Nina Abolmasov – umetnica zaljubljena u pirotske ćilime

Pregledajući Instagram i Fejsbuk, uočila sam izrazito lepu, markatnu ženu, autentično obučenu i sa izuzetno atraktivnim nakitom na sebi. U trenutku sam bila preplavljena pozitivnom energijom, osobenom estetikom koja mi se veoma dopala, da sam poželela da imam takvu ili bar sličnu ogrlicu ili narukvicu. Verujem da ćete deliti moje mišljenje kada upoznate Ninu i njene rukotvorine.

Nakit koji Nina radi je originalan, nesvakidašnji i inspirisan starim vremenima. Ona razume šare pirotskih ćilima, voli ih i prenosi na svoja mala umetnička dela, čuvajući ih od zaborava. Njene narukvice i ogrlice sadrže magiju folklora pirotskog podneblja, pa vam one mogu doneti sreću, ljubav, posao, ili vas štititi od zlih misli i dela ljudi iz okruženja.

  • Kako ste odlučili da se bavite šivenjem odeće i izradom nakita?

Moje interesovanje za ručne radove i umetnost je počelo još u ranom detinjstvu. U mojoj porodici niko od članova nije imao formalno obrazovanje iz bilo kog segmenta umetnosti, ali se svako ponaosob nečim amaterski bavio. Moja tetka, za koju sam bila jako vezana, bila je slikar – amater, a moj teča, iako po struci knjigovođa, ozbiljno se bavio šivenjem. Šio je sve i svima: navlake za jastučiće, prekrivače za trosed i fotelje, bermude, pantalone, sakoe, kapute, bade-mantile, majce, bluze, košulje, presvlake za sedišta za „keca“. Satima sam mogla da gledam kako udeva konac u mašinu, kako šareni materijali propušteni kroz njegove ruke i mašinu izlaze sa druge strane kao odevni predmeti. Kada sam prvi put izrazila interesovanje da šijem, hrabro je me posadio u stolicu ( još uvek mi je bio potreban jastuk ispod zadnjice, da bih dobacila do mašine, imala sam samo 10 godina) i objasnio mi osnove. Bio je hrabar, poklonio mi je poverenje i dao mi da radim na mašini, koja je u to vreme bila teško dostupna. Brzo sam savladala tehniku šivenja i ubrzo sašila svoje prve pantalone. Jedna nogavica je bila karirana, a druga bela i naravno da sam otišla u školu u njima. To je rezultiralo pozivom razredne da mi roditelji dođu kod nje na razgovor. U to vreme, to je bilo je to ozbiljno kršenje drušvenih konvencija, ali, sva sreća, moja majka je uvek imala razumevanja za moje eksperimente. Tako sam počela da šijem.

Drugi presudni momenat za moje bavljenje primenjenom umetnošću bio je prvi susret sa glinom na časovima likovnog vaspitanja. Od gline sam napravila prve minđuše i ogrlice. Moja sestra je te godine otišla na svoje prvo letovanje na Hvar i tamo prodala sve što sam napravila. Sa tim novcem je otišla u Trst i kupila nam garderobu. Bile su to moje prve farmerke od prvog zarađenog novca.

Od tada, uvek sam nešto vrtela po rukama iz potrebe da stvaram, ali nikad se nisam ozbiljno time bavila. Bez podrške porodice, svaki talenat je osuđen na večno lutanje, jer potreba za stvaranjem se može samo donekle ignorisati. Studirala sam književnost, usput radeći razne poslove. Tek sa 48 godina sam se usudila da kažem:“A sad malo JA“  i vratila se svojoj staroj ljubavi – glini i nakitu.

Foto: Facebook.com
  • Odakle ideja za motive na nakitu?

Par godina sam skupljala znanje, eksperimentisala sa materijalima uvek vođena idejom o spašavanju prirode, ekološkim materijalima, reciklažom. Tako sam došla do tehnike obrade starog papira u neverovatno izdržljiv materijal poznat kao „papirna glina“, težak za obradu, zahteva mnogo vremena, spretnosti i posvećenosti, ali po karakteristikama i prijemčivosti za boje i dezene, ne može se meriti ni sa jednim drugim materijalom. Uz sve te karakteristike, bez obzira na veličinu, uvek je neverovatno lagan. Za dezene perli koje sam pravila su mi bili potrebni paterni sa sitnim,ali jasno vidljivim šarama, te sam u stalnoj potrazi za takvim dezenima, naišla i na pirotske šare.

U početku su to bile samo interesantne boje i oblici, ali kad nešto radim i volim ne zadovoljavam se samo prostom proizvodnjom. Počela sam da istražujem šare i preda mnom se otvorio jedan paralelni svet pirotskih motiva, značenja, simbolike. Još uvek očarana njime, i dalje isražujem, dolazim do neverovatnih priča i ljudi.

Ne mogu da ne spomenem dvoje divnih ljudi iz Niša koji su čitava riznica znanja i divnih priča o tkanju, tkaljama, ćilimima i značenju šara, a to su Marko i Keti, etnolozi. Njihove porodice su kolekcionari pirotskih ćilima u poslednjih 7 generacija, i oni se, u uslovima potpune nezainteresovanosti države za nešto tako značajno i lepo, bore kao lavovi da se pirotski ćilim uvede u UNESKO – vu kulturnu baštinu.

  • Šta je to zanimljivo što Vas je privuklo ćilimima?

U početku je to bilo samo značenje šara i čitava ornamentika pirotskog ćilima. Ali kada počnete da istražujete magiju i značenja, to vas kao pećina sa blagom tera da hodate i ulazite sve dublje i dublje u tematiku. Od  uslova pod kojima je nastao ćilim, kako se razvijao, promene i uticaje koje je trpeo, a u odnosu na to gde je nastao, na samom trgovačkom putu od  Turske ka Evropi, opčnjenost osvajača umećem, kvalitetom i veštinom žena koje su tkale ćilime, kao i samom tehnikom tkanja ćilima. Sve to čini ovu priču, koju pričam kroz jedan drugi vid umetnosti, neobično interesantnom i meni kao stvaraocu i ljudima koji vole ove moje proizvode.

Osim toga, ovo što radim je odavanje priznanja tkaljama, njihovim krvavim prstima i kolenima na kojima su klečale mesecima da bi osim neverovatne lepote, stvorile proizvod koji ima i magijsko značenje. Posebna tema je što nešto tako specifično i lepo kao što je pirotski ćilim zaslužuje da živi još dugo i da dobije svoje mesto u svetskoj kulturnoj baštini. Moja želja i potreba je da doprinesem tome na način koji ja mogu, umem i znam.

  • Imaju li šare s pirotskih ćilima neko značenje?

Upravo je to najinteresantniji deo. U šarama pirotskog ćilima postoji preko 95 karakterističnih ornamenata sa oko 115 varijacija, od kojih svaka ima svoje značenje, a iskombinovane na tepihu, imaju  svoju poruku i želje koje prenose porodici, kući ili pojedincu kojima su namenjene.

Najpoznatija i prepoznatljiva šara sa ćilima su „kornjače“. One su simboli dugog života u blagostanju i mudrosti. Obično se nalaze u prvom ramu ćilima, kao okvir ili takozvana ploča, koja uokviruje unutrašnji ram („ćenar“) i „polje“.

„Gugutke“, koje su simboli radosti i sreće u domu, štite domaćina i porodicu i donosioci su lepih vesti. „Bombe“ su simboli muške snage i obično su se tkale i poklanjale kada se rodi muško dete ili su služile kao amajlija koja štiti muškarce koji kreću u rat.

Ima još mnogo drugih šara, svaka sa svojih značenjem i simbolikom.

  • Gde ste pronašli sve te informacije?

Na žalost, ne postoji sažeta, objedinjena literatura na ovu temu. U početku sam se snalazila tako što sam čitala i tražila sve što se danas može naći na internetu (što je vrlo oskudno, naročito što se tiče značenja) i iz par monografija izdatih od strane Muzeja primenjenih umetnosti i Etnografskog muzeja. Problem je što je literatura koja postoji u vezi pirotskih ćilima uglavnom arhivskog tipa i namenjena je samo za struku (etnologe), a ne za širu javnost.

 Ali, kad se nečim bavite sa inetresovanjem i ljubavlju, sam put vas dovede do pravih ljudi. Tako sam preko Instagrama upoznala Marka i Keti, etnologe iz Niša, koji su živa riznica znanja i materijala o pirotskim ćilimima. Kada se sretnem sa meni nepoznatom šarom, obavezno zovem moje Nišlije i onda mi oni ispričaju poreklo i značenje. Njihova znanja su sakupljana godinama iz arhivske građe muzeja, sa  terena, što iz porodice, što od samih tkalja i nadam se da će biti pretočena u knjigu.

  • Kako nabaviti neku od Vaših rukotvorina?

Moji radovi su dostupni na instagram stranici Ginger_cat.made i na FB stranici Ginger cat made (prepoznaćete mog asistenta, žutog mačka po kojem su stranice dobile ime). Trenutno je to jedini mogući način za razgledanje, naručivanje i kupovinu. Kada se sve ovo završi, imam razne projekte u glavi, pa će biti i direktnog izlaganja.

  • Da li je ovih godinu dana uticalo na Vaš rad?

Jeste, jako je uticalo. Meni je ovo svojevrsni beg iz ni malo ružičaste svarnosti, kao i način da izrazim svoje duhovne potrebe i napajam se nekom lepotom, koju sad teško nalazite u spoljnom svetu. Sa druge strane, upoznala sam mnogo ljudi kojima su novonastale okolnosti bile inicijalna kapisla da počnu nešto svoje i u sebi nađu ili daju priliku da ispolje svoj stvaralački talenat. Nepovoljne okolnosti ponekad izrode zaista nevernovatne stvari koje su zatvorene u naše biće.

  • Kakvi su Vam planovi za dalje?

Već duže vreme planiram da se sklonim iz grada u prirodu, gde je dodir sa svojom dušom skoro jednak dodiru sa spoljnim svetom. Meni lično je to trenutno najvažnije. Maštam o umetničkoj koloniji u prirodi, gde ću imati mnogo više prostora i vremena za ovo što radim i što bih još radila i gde ću dolaziti u kontakt i imati razmenu sa ljudima koji se bave različitim oblicima stvaralaštva i imaju sličan odnos prema etičkim, estetskim i ekološkim načelima.

Jasmina Lukić

Lekar s višedecenijskim radom u farmaceutskoj industriji i kliničkim ispitivanjima. Volim porodicu, prijatelje, prirodu, sport, muziku i lepu pisanu reč. Prave vrednosti su uvek u modi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *