Tamburaški sastav „La Banda” – Naše ime je naša lična karta

Šarmirale su me na prvi pogled. Mene, kao i veliku većinu ljudi koji su ih tog leta (tamo neke) slušali na Promenadi u Vrnjačkoj Banji. Kako to osam žena pod istom „kapom muzičarskom”? Hej, osam žena!
Muzički sastav La Banda čini osam predivnih dama, okupljenih oko jedne ljubavi – tambure. Kako je sve to, i odakle poteklo, a dokle stiglo pričaju nam Milana Milanković (prim I), Jelena Sabo (prim II), Ljubica Pavlović (basprim I), Neda Radman (basprim II), Branka Biberdžić (kontra), Milica Lerić (bas), Sanja Ćeran (perkusije) i Aleksandra Krstić (vokalni solista).

Možete li nam se ukratko predstaviti? Šta je to što biste mogle reći o Bendu?

Pozdrav svim čitaocima i redakciji, nadamo se da vam pandemija dozvoljava da uživate u malim stvarima svakog dana i da su promene koje se dešavaju čitavom svetu, u vašem dvorištu – blage. Mi smo ženski tamburaški sastav iz Novog Sada, osnovane krajem 2013. godine sa željom da na tamburama izvodimo popularnu, filmsku, autorsku i disko muziku, kao i odabrane pesme narodnog žanra. Dolazimo iz različitih krajeva Srbije, pa sa sobom nosimo sva naša različita iskustva, tradicije, pa i melos.

Kako je došlo do ideje da oformite sastav?

Krajem te 2013. godine nekoliko nas se okupilo, zapravo, povodom fotografisanja za jedan časopis, te smo, u spontanom razgovoru, kako to obično biva, iskreno poželele da tim fotografijama damo dublju sadržinu, ton, ritam, ideju. Sedam godina uspevamo, i idemo dalje.

Možete li nam odati tajnu ko je kumovao nazivu sastava?

Naše ime je naša lična karta, te se delom i slažemo da imena, na neki način, usmeravaju tokove razvoja. Početna ideja je bila naći reč ili njih par koje će opisati naš razigrani karakter u kontekstu umetnosti, sa primesama značenja koje naglašava da smo devojke spremne za izazove i borbu u domenu umetnosti. Stoga, zajedničim snagama, od „banda” osnaženih devojaka – došle smo do „La Banda” – devojački, šmekerski i internacionalno, bar se nadamo da je takva percepcija! 🙂 Kao i ostale odluke i planove, i ovu smo nekako zajedno donele.

Kako reaguje publika na vas, s obzirom da ste sve dame u tamburaškom bendu?

Publiku nikada ne podrazumevamo, publiku ne smatramo nekim „trećim licem”, publika je deo nas. Kada nam ljudi koji nas slušaju i veruju, u ono što muzikom oslikavamo, reakcija je i više nego dobra, reakcija je takva da nas svaka reč podrške i prepoznavanja truda zaista gura napred, a da ne pridodaje stres (jer, znate već, očekivanja nije uvek lako ispuniti), već samo pridodaje na važnosti igri sa muzikom i opuštenosti u izrazu.

Iskreno, ljudi vole žene na sceni! Volimo da sarađujemo i sa muškim ili mešovitim sastavima, naravno, ali se ne odričemo lako naših ženskih iskrica i energije. Svakako – biti žena na sceni je izazovno, a biti osam žena na sceni je ponekad čak ii ludo, jer nosi sa sobom mnogo benefita (često lakše pokupimo simpatije publike), ali ii mnogo borbe da vas publika SLUŠA i ČUJE, a ne (samo) GLEDA.

Foto: Facebook.com

Da li ste ikada na nekom nastupu dobile neki poklon?

Poklone jako volimo! Volimo da poklanjamo, najviše muziku, ali i sitnice, kako jedna drugoj, tako i prijateljima i publici. Od poklona koje smo dobile izdvajamo jedan simpatičan gest gospodina koji je iz drugog grada, sa  drugog kraja zemlje, došao na jedan od naših koncerata i svima doneo ruže, često dobijamo pesme, stihove, slatkiše. Zahvalne smo beskrajno na lepim momentima koji su nam draži od bilo kog materijalnog poklona, prvim plesovima parova koji su se ljubili, mirili ili svađali uz našu muziku, prvim plesovima ikada (kada na naše koncerte dođu i đuskaju mališani) i volele bismo da doživimo još i neku prosidbu na nekom od nastupa i time zaokružimo priču.

Kako osmišljavate garderobu za nastupe? Imate li nekog krojača koji radi za vas?

Jedino nam je udobno, prijatno i prirodno da same odaberemo svoje kreacije, te je to do sada bilo potpuno interesantno za nas (osam žena koje biraju boje, materijale ii oblike – uvek zabavno, neretko napeto, ponekad kao u španskoj seriji, dodale bismo kroz iskren osmeh). Ipak, postajemo svesne razmera novina koje šou-biznis zahteva. Ne smatramo da smo u epicentru istog, ali smo definitivno deo tog sveta, pa ćemo se na našem prvom velikom projektu (čije smo temelje već postavile) potruditi da se, pre svega, jako dobro zabavimo, ali svakako i da vas sve iznenadimo, prvenstveno muzikom, ali ovog puta, zaista, i outfitima! 🙂

Da bismo vas bolje upoznali, možda možete reći kada ste rođene, šta volite?

La Banda je apsolutno mešoviti sastav, ako se u ličnim kartama pročitaju naše matične adrese. Sa druge, i to – sa nama važnije strane – spojili su nas slični pogledi na svet, slični ciljevi, štreberski pristup radu i obavezama, ali potpuno razigran, i pomalo tinejdžerski pristup životu. Muzika kao lek, igra kao sredstvo, a sreća i opšte zadovoljstvo kao glavni cilj – to je ono što je naš zajednički identitet. Volimo različite stvari, jer, iako imamo srodne ciljeve, sve smo vrlo različite. Jedna voli nauku, druga arhitekturu, treća mačke, četvrta kuva najbolje na svetu, pritom je možda i najodmerenija i najiskusnija u međuljudskim odnosima, peta programira, šesta hapsi :), sedma leči, osma voli jezike, a sve zajedno obožavamo da se družimo, planiramo, putujemo ii osvajamo, kako srca, tako i vrhove zacrtanih ciljeva.

Da li je muzika vaše primarno zanimanje?

U našem timu su dve profesionalne muzičarke koja rade u prosveti, a to su Milica Lerić, koja predaje tamburu kao predmet u nekoliko muzičkih škola u Vojvodini, i Julijana Baštić, zaposlena pri Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svakako ne stavljamo nikakve etikete na sebe, ali se ne bismo nazvale ni amaterkama. Sve smo preko deceniju u muzici i definitivno je muzika nit koja se provlači kroz sve naše profesije, nekada kao izvor energije, a nekada kao vitalan i oplemenjujući deo naših redovnih profesija, u kojima svaka od nas svakako uživa.

Poznati ste po izvođenju melodija koje u osnovi nisu tamburaške. To je postao na neki način vaš zaštitni znak?

Tambura je naša ljubav i, takoreći, deo je našeg genetskog koda. Moć muzike se ogleda baš u tome da spaja stilove, da se poigrava ritmovima I dočarava emocije. Michael Jackson, Amy Winehouse i Abba na tamburi, uz redovni sevdah našeg podneblja, a ii par tradicionalno tamburaških pesama jeste jedan muzički vremeplov, ili vrteška, kako god volite, koji najpre nas, a onda ii ljude koji sa nama dele muziku – zabave, probude, rastuže, pročiste i nagrade, sve u toku koncerta! Ovo je period kada se polako, ali sigurno, krećemo ka autorskom radu i potpunom pronalaženju svog izraza. Nismo same, mnogo ljudi je ukrcano na naš Bandobrod, tako da ćemo se truditi da u plodovima uživamo zajedno.

Hoće li biti uskoro nekog nastupa?

Spremne smo, kao zapete puške, za prvo popuštanje mera. Karantin je doneo dosta prostora za kreativnost, pa jedva čekamo lepo vreme ii priliku da organizujemo muzičko druženje na otvorenom, makar za neki manji broj ljudi. Osećamo koliko su ljudi željni nastupa, energije i uživanja u tom smislu, tako da ćemo se potruditi da nađemo način da to i izvedemo. Kada god se to bude desilo, znamo koliko će energije biti ii sa naše strane i sa strane publike, pa se tom momentu beskrajno radujemo i sigurne smo da će ubrzo doći.

Srdačno,
Jelena, Neda, Milica, Branka, Milana, Aleksandra, Ljubica i Sanja

Pitanja sastavila: Ana Pantić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *