da postanu roditelji, sa 20-25, pa su bake i deke imale 40-50 godina. Biologija kaže da je tako i najispravnije i najbolje za potomstvo, za roditelje, a i za bake i deke koji su imali snage da pomognu u odgajanju dece.

Bonton nalaže da se svim ženama do 35 obraća sa „gospođice”, a posle 35 obraća sa „gospođo”. Maloj deci se sve može oprostiti. Stariji od 10 godina bi trebalo da znaju ako da se obrate starijima s poštovanjem. Za sve ostale vredi bonton. Uvredljivo je starijim ljudima reći „baba” i „deda” bez njihove dozvole. Nekima je uvredljivo i kada se o njima tako govori i u opisu. To treba poštovati.

Kao neko ko ima 60 godina, ne bih se naljutila ni na koga da me nazove bakom, jer iako nemam svoje unučiće, realno jesam u godinama za to. Volim decu i željno očekujem da ih i moja deca imaju, kad god to da bude. Volim svoje godine, ponosna sam na sve što sam proživela i uživam u tome. Možda je dodatna srećna okolnost što imam starijeg brata koji je deda već 12 godina. Kad se njegovo prvo unuče rodilo, postala sam baba-tetka, ili skraćeno baka. Presrećna sam zbog te titule i ni malo mi ne smeta, naprotiv. Lepo je biti baka, ne samo svom unučetu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *